Tortura ilimučenje (zlostavljanje) jeste postupanje učinjeno sa namerom da se nekoj osobi nanesebol, teška fizičkapatnja, ili teška psihička patnja u cilju dobijanja obaveštenja, priznanja ili kažnjavanja za delo za koje je ta osoba osumnjičena. Takođe, tortura se može vršiti i u cilju zastrašivanja ili vršenje pritiska na osobu ili neko treće lice i iz neke druge pobude (kao što je na primer mržnja ili pakost) zasnovane na bilo kakvom oblikudiskriminacije (etnička ili verska pripadnost, pol, itd.). Tortura ne uključuje bol ili patnju koji potiču isključivo od pravosnažnih sankcija, koji su neodvojivi deo njih ili predstavljaju njihov slučajni element.[1] Tortura, po definiciji jesvestan i namerni čin; dela koja nesvesno ili iz nehata nanose patnju ili bol, bez posebne namere da se to učini, obično se ne smatraju mučenjem.[2]
Mučenje su vršili ili sankcionisali pojedinci, grupe i države tokom istorije od antičkih vremena do današnjih dana, a oblici mučenja mogu u velikoj meri varirati u trajanju od samo nekoliko minuta do nekoliko dana ili duže. Razlozi mučenja mogu uključivatikažnjavanje,osvetu,iznudu,ubeđivanje, političkuindoktrinaciju,odvraćanje,prinudu žrtve ili treće strane,ispitivanje radi izvlačenja informacija ilipriznanja, bez obzira da li sunetačna, ili jednostavnosadističko zadovoljenje mučitelja ili posmatrača mučenja.[3][4] Alternativno, neki oblici mučenja dizajnirani su da nanesupsihološki bol ili ostave što manje fizičkih povreda ili dokaza dok se postiže ista psihološka devastacija. Mučitelj može ili ne mora da ubije ili povredi žrtvu, ali mučenje može da rezultiranamernom smrću i da služi kao obliksmrtne kazne. U zavisnosti od cilja, čak i oblik mučenja koji je namerno fatalan može se produžiti kako bi se žrtva prisilila da pati što je duže moguće (poputpoluvešanja). U drugim slučajevima, mučitelj može biti ravnodušan prema stanju žrtve.
Mučenje[5] se definiše kao namerno nanošenje teškog bola ili patnje nekome pod kontrolom počinioca.[6][7] Tretman mora biti nametnut sa specifičnom svrhom, kao što je kažnjavanje i primoravanje žrtve da prizna ili pruži informacije.[8][9] Definicija koju je dalaKonvencija Ujedinjenih nacija protiv torture razmatra samo mučenje koje sprovodi država.[10][11][12] Većina pravnih sistema uključuje agente koji deluju u ime države, a neke definicije dodajunedržavne naoružane grupe,organizovani kriminal ili privatne osobe koje rade u ustanovama koje nadgleda država (kao što su bolnice). Najopširnije definicije obuhvataju svakoga kao potencijalnog počinioca.[13] Granica težine na kojoj se tretman može klasifikovati kao tortura je najkontroverzniji aspekt njegove definicije; tumačenje torture se vremenom proširilo.[12][10][14] Drugi pristup, koji preferiraju naučnici kao što suManfred Novak iMalkolm Evans, razlikuje mučenje od drugih oblikaokrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja uzimajući u obzir samo svrhu mučitelja, a ne ozbiljnost.[15][16] Druge definicije, kao što je ona uInterameričkoj konvenciji za sprečavanje i kažnjavanje torture, fokusiraju se na cilj mučitelja „da uništi ličnost žrtve“.[17][18]
Tortura predstavlja ozbiljno kršenjeljudskih prava i u većini zemalja je zakonom zabranjena i kažnjiva.[19] Ipak, u praksi su česti slučajevi torture od strane državnih organa koji se najčešće pravdaju potrebom da se prikupe važne informacije. Ne postoji situacija ili okolnost koja opravdava torturu. Otkrivanje počinioca krivičnog dela, naredba pretpostavljenog, ugrožavanje državne bezbednosti, očuvanje javnog reda i mira, rat, vanredno stanje i slični navodi ne mogu se koristiti kao izgovor ili opravdanje za torturu.
Službeno lice je lice zaposleno u državnom organu koje vrši službene dužnosti ili lice zaposleno u nekoj ustanovi kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja (npr.zatvor, psihijatrijska ustanova).[20]Najčešći prijavljeni slučajevi torture jesu počinjeni od stranepolicije prilikom saslušanja, u toku trajanja istražnog pritvora ili od strane zatvorskog osoblja tokom boravka u zatvorima na odsluženju kazne, kao i za vreme rata nad ratnim zarobljenicima.
U našem pravu je kažnjivo zlostavljanje i mučenje i onda kada ga vrši bilo koje lice, a ne samo službeno lice.[21]
Postoje različite metode kojima se nanosi bol ili fizička i psihička patnja, a koje možemo označiti kao torturu. Ne postoji utvrđena i konačna lista radnji kojima se vrši zlostavljanje i mučenje, ali neki od zabeleženih primera torture u policijskim stanicama i zatvorima su:
Tortura u psihijatrijskimbolnicama i ustanovama se javlja najčešće kao oblik prevaspitanja, tj. sankcionisanja nekog oblika ponašanja. Kažnjavanje se vrši hemijskom (npr. kažnjavanje davanjem sedativa) ili fizičkom fiksacijom (vezivanje) pacijenata, neretko i putem obe fiksacije istovremeno.
UprkosŽenevskim konvencijama, najteži oblici torture su zabeleženi nad ratnim zarobljenicima i civilima u vojnim zatvorima i logorima tokom ratnih sukoba. Neki od primera koji sadrže aktivnu sadističku komponentu su:
gušenje, vezanje i zatezanje konopcima
uranjanje u vodu
vešanje za udove
opekotine cigaretama, otvorenim plamenom ili ključalom vodom
Zloglasni vojni zatvor u Abu Graibu u Iraku:Lindi Ingland, pripadnicaameričke vojske, drži čoveka na povocu. Godine2005. zajedno sa još desetoricom američkih vojnika, osuđena je za torturu i zloupotrebu zatvorenika u Abu Graibuu.
Kao što postoje brojne metode zlostavljanja i mučenja, tako i povrede koje nastanu mogu biti različite:
Neće postojati tortura ako su bol ili patnja nastupili usled primene zakonitih sankcija.
Tako npr. u određenim, zakonom predviđenim situacijama policija ima ovlašćenje da primeni sredstva prinude koji mogu izazvati bol ili patnju (fizička snaga, vezivanje lisicama, upotreba gumene palice itd.) ali samo ako je primena tih sredstava odmerena, srazmerna opasnosti koja preti i u skladu sa zakonom.[23]Mogu postojati situacije slične torturi koje ne spadaju u torturu jer nisu ispunjeni uslovi u pogledu namere da se prouzrokuje bol ili patnja ili su bol i patnja slabijeg intenziteta ili je cilj takvog postupanja bio drugačiji. Tada postupanje službenih lica najčešće neće biti tortura, ali može biti neko drugo kažnjivo delo – nanošenje lakih ili teških telesnih povreda, protivpravno lišavanje slobode, diskriminacija, iznuđivanje iskaza, zloupotreba službenog položaja, itd.
^Wisnewski 2010, стр. 73–74. sfn грешка: no target: CITEREFWisnewski2010 (help)
^Državna zajednica Srbija i Crna Gora je ratifikovala Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka 2003. године (,,Službeni list SCG - Međunarodni ugovori", broj 9/2003).
^,,Tortura u ratu, posledice i rehabilitacija: jugoslovensko iskustvo", grupa autora, IAN International Aid Network, Beograd. 2004. ISBN978-86-83595-07-5. (pp. 146)
Helbing, Franz: Die Torture. Geschichte der Folter im Kriminalverfahren aller Zeiten und Völker. Völlig neubearbeitet und ergänzt von Max Bauer, Berlin 1926 (Nachdruck Scientia-Verlag, Aalen 1973).
Sumanatilake, P. Saliya (2015).Why Do They Torture? A Study on Man's Cruelty. Colombo, Sri Lanka: Stamford Lake (Pvt.) Ltd.ISBN978-955-658-406-6.
Vreeland, James Raymond (2008).Political Institutions and Human Rights: Why Dictatorships enter into the United Nations Convention Against Torture.62.International Organization. стр. 65—101.
Task Force On Detainee Treatment – Report and video – "It Was Torture": Report of the Constitution Project's Task Force on Detainee Treatment, 7 October 2013– The Constitution Project's Task Force on Detainee Treatment
Medieval Torture – Development, equipment and techniques in Europe
-{„Atlas of Torture”.Архивирано на веб-сајтуWayback Machine (26. јануар 2019) – Overview of the situation of torture and ill-treatment around the world (by the Ludwig Boltzmann Institute of Human Rights (BIM) in Vienna, Austria)v
