Термодинамички систем је скуп великог броја честица (реда 1023 честица) са идеализованим механичким и електричним особинама, који се може на неки начин одвојити, тј. разликовати од околине, тако да буду задовољени задати гранични услови.
Под термодинамичким системима се најчешће подразумевају једноставни системи, тј. хомогене,изотропне иненаелектрисане системе на које не делују никакваспољашња поља (електрично,магнетно,гравитационо), и који су довољно велики да се код њих могу занемаритиповршински ефекти.[1]
Типичан термодинамички систем се састоји из топлотног извора (грејача) и одвода топлоте (хладњака). Овакав систем производи механички рад прекоклипова,полуга,замајаца, и сл. Могућа је и обрнута ситуација где механички рад има за последицу одвођење топлоте, и тада се систем називатоплотна пумпа, као што је на примерфрижидер).
Изоловани термодинамички систем се одликујестационарношћу, тј. особином да након одређеног времена долази у стационарно стање.
Време релаксације система је карактеристично време потребно датом изолованом систему да дође у стационарно стање. У случају да систем зависи од више параметара (р1, р2, ..., рn) и да за сваки од њих има различито време релаксације (t1, t2, ..., tn), карактеристично време за цео систем је најдужи од временских интервала t1, t2, ..., tn.
