Movatterモバイル変換

[0]ホーム
URL:

Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Univerzitet Al Karauin

Координате:34° 3′ 52″ N4° 58′ 24″ W / 34.06444° С; 4.97333° З /34.06444; -4.97333
С Википедије, слободне енциклопедије
Univerzitet Al Karauin
جامعة القرويين
ⵜⵉⵎⵣⴳⵉⴷⴰ ⵏ ⵍⵇⴰⵕⴰⵡⵉⵢⵢⵉⵏ
Unutrašnjost džamije i univerziteta Al Karouin
Tiptrenutno:islamski
ranije: opšte znanje[1][2][3]
Osnivanje859.; пре 1167 година (859)[4][5][6][7]
OsnivačFatima al-Fihri
Akademske
afilijacije
Islam
Broj zaposlenih708 (2012)
Nastavno osoblje1,025 (2012)
Broj studenata8,120 (2012)
LokacijaFes,Idrisidska dinastija (sad uMaroku)
KampusUrban
Veb-sajtuaq.ma

Univerzitet Al-Karouin iliAl-Qarawiyyin (arap.جامعة القرويين; berberski: ⵜⵉⵎⵣⴳⵉⴷⴰ ⵏ ⵍⵇⴰⵕⴰⵡⵉⵢⵢⵉⵏ;fr.Université Al Quaraouiyine) (ostale transliteracije uključuju Qarawiyin, Kairouyine, Kairaouine, Qairawiyin, Qaraouyine, Quaraouiyine, Quarawin i Qaraouiyn) jeuniverzitet umarokanskom graduFes osnovan 859.[5][8][9][10] Bio je i još uvek predstavlja jedno od glavnih duhovnih i obrazovnih središtamuslimanskog sveta.

Al-Karouin je igrao važnu ulogu u razvoju kulturnih i akademskih odnosa izmeđuislamskog sveta iEvrope usrednjem veku. KartografMuhamed el Idrisi (u. 1166), čije su karte pomogleevropskim istraživačima u dobarenesanse je živeo neko vreme u Fesu, zbog čega se pretpostavlja da je radio ili studirao na Al Karouinu. Univerzitet je proizveo brojne učenjake koji su snažno uticali na intelektualnu i akademsku istoriju među muslimanima i Jevrejima. Među njima suIbn Rušajd el-Sabti (u. 1321),Mohamed el-Haj al-Abdari al-Fasi (u. 1336),Abu Imran al-Fasi (u. 1015), glavni teoretičarMaliki školeislamske pravne nake,Leo Africanus, poznati putnik i pisac teMojsije Majmonid.

Al Karouin se od straneGinisove knjige rekorda,[11]Uneska[12] i brojnih istoričara[6][7][8][9][10][13][14][15][16][17] smatra jednim odnajstarijih kontinuiranihuniverziteta na svetu. Te se tvrdnje, međutim osporavaju istoričari koji smatraju da su srednevekovnih univerziteti u islamskom svetu isrednjevekovni evropski univerziteti bili bitno različite institucije sve donajnovijeg doba,[18] te da su certifikati drugačijeg karaktera.[19][20][21]

Godine 1947. je reorganizovan na način da odgovara većini modernih univerziteta u današnjem svetu.

Istorija

[уреди |уреди извор]
Pogled na džamiju Karauin na horizontu centralnogFes el-Balija: vidljivi su zeleni krovovi molitvene sale iminaret (bela kula sa leve strane).

Osnivanje džamije

[уреди |уреди извор]

U 9. vekuFez je bio prestonica dinastijeIdrisida, koja se smatrala prvom marokanskom islamskom državom.[22] Prema jednom od glavnih ranih izvora o ovom periodu,Ravd al-Kirtas autoraIbn Abi Zara, al-Karauin je osnovala kao džamiju 857. ili 859. godineFatima al-Fihri, kćerka bogatog trgovca po imenu Muhamed al-Fihri.[4][23][24][25][26][27]‍:9[28]‍:40 Porodica al-Fihri je migrirala izKarauina (otuda naziv džamije),Tunis u Fez. početkom 9. veka, pridruživši se zajednici drugih migranata iz Karauina koji su se naselili u zapadnom delu grada. Fatima i njena sestra Marijam, obe su bile dobro obrazovane, i nasledile su veliku sumu novca od svog oca. Fatima se zaklela da će potrošiti čitavo svoje nasledstvo na izgradnju džamije pogodne za njenu zajednicu.[29]‍:48–49 Slično tome, njena sestra Marijam je takođe poznata po tome da je iste godine osnovala džamijual-Andalusijin.[29][30]

Ovaj temeljni narativ doveden je u pitanje od strane nekih modernih istoričara koji smatraju da je simetrija dve sestre koje su osnovale dve najpoznatije džamije u Fezu previše prikladna i verovatno potiče iz legende.[28]‍:42[29]‍:48–49[31] Savremeni istoričari takođe smatraju da je Ibn Abi Zar relativno nepouzdan izvor.[31] Jedan od najvećih izazova ovoj priči je natpis na temelju koji je ponovo otkriven tokom renoviranja džamije u 20. veku, a koji je vekovima bio sakriven ispod slojeva maltera. Ovaj natpis, urezan na pločama od kedrovog drveta i napisankufskim pismom veoma sličnim natpisima temelja u Tunisu iz 9. veka, pronađen je na zidu iznad verovatnog mesta prvobitnemihrab džamije (pre kasnijih proširenja zgrade). Natpis, koji je snimio i dešifrovao Gaston Deverdun, proglašava osnivanje „ove džamije” (арап."هذا المسجد") od strane Davuda ibn Idrisa (sinaIdrisa II koji je vladao ovim regionom Maroka u to vreme) uDhu al-Kadi 263. hidžretske godine (jul–avgust 877. godine).[32] Deverdun je sugerisao da je natpis možda došao iz druge neidentifikovane džamije i da je premešten ovde u kasnijem periodu (verovatno u 15. ili 16. veku) kada je poštovanje Idrisida ponovo oživelo u Fesu, a takve relikvije bi imale dovoljno verskog značaja da bi se ponovo koristile na ovaj način.[32] Međutim, Čafik Benčekroun je nedavno tvrdio da je verovatnije objašnjenje da je ovaj natpis originalni temeljni natpis samog al-Karauina i da je možda bio prikriven u 12. veku neposredno pre dolaskaAlmohada u grad.[31] Na osnovu ovog dokaza i mnogih nedoumica u vezi sa Ibn Abi Zarovim narativom, on tvrdi da je Fatima al-Fihri vrlo verovatno legendarna ličnost, a ne istorijska.[31]

Reference

[уреди |уреди извор]
  1. ^Lulat, Y. G.-M.:A History Of African Higher Education From Antiquity To The Present: A Critical Synthesis. 2005. стр. 154—157.ISBN 978-0-313-32061-3. , Greenwood Publishing Group.
  2. ^Park, Thomas K.; Boum, Aomar:Historical Dictionary of Morocco (2nd изд.). Scarecrow Press. 2006. стр. 348.ISBN 978-0-8108-5341-6. . ,
  3. ^Belhachmi, Zakia: "Gender, Education, and Feminist Knowledge in al-Maghrib (North Africa) – 1950–70",Journal of Middle Eastern and North African Intellectual and Cultural Studies, Vol. 2–3, 2003, pp. 55–82 (65)
  4. ^абPetersen, Andrew (1996).Dictionary of Islamic Architecture. Psychology Press. стр. 87.ISBN 978-0-415-06084-4.  , Routledge. ,(entry "Fez")
  5. ^аб„Qarawiyin”. Encyclopedia Britannica. Приступљено08. 12. 2011. 
  6. ^абThe Report: Morocco 2009 - Page 252 Oxford Business Group "... yet for many Morocco's cultural, artistic and spiritual capital remains Fez. The best-preserved ... School has been in session at Karaouine University since 859, making it the world's oldest continuously operating university. "
  7. ^абEsposito, John (2003).The Oxford Dictionary of Islam. Oxford University Press. стр. 328.ISBN 978-0-19-512559-7. 
  8. ^абJoseph, S, and Najmabadi, A. Encyclopedia of Women & Islamic Cultures: Economics, education, mobility, and space. Brill, 2003, p. 314.
  9. ^абSwartley, Keith.Encountering the World of Islam‬. Authentic, 2005, p. 74.
  10. ^абKettani, M. Ali (1974).„Engineering Education in the Arab World”.Middle East Journal.28 (4): 441. .
  11. ^The Guinness Book Of Records. 1998. стр. 242.ISBN 978-0-553-57895-9. 
  12. ^[UNESCO World Heritage Centre,The Medina of Fezhttp://whc.unesco.org/en/list/170]
  13. ^Illustrated Dictionary of the Muslim World, Publisher: Marshall Cavendish, 2010[1] p.161
  14. ^Hidden Giants, 2nd Edition, by Sethanne Howard, Publisher: Lulu.com 2008[2] p.60
  15. ^Ferguson, Niall (3. 3. 2011).Civilization: The West and the Rest. Penguin Books Limited.ISBN 978-1-84614-273-4. CS1 одржавање: Формат датума (веза) by Niall Ferguson, Publisher: Allen Lane 2011 -.
  16. ^The marketisation of higher education and the student as consumer by Mike Molesworth & Richard Scullion, Publisher: Taylor & Francis 2010[3] p.26
  17. ^Humphrys, Darren (2. 3. 2010).Frommer's® Morocco. Wiley. стр. 223.ISBN 978-0-470-64582-6. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  18. ^George Makdisi (1970). „Madrasa and University in the Middle Ages”.Studia Islamica.32: 255—264.  (264)
  19. ^Makdisi, George (1989), „Scholasticism and Humanism in Classical Islam and the Christian West”,Journal of the American Oriental Society,109 (2): 175—182 (176),JSTOR 604423,doi:10.2307/604423 
  20. ^Pedersen, J.; Rahman, Munibur; Hillenbrand, R. "Madrasa." Encyclopaedia of Islam, Second Edition. Edited by: P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill, 2010, retrieved 20/03/2010
  21. ^Jomier, J. "al- Azhar (al-Ḏj̲āmiʿ al-Azhar)." Encyclopaedia of Islam, Second Edition. Edited by: P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill, 2010, retrieved 20/03/2010
  22. ^Abun-Nasr, Jamil (1987).A history of the Maghrib in the Islamic period. Cambridge: Cambridge University Press.ISBN 0521337674. 
  23. ^ʻAlī ibn ʻAbd Allāh Ibn Abī Zarʻ al-Fāsī (1964).Rawd Al-Qirtas. Valencia [Impreso por J. Nácher]. 
  24. ^Meri, Josef W. (ed.):Medieval Islamic Civilization: An Encyclopedia.ISBN 978-0-415-96691-7. , Vol. 1, A–K, Routledge, , p. 257 (entry "Fez")
  25. ^Lulat, Y. G.-M.:A History Of African Higher Education From Antiquity To The Present: A Critical Synthesis Studies in Higher Education.ISBN 978-0-313-32061-3. , Greenwood Publishing Group, 2005, , p. 70:

    As for the nature of its curriculum, it was typical of other major madrasahs such as al-Azhar and Al Quaraouiyine, though many of the texts used at the institution came from Muslim Spain...Al Quaraouiyine began its life as a small mosque constructed in 859 C.E. by means of an endowment bequeathed by a wealthy woman of much piety, Fatima bint Muhammed al-Fahri.

  26. ^Touri, Abdelaziz; Benaboud, Mhammad; Boujibar El-Khatib, Naïma; Lakhdar, Kamal; Mezzine, Mohamed (2010).Le Maroc andalou : à la découverte d'un art de vivre (2 изд.). Ministère des Affaires Culturelles du Royaume du Maroc & Museum With No Frontiers.ISBN 978-3902782311. 
  27. ^Terrasse, Henri (1968).La Mosquée al-Qaraouiyin à Fès; avec une étude de Gaston Deverdun sur les inscriptions historiques de la mosquée. Paris: Librairie C. Klincksieck. 
  28. ^абBloom, Jonathan M. (2020).Architecture of the Islamic West: North Africa and the Iberian Peninsula, 700-1800. Yale University Press. 
  29. ^абвLe Tourneau, Roger (1949).Fès avant le protectorat: étude économique et sociale d'une ville de l'occident musulman. Casablanca: Société Marocaine de Librairie et d'Édition. 
  30. ^Terrasse, Henri (1942).La mosquée des Andalous à Fès. Paris: Les Éditions d'art et d'histoire. 
  31. ^абвгBenchekroun, Chafik T. (2011). „Les Idrissides: L'histoire contre son histoire”.Al-Masaq.23 (3): 171—188 doi=10.1080/09503110.2011.617063.S2CID 161308864.doi:10.1080/09503110.2011.617063. CS1 одржавање: Недостаје усправна црта (веза)
  32. ^абDeverdun, Gaston (1957). „Une nouvelle inscription idrisite (265 H = 877 J.C.)”.Mélanges d'histoire et d'archéologie de l'occident musulman - Tome II - Hommage à Georges Marçais. Imprimerie officielle du Gouvernement Général de l'Algérie. стр. 129—146. 

Literatura

[уреди |уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди |уреди извор]
Međunarodne
Državne
Ostale
Univerzitet Al Karauin nasrodnim projektima Vikipedije:
Mediji na Ostavi
Podaci na Vikipodacima
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Univerzitet_Al_Karauin&oldid=30739894”
Категорија:
Сакривене категорије:
[8]ページ先頭
©2009-2026 Movatter.jp