Vilardin ili(S)-1-(2-amino-2-karboksietil)pirimidin-2,4-dion jehemijsko jedinjenje koje se prirodno nalazi u semenuMariosousa willardiana iAcacia sensu lato.[4]Sadnice ovih biljaka sadržeenzime sposobne za složenehemijske supstitucije koje rezultiraju stvaranjem slobodnihaminokiselina. Vilardin se često proučava zbog njegove funkcije u biljkama višeg nivoa. Pored toga, mnogi derivati vilardina su istraženi zbog njihovog potencijala ufarmaceutskom razvoju.[4] Vilardin je prvi otkrio 1959. R. Gmelin, kada je izolovao nekoliko slobodnih, neproteinskih aminokiselina izAcacia willardiana (drugi naziv zaMariosousa willardiana) kada je proučavao kako ove porodice biljaka sintetišu uracilialanine.[5] Srodno jedinjenje, izovilardin, je istovremeno izolovala jedna druga grupa, i otkriveno je da ova dva jedinjenja imaju različita strukturna i funkcionalna svojstva.[6] Naknadna istraživanja vilardiina fokusirala su se na funkcionalni značaj različitih supstitucija naazotnoj grupi i na razvojanaloga vilardina sa različitimfarmakokinetičkim svojstvima. Generalno, vilardin je jedno od prvih proučavanih jedinjenja kod kojih male promene molekularne strukture rezultiraju jedinjenjima sa značajno različitim farmakokinetičkim svojstvima.[7]
Razvijeni su analozi vilardina koji imaju različite afinitete vezivanja za AMPA i kainatne receptore. Ovi analozi su korišćeni za proučavanje strukture ovih receptora, kao i funkcionalnog značaja aktivacije receptora u različitim regionima mozga.[7] Dok vilardin i njegovi analozi nisu eksplicitno proučavani kao terapeutici, postoji nizneuroloških poremećaja koje karakterišu promene uglutamatnoj signalizaciji, a ligandi za AMPA i kainatne receptore se često proučavaju kao potencijalni terapeutici.[8]
^Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”.Annual Reports in Computational Chemistry.4: 217—241.doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^Kjær, Anders; Knudsen, Allan; Larsen, P. Olesen (1961). „Amino acid studies. Part IV. Structure and synthesis of the plant amino acid willardiine [3-(1-uracyl)-L-alanine].”.Acta Chemica Scandinavica.15: 1193—1195.ISSN0904-213X.doi:10.3891/acta.chem.scand.15-1193.
. 