Датив је трећи одседам падежасрпског језика и један од падежа многихсловенских, а и неких другихиндоевропских језика. То је падеж намене и циља, а одговара на питањаКоме? илиЧему? Зависно оглаголу,придеву,именици,прилогу,узвику ипредлогу.

• Датив каонеправи / индиректни објекат или онај који прима неку радњу се врло често употребљава у српском језику, као нпр.:

Дао самти писмо. илиУчиними услугу.'

• Готово да се свакиприсвојни придев или замјеница (атрибут) могу заменити у српском језику, као нпр.:

Отацму је на путу. (Његов отац је на путу.)

• Осим тога датив се као падеж користи и у некимприлошким конструкцијама:

Драгоми Вас је упознати. илиТешкојој је признати.

• У дативу се означаваособа која нешто прима или доживљава одређено осећање:

Онами је драга.илиТојој је било тешко.

• Датив се употребљава након одређених предлога:к/ка,према,насупрот.
• Датив личних заменица (ми,ти,нам,вам) понекад је само формални даљи објекат, а права му је сврха истицање блискости са оним коме се говори. Такав датив се зовеетички датив.

• Глаголи који захтевају датив:
  • чинити се /учинити се
  • гадити се /згадити се илисмучити се
  • недостајати или још у неким деловимафалити /зафалити
  • помагати /помоћи
  • пријати /годити илиугодити
  • сметати /ометати илизасметати
  • свиђати се /свидети се илидопадати се /допасти се
  • веровати /поверовати

Код именица женског рода у дативу једнине долази до гласовне промене која се зовесибиларизација илидругапалатализација, где се словак,г,х мењају уц,з,с када се нађу испред словаи, али не увек.

• Српски индекс
• Помоћ:Падежи