Vojna obaveza je obavezno prijavljivanje ljudi uvojnu službu.[1] Vojna obaveza datira još od antike i nastavlja se u nekim zemljama do današnjih dana pod raznim imenima. Savremeni sistem skoro univerzalne vojne obaveze za mladiće potiče iz dobaFrancuske revolucije 1790-ih, gde je postao osnova veoma velike i moćnevojske. Većinaevropskih država kasnije je kopirala sistem u mirnodopsko vreme, tako da bi muškarci određenog uzrasta služili 1—8 godina naaktivnoj dužnosti, a potom bivali prebačeni urezervne snage. Vremenski period tokom kojeg su vojni obveznici dužni služiti u oružanim snagama naziva se vojni rok.
Nema stalne vojske
Nema trenutnog prisilnog regrutovanja
Sistem aktivnog regrutovanja, ali manje od 20% cele starosne grupe se regrutuje
Vojna obaveza je kontroverzna iz više razloga, uključujućiprigovor savesti na vojne angažmane na verskim ili filozofskim osnovama; politički prigovor, na primer, služenje omraženoj vladi ili u nepopularnom ratu; i ideološki prigovor, na primer, na spoznajno kršenje prava pojedinca. Vojni obveznici ponekad mogu da izbegnu službu napuštanjem zemlje,[5] i traženjemazila u drugoj zemlji. Neki sistemi odabira prihvataju ove stavove pružajućialternativnu službu izvan uloga borbenih dejstava ili čak izvan vojske, kao što jeSiviilipalvelus (alternativna državna služba) uFinskoj,Zivildienst (mandatorni društveni rad) uAustriji iŠvajcarskoj. Nekoliko zemalja regrutuje muške vojnike, ne samo za oružane snage, već i za paravojne agencije, koje su namenjene samopolicijskim službama kao što su unutrašnje trupe,graničari ili neborbeneslužbe spašavanja poputcivilne zaštite.
Od ranog 21. veka, mnoge države više ne sprovode vojnu obavezu, već se umesto toga oslanjaju na profesionalnu vojsku savolonterima. Mogućnost oslanjanja na takav aranžman, međutim, pretpostavlja određeni stepen predvidljivosti u pogledu zahteva za vođenje rata i obima neprijateljstava. Mnoge države koje su ukinule vojnu obavezu, još uvek zadržavaju pravo da nastave sa sprovođenjem vojne obaveze u vreme rata ili u doba krize.[6] Države uključene u ratove ili međudržavna rivalstva su najsklonije primeni vojne obaveze. Postoji manja verovatnoća dademokratska država pristupi sprovođenju vojne obaveze u odnosu naautokratsku.[7] Bivšebritanske kolonije imaju manju verovatnoću da sprovedu vojnu obavezu, jer na njih utiču britanske norme protiv vojne obaveze koje su ustaljene od vremenaEngleskog građanskog rata.[7]
Služenjevojne obaveze u Srbiji je do 2011. bilo obavezno za sve vojno sposobne punoletne muškarce. Vojna obaveza pod oružjem ili bez oružja trajala je 6 meseci,[8] dok je civilna služba trajala 9 meseci.[9]
Regrutacija se obavlja u kalendarskoj godini kada regrut navršava 19 godina, a najkasnije u kalendarskoj godini kad puni 27 godina. U izuzetnim okolnostima, regrut se može uputiti na vojnu obavezu do kalendarske godine u kojoj puni 30 godina.[8]
Odlukom Narodne skupštine Republike Srbije, obavljanje vojne obaveze je obustavljeno 1. januara 2011. godine.[10] Od 2018. godine se spekuliše o prekidu obustavljanja vojne obaveze, sa polemikama o produženju ili skraćivanju perioda vojne obaveze.[11][12][13]
Aktivisti za ljudska prava,[14][15]feministkinje,[16][17][18] i protivnici diskriminacije muškaraca[19][20]:102[21][22][23][24] su kritikovali vojnu obavezu, ili obaveznu vojnu službu, kaoseksističku. Nacionalna koalicija za muškarce,grupa za prava muškaraca,tužila je američkiSistem selektivne službe 2019. godine, što je dovelo do toga da ga je savezni sudija SAD proglasio neustavnim.[25][26] Mišljenje sudije federalnog distrikta jednoglasno je poništeno od strane američkogApelacionog suda za 5. krug.[27] U septembru 2021, Predstavnički dom usvojio je godišnji Zakon o odobrenju odbrane, koji je uključivao amandman koji kaže da „svi Amerikanci između 18 i 25 godina moraju da se registruju za selektivnu službu“. Ovim je uklonjena reč „muško” koja proširuje potencijalni nacrt na žene; međutim, amandman je uklonjen pre nego što je usvojen Zakon o ovlašćenjima za državnu odbranu.[28][29][30]
Feministkinje su tvrdile da je vojna obaveza seksistička jer ratovi služe interesima onoga što one vide kaopatrijarhat, vojska je seksistička institucija, regruti su stoga indoktrinirani u seksizmu, a regrutacija muškaraca normalizuje nasilje muškaraca kao društveno prihvatljivo.[31][32] Feministkinje su bile organizatorke i učesnice otpora regrutaciji u nekoliko zemalja.[33][34][35][36]
^абAsal, Victor; Conrad, Justin; Toronto, Nathan (1. 8. 2017). „I Want You! The Determinants of Military Conscription”.Journal of Conflict Resolution (на језику: енглески).61 (7): 1456—1481.ISSN0022-0027.S2CID9019768.doi:10.1177/0022002715606217.
^Stephen Blake Boyd; W. Merle Longwood; Mark William Muesse, ур. (1996).Redeeming men: religion and masculinities.Westminster John Knox Press. стр. 17.ISBN978-0-664-25544-2. „In contradistinction to profeminism, however, the men's rights perspective addresses specific legal and cultural factors that put men at a disadvantage. The movement is made up of a variety of formal and informal groups that differ in their approaches and issues; Men's rights advocates, for example, target sex-specific military conscription and judicial practices that discriminate against men in child custody cases.”
^Michalowski, Helen (мај 1982). „Five feminist principles and the draft”.Resistance News (8): 2.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Neudel, Marian Henriquez (јул 1983). „Feminism and the Draft”.Resistance News (13): 7.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Letters from draft-age women about why they wouldn't register for the draft”.Resistance News. бр. 2. 1. 3. 1980. стр. 6.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Gestation: Women and Draft Resistance”.Resistance News. бр. 11. новембар 1982.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Women and the resistance movement”.Resistance News. бр. 21. 8. 6. 1986.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Levi, Margaret (1997).Consent, Dissent and Patriotism. New York: Cambridge University Press.ISBN978-0-521-59961-0.. Looks at citizens' responses to military conscription in several democracies since the French Revolution.
Linch, Kevin (2012).Conscription. Mainz: Institute of European History (IEG).
Krueger, Christine, and Sonja Levsen, eds,War Volunteering in Modern Times: From the French Revolution to the Second World WarCS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза) (Palgrave Macmillan 2011)
