Movatterモバイル変換

[0]ホーム
URL:

Пређи на садржај
Викиречник
Претрага

tal

tal

tal (српски,ћир.тал)

[уреди]

Именица

[уреди]

tal,м

Категорије: риб.


Значења:

  1. Zadnji, uži deo vrške.[1]
  2. Prednji, veći zakošak na vrški, bubnju.[2]Сремски КарловциНови Сад[1]
  3. Deo, udeo u nekoj imovini, deo nasleđa.[1]
  4. Pregrada u tikvari.[2]Сремски Карловци[1]

Примери:

  1. Za mȏg vȇka ja nísam ni trȅći tȃl spávo pod dùšek, u krevètu, neg po pȍlju, po rítu: na zèmlji i u snégu.[3]Зрењанин[1]
  2. Tȏ se prȁvi od dvȃ tȃla vòde i jèdnōg tȃla sìrćeta.Пачир[1]
  3. Tȗ su vèćim tȃlom Rváti.[4][5][6]ПерлезЗмајевоОстојићевоКаћКикиндаВршацЈасеновоЦрвена ЦркваКалаз[1]
  4. Mlȍgo je táli.[7]Итебеј[1]
  5. Vrška... ima pet obruči... Jedno se zove prednji tal, jedno zadnji. Dva dela ima.[2]Нови Сад[1]
  6. Àlāt mu je tȗ dȉ rȃdi a rȉba mu je u prȅdnjem tálu, i tȗ rȉba mȍže da stȍji ako trȅba u vòdi, a òvāmo mu je súvo u čámcu.[8]Ковиљ[1]
  7. Kolìki je mȏj tȃl òd kućē?Суботица[1]
  8. Òni su dȍbili dvȁ tȃla, jȁ sam jèdan tȃl.Војка[1]
  9. Dȍbīla je ȕ tāl dvȃ lánca zèmlje.Пачир[1]
  10. Ja moj tal zemlje dam sinu.[9][10]ЧенејЧеревићЂалаБанатско АранђеловоНови БечејЦрвена ЦркваДескаИванда[1]
  11. Pròdam mȍj tȃo.Шимановци[1]
  12. Dobio je na ime tala dva lanca zemlje.Бегеч[1]
  13. Jèdnu dèvōjku ȉmam, nȇ da žȁlim, dȁću tȃla kòlko bȉdem skȕpio samo da bȉde srȅtna i da ȉma.Бока[1]
  14. On siroma, ona opet nije imala tala, pa su se patili.[10]ЧенејЧеревићЗмајевоЂалаБанатско АранђеловоНови КнежевацКикиндаНово МилошевоЈаша ТомићВршацЦрвена ЦркваИванда[1]
  15. Bogata devojka, nosi veliki tal.Јасеново[1]


Синоними:

  1. deo[1]
  2. gebir[1]
  3. miraz[1]


Референце

[уреди]
  1. ↑1,001,011,021,031,041,051,061,071,081,091,101,111,121,131,141,151,161,171,181,191,201,21Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑2,02,12,2Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. ↑Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 150.
  4. ↑Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 335.
  5. ↑Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 15.
  6. ↑Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 143.
  7. ↑Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 20.
  8. ↑Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  9. ↑Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 66.
  10. ↑10,010,1Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=tal&oldid=647525”
Категорије:
[8]ページ先頭
©2009-2025 Movatter.jp