Movatterモバイル変換

[0]ホーム
URL:

Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Универзитет у Чикагу

Координате:41° 47′ 23″ N87° 35′ 59″ W / 41.78972° С; 87.59972° З /41.78972; -87.59972
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено саUniversity of Chicago)
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланакУниверзитет у Чикагу (вишезначна одредница).
Универзитет у Чикагу
лат.Universitas Chicaginiensis
МотоCrescat scientia; vita excolatur (Latin)
Да знање расте и да се живот богати[1]
ТипПриватниистраживачки универзитет
Оснивање1890.; пре 135 година (1890)[1]
Академске
афилијације		AAU
NAICU
URA
Space-grant
Задужбина$10 милијарди (2021)[2]
ПредседникРоберт Џ. Зимер
ПроректорКа Ји Кристина Ли
Наставно особље2.859[3]
Админ. особље15.949 (укључујући запосленеМедицинског центра)[3]
Број студената16.445
 Први степен7.011[1]
 Други степен10.159[1]
ЛокацијаЧикаго,Илиноис, САД
КампусУрбани
217 acres (87,8 ha) (главни кампус)[1]41° 47′ 23″ N87° 35′ 59″ W / 41.78972° С; 87.59972° З /41.78972; -87.59972
42 acres (17,0 ha) (Ворен Вудсова еколошка пољска станица,Ворен Вудсов државни парк)[4]
БојеМарун[5]
 
Спортски надимакМаруни
МаскотаФил Феникџ
Спортске
афилијације		NCAA дивизија III –UAA
Веб-сајтwww.uchicago.edu

Универзитет у Чикагу (енгл.University of Chicago) јеприватни универзитет који се налази уХајд Парку, делуЧикага, уИлиноису, уСАД.[6] Основао га је1890.нафтнитајкунЏон Д. Рокфелер (енгл.John D. Rockefeller), али као дан свог оснивања Универзитет слави1. јул1891, када јеВилијам Рејни Харпер (енгл.William Rainey Harper) постао његов први председник и први члан његовог особља. Прва предавања на овом Универзитету су одржана1. октобра1892.[7]Нобеловом наградом су награђена 82професора,студената иистраживача са Универзитета у Чикагу[8].

У јесен 2019. године је уписано 16.445 студената, укључујући 6.286 додипломских и 10.159 дипломских студената.[1] Универзитет у Чикагу је рангиран међу најбољим универзитетима у свету према водећим образовним публикацијама,[9][10][11][12] и један је од најселективнијих у Сједињеним Државама.[13][14][15]

Универзитет се састоји од једногдодипломског факултета и пет дипломских истраживачких дивизија, који обухватају све универзитетске дипломске програме и интердисциплинарне комисије. Чикаго има осам професионалних школа:Правни факултет,Бутову пословну школу,Прицкерову медицинску школу,Краунову породичну школу солцијалног рада, политике и праксе,Харисову школу јавне политике,Дивинити школу,Грахамову школу континуираних либералних и професионалних студија иПрицкерову школу молекуларног инжењерства. Универзитет има додатне кампусе и центре уЛондону,Паризу,Пекингу,Делхију иХонгконгу, као и у центру Чикага.[16][17]

Научници Универзитета у Чикагу одиграли су важну улогу у развоју многих академских дисциплина, укључујући економију, право, књижевну критику, математику, физику, религију, социологију и школубихејвиорализмаполитичких наука, оснивајућичикашке школе у различитим областима.[18][19][20][21] ЧикашкаМеталуршка лабораторија произвела је прву вештачку, самоодрживу нуклеарну реакцију на свету уЧикашкој гомили-1 испод видиковаца универзитетаСтаг Филд.[22] Напредак у хемији довео је до „радиокарбонске револуције“ удатирању угљеником-14 древног живота и предмета.[23] Надлежност универзитетских истраживача обухвата администрацијуФермијеве националне акцелаторске лабораторије иАргонске националне лабораторије, као иПоморске биолошке лабораторије. Универзитет је такође дом издавачке кућеUniversity of Chicago Press, највећегуниверзитетског издавача у Сједињеним Државама.[24] Очекује се да ћеПредседнички центар Барак Обама бити смештен на овом универзитету и да ће обухватати Обаминупредседничку библиотеку и канцеларијеОбамине фондације.[25]

Студенти, наставно и друго особље Универзитета у Чикагу до 2020. године је укључивало100 нобеловаца, што га чиничетвртим по броју нобеловаца међу свим универзитетима у свету.[26] Међуфакултетским особљем и алумнима универзитета је такође10 добитника Филдсове награде,[27]4 добитника Турингове награде,52 Макартурових стипендиста,[28]26 Маршалових стипендиста,[29] 27 добитникаПулицерове награде,[30]20 добитника Националних хуманистичких медаља,[31] 29 дипломаца су данашњи милијардери,[32] и особе повезане са овом устоновом су освојилеосам олимпијских медаља.

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^абвгдђ„About the University”. The University of Chicago. 2019. Приступљено24. 11. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  2. ^As of May 11, 2021.„Chief Investment Officer Mark Schmid announces retirement”. 11. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^аб„Faculty and Staff, at a glance”.University of Chicago Data. University of Chicago. Архивирано изоригинала 31. 3. 2019. г. Приступљено13. 3. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  4. ^„University of Chicago opens groundbreaking sustainable field station”.The University of Chicago.Архивирано из оригинала 14. 3. 2016. г. Приступљено8. 7. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  5. ^The University of Chicago Identity Guidelines(PDF).Архивирано(PDF) из оригинала 25. 10. 2018. г. Приступљено18. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  6. ^AvenueChicago, The University of ChicagoEdward H. Levi Hall5801 South Ellis; Us, Illinois 60637773 702 1234 Contact.„About the University”.The University of Chicago (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 2. 4. 2016. г. Приступљено2019-03-14. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  7. ^David Allan Robertson. The Quarter-Centennial Celebration of the University of Chicago. University of Chicago Press, Chicago, 1918.
  8. ^„Nobel Laureates”. Архивирано изоригинала 08. 09. 2012. г. Приступљено16. 1. 2009. (језик: енглески).
  9. ^„University of Chicago”.Times Higher Education (THE) (на језику: енглески). 2020-04-17. Приступљено2020-05-14. 
  10. ^„University of Chicago Ranking 2019-2020 - Center for World University Rankings (CWUR)”.cwur.org. Приступљено2020-05-14. 
  11. ^„University of Chicago Rankings”.Top Universities (на језику: енглески). Приступљено2020-05-14. 
  12. ^„University of Chicago - US News Best Global Universities”.US News & World Report. Приступљено14. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  13. ^Wong, Alia.„College-Admissions Hysteria Is Not the Norm | The Atlantic”.www.theatlantic.com. Приступљено2021-01-05. 
  14. ^Smith, Justin.„Acceptance Rate Drops to Record Low 5.9 Percent for Class of 2023 | Chicago Maroon”.www.chicagomaroon.com. Приступљено2021-01-05. 
  15. ^Hoover, Eric.„An Ultra-Selective College Dropped the ACT/SAT. And Then What? | The Chronicle of Higher Education”.www.chronicle.com. Приступљено2021-01-05. 
  16. ^„UChicago Global | The University of Chicago”.global.uchicago.edu.Архивирано из оригинала 31. 3. 2019. г. Приступљено2019-03-31. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  17. ^„Downtown Campus - Gleacher Center”.The University of Chicago Booth School of Business (на језику: енглески). Архивирано изоригинала 31. 3. 2019. г. Приступљено2019-03-31. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  18. ^„History of Law and Economics”(PDF). University of Montreal.Архивирано(PDF) из оригинала 22. 11. 2009. г. Приступљено26. 8. 2009. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  19. ^„The Chicago School”. Britanica Academic Edition.Архивирано из оригинала 22. 11. 2012. г. Приступљено12. 10. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  20. ^Hanson, John Mark.„Building the Chicago School”(PDF).Архивирано(PDF) из оригинала 16. 1. 2011. г. Приступљено6. 2. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  21. ^„Antoni Zygmund (1900-1992)”.www-history.mcs.st-and.ac.uk.Архивирано из оригинала 20. 2. 2019. г. Приступљено2019-06-23. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  22. ^Angelo, Joseph A. (30. 11. 2004).NuclearTechnologyНеопходна слободна регистрација. Greenwood Press. стр. 1.ISBN 1-57356-336-6.doi:10.1336/1573563366. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  23. ^„Radiocarbon Dating”.American Chemical Society (на језику: енглески). Приступљено2020-05-17. 
  24. ^„Duffy is named Director of the University Press”. The University of Chicago Chronicle. 27. 4. 2000.Архивирано из оригинала 24. 2. 2011. г. Приступљено30. 4. 2006. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  25. ^„The Obama Presidential Center”.BarackObamaFoundation.org. Архивирано изоригинала 14. 5. 2015. г. Приступљено20. 11. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  26. ^„Nobel Laureates”.Архивирано из оригинала 21. 3. 2016. г. Приступљено3. 4. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  27. ^„Fields Medal”. University of Chicago. Приступљено16. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  28. ^„MacArthur Fellows”.The University of Chicago.Архивирано из оригинала 6. 7. 2016. г. Приступљено8. 7. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  29. ^„Statistics”. Marshallscholarship.org.Архивирано из оригинала 26. 1. 2017. г. Приступљено26. 1. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  30. ^„Pulitzer Prize Winners”.Архивирано из оригинала 19. 4. 2018. г. Приступљено19. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  31. ^„National Humanities Medalists”.Архивирано из оригинала 19. 3. 2016. г. Приступљено3. 4. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  32. ^„Wealth-X Billionaire Census 2018”(PDF).Wealth-X. 19. 8. 2020. Архивирано изоригинала(PDF) 29. 06. 2018. г. Приступљено19. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Литература

[уреди |уреди извор]

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Међународне
Државне
Географске
Академске
Уметничке
Људи
Остале
Универзитет у Чикагу насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Универзитет_у_Чикагу&oldid=30551673”
Категорија:
Сакривене категорије:
[8]ページ先頭
©2009-2025 Movatter.jp