Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Трилобити

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено саTrilobit)

Трилобити
Временски распон:521–251.902 Ma[1][2]доњикамбријум — горњиперм
фосил врстеKoneprusia brutoni
Научна класификацијаe
Домен:Eukaryota
Царство:Animalia
Тип:Arthropoda
Подтип:Trilobitomorpha
Класа:Trilobita
Walch, 1771
Редови

поткласа Librostoma

Трилобити (Trilobita) су изумрлизглавкари који су живели у морима и били веома бројни упалеозоику. Највиши степен развоја су достигли укамбријуму, а уперму су нестали са планете Земље. Сматра се да су живеле пузећи по морском дну или пливајући, док су најситније водиле планктински начин живота. Величина им се у просеку кретала од 4-10 cm, али су се јављали и јако ситни облици, нпр. некепланктонске врсте које нису прелазиле 0,5 mm, као и врсте веће од 75 cm. Храниле су се другимживотињама или органским отпацима измуљевитог морског дна.

Телесни региони

[уреди |уреди извор]
телесни региони трилобита
телесни региони трилобита

Тело им је било овално, дорзо-вентрално спљоштено и заштићеноскелетом. Попречним и уздужним бразадама тело је било подељено на три режња (по чему су добили име):

Целом дужином тела се уздизало узвишење од кога су се бочно пружале две ниже-постављене површине. У главеном делу се то узвишење називаглабела (glabella), а бочне површине су образи (gennae), док се на трупу звало трахис (trachis), а бочне површине су биле плеуре.

Главени регион

[уреди |уреди извор]

Глава се састојала одакрона и 4 придодатасегмента који су на леђној страни спојени и граде заштитну, полукружну плочу названукарапакс. Са обе стране глабеле налазе се добро развијенеочи, а на вантралној страни се налазеуста иза набора у облику усне који се називалабрум.

Бочно од лабрума налазе се:

Екстремитети су двограни:

  • унутрашња грана служи за ходање и изграђена је од 7 сегмената од којих последњи образује кукицу;
  • спољашња грана је слабије развијена (број сегмената који је граде варира) и носишкрге у виду многобројнихфиламената

Трупни регион

[уреди |уреди извор]

Труп трилобита се састојао од различитог броја сегмената, од 2 - 29, који су били покретно зглобљени што је омогућавало да се склупчају штитећи на тај начин осетљиву трбушну страну.

Репни штит

[уреди |уреди извор]

Изграђен је од неколико сегмената чији број варира и који се постепено смањују идући ка задњем крају тела. Дуж дорзалне (леђне) стране тела ови сегменти се спајају градећи штит.

Унутрашња грађа

[уреди |уреди извор]

Грађа унутрашњих, меканих делова тела је потпуно непозната, али се сматра да је веома слична данашњимзглавкарима.

Развиће

[уреди |уреди извор]
Pseudoasaphus praecurrens

Одвија се преко ларених ступњева:

Из оплођенихјаја излеже се ситна, дужине око 1 mm, планктонска протасписларва која се састојала од акрона и 4 сегмента покривена карапаксом. Пресвлачењем од ње се образује мераспис ларва која поред главеног региона добија и пигидијум. Последњи ларвени стадијум, холаспис се пресвлачи неколико пута да би постигла изглед одрасле јединке.

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^B. S., Lieberman (2002), „Phylogenetic analysis of some basal early Cambrian trilobites, the biogeographic origins of the eutrilobita, and the timing of the Cambrian radiation”,Journal of Paleontology (4 изд.),76 (4): 692—708,doi:10.1666/0022-3360(2002)076<0692:PAOSBE>2.0.CO;2 
  2. ^Fortey, Richard (2000),Trilobite!: Eyewitness to Evolution, London: HarperCollins,ISBN 978-0-00-257012-1 

Литература

[уреди |уреди извор]
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака,Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1,Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2,Научна књига, Београд
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија,Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата,Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРОВук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Trilobite!.ISBN 9780002570121.  - Richard Fortey.
  • Riccardo Levi-Setti.Trilobites. University of Chicago Press, 1993.

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Идентификатори таксона
Државне
Остале
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трилобити&oldid=28932327
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp