| Vanilla planifolia | |
|---|---|
 | |
| Vanilla planifolia, илустрација из1877. | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | V. planifolia |
| Биномно име | |
| Vanilla planifolia | |
| Синоними[1] | |
| |
Vanilla planifolia је врста родаVanilla из породице орхидеја (Orchidaceae). Води порекло изМексика и тропских деловаЦентралне Америке и једна је од основних комерцијалних врста за производњуваниле као зачина (због високог садржајаванилина у плодовима). Научно име врсти је дао1808. године британски ботаничарХенри Чарлс Ендрјуз. Позната је и каоравнолиста ванила изападноиндијска ванила.
Први који су користили ванилу у исхрани били су мексичкиТотонаци, а Европљани се по први пут сусрећу са овом биљком након освајањаЕрнана Кортеза, почеткомXVI века.
.jpg)
Западноиндијска ванила јеврежастаепифитна врста из породице орхидеја. Води порекло из тропских и влажних подручјаЦентралне Америке,Кариба и крајњег североистокаЈужне Америке. Данас се највише гаји на западуМексика, у подручјуВеракруза, и наМадагаскару.[2]
Стабло ваниле је зелено и из њега директно избијају дугуљасти, глатки и меснати листови. Биљка цвета током пролећа и почетком лета. Цветови су груписани угроздове, сваки цвет је величине око 5−6 цм у пречнику, зеленкасто-жутих листића цветног омотача. Врста је самооплодна. Цветови су отворени свега један дан у свом животном веку, и у том периоду неопходно је извршити опрашивање уколико се желе плодови. У природи, опрашивачи суколибри који се хране цветним нектаром, и једна врста пчела, а природним путем опраши се тек један од сто цветова. У условима планташког узгоја ове врсте опрашивање се врши вештачким путем. Сваки цвет који не буде опрашен се суши и опада.
Плодови се развијају искључиво на одраслим биљкама које су у просеку дуже од 3 метра. Плод је издужена танкачахура дужине између 15 и 23 цм, која сазрева неких 5 месеци након цветања. Зелени плод је сличан мањимбананама. Након бербе плодови се суше и ферментишу, а што је процес ферментације дужи то је концентрацијаетерских уља у плоду већа. Из плодова ваниле добија се зачинскаванила.
Размножава се из семена или путем резница.
Најважнија хемијска једињења која се екстракују из плодова суванилин (4-хидрокси-3-метоксибензалдехид, садржај у зрелом сувом плоду је око 2%),ванилинска киселина,4-хидроксибензалдехид и4-хидроксибензојева киселина.[3]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
