Једнообразни локатор ресурса (енгл.Uniform Resource Locator,URL), колоквијално познат и каовеб-адреса,[1] односи се на http или httpsURL шему, тј. на сложен исказ низова карактера који се користи за лоцирање неког ресурса на интернету. Веб-адреса се често наводи као синоним за URI или URL. URL, поред тога што указује на локацију, обезбеђује и примарне механизме приступа ресурсу.
URL синтаксу адресирања увео јеТим Бернерс-Ли за примену наWorld Wide Web-у, садашњи стандард је дефинисан RFC документом под бројем 1738. URL почиње са неком од шема „http:” или „https:”, затим следе „//”, потом назив домена,IP адреса, адреса сервера или нека друга мрежна адреса, и завршава се веб-страницом или документом (слика, датотека…).
