Анимација миграције сперматозоида из њиховог места настанка као заметних ћелија на њиховог излаза из вас деференса. A) Крвни судови; B) Глава епидидимиса; C) Еферентни канали; D) Семиниферне тубуле; E) Паријетална ламина туника вагиналис; F) Висцерална ламина туника вагиналис; G) Шупљина туника вагиналис; H) Туника албугинеа; I) Лобула тестика; J) Реп епидидимиса; K) Тело епидидимиса; L) Медиастинум; M) Вас деференс.
Тестиси, су мушке гениталнежлезде кодживотиња. Мушкисисари имају два тестиса, који се најчешће налазе у кесастом продужеткустомака, који се називамошнице. Док је мушкарацфетус у мајчиној материци тестиси се налазе у његовом стомаку и спуштају се изван тела тек пред крајтрудноће.
Основна сврха тестиса јесперматогенеза или стварањесперматозоида, која је уско повезана са функцијама тестиса као делаендокриног система. Тестиси одпубертета представљају основно место синтезе мушког полногхормона —тестостерона, који је одговоран за настанаксекундарних полних карактеристика, и чије су високе концентрације неопходне за одвијање сперматогенезе. Код сисара, тестиси су лоцирани изван тела, пошто је сперматогенеза ефикаснија натемпературама нижим од температуретела од 37 °C. Нормално је да један тестис нижи од другог (најчешће леви). Ово је због разлике у васкуларној и анатомској структури на левој и десној страни мошница и тестиса.
Тестиси се такође једу широм света каоделикатес, добијен од вепрова, бикова, нојева и овнова.
Мужјаци имају два тестиса сличне величине садржана ускротуму, који представља продужетак трбушног зида. Скортумска асиметрија није неуобичајена: један се тестис протеже даље према скротуму него други због разлика у анатомији васкуларне мреже.
Запремина тестиса се може проценити палпирањем и успоређивањем с елипсоидима познатих величина. Други метод је употребаантропометријских помагала (орхидометар) или лењира на особи или наултразвучној слици за добијање три мерне осе x, y и z (дужина, дубина и ширина ). Та се мерења тада могу користити за израчунавање запремине, користећи формулу за запреминуелипсоида:
Димензије просечног зрелог тестиса су до дужине 2 инча, ширина 0,8 инча, а висина 1,2 инча (5 × 2 × 3 cm).Танерова скала за одређивање зрелости мушких гениталија означава зрелосни стадијум који је прерачунат у рангове запремине од I, мање од 1,5 ml до стадијума V, са запремином већом од 20 ml. Нормална запремина је 15 до 25 ml; а просек је 18 cm3 по тестису (ранг 12 cm3 до 30 cm3.[1]
Сперматогенеза се побољшава на температурама које су нешто ниже од основне телесне температуре.[2]Сперматогенеза је мање ефикасна на нижим и вишим температурама од 33 °C.[2] Будући да су тестиси лоцирани ван тела, глатко ткиво скротума може их приближити или удаљити од тела.[2] Температура тестиса се одржава на 35 °C (95 °F), односно два степена испод телесне температуре од 37 °C (99 °F). Више температуре утичу на сперматогенезу.[3] Постоји читав низ механизама за одржавање тестиса на оптималној температури.[2]
Кремастерни мишић је деосперматичне врпце. Када се овај мишић стегне, врпца се скраћује и тестис се приближава телу, што пружа мало више топлоте за одржавање оптималне температуре тестиса. Када је потребно хлађење, кремастерни мишић се опушта и тестис се спушта даље од топлог тела, те може да се охлади. Контракција се такође јавља као одговор на стрес (тестиси се подижу према телу у настојању да их заштите у борби).
Кремастер мишић може рефлексно подићи сваки тестис појединачно ако је правилно покренут. Ова појава је позната каокремастерни рефлекс. Тестиси се такође могу добровољно подићи помоћупубококигеусног мишића, који делимично активира повезане мишиће.
Хумани геном садржи приближно 20.000 гена који кодирају протеине: 80% овихгена изражено је у одраслим тестисима.[4] Тестиси имају највећи удео гена специфичних за одређени тип ткива у поређењу са другим органима и ткивима:[5] око 1000 њих је високо специфично за тестисе,[4] а око 2.200 показује повишен образац експресије овде. Већина ових гена кодира за протеине који се изражавају усеминиферним тубулима и имају функције повезане сасперматогенезом.[5][6] Ћелије сперме изражавају протеине који резултирају развојембичева; ти исти протеини се изражавају ко женки у ћелијама које облажујајовод и узрокују развојтрепљи. Другим речима, бичеви сперматозоида и трепље јајовода сухомологне структуре. Протеини специфични за тестисе који показују највиши ниво експресије супротамини.
Попречни пресек левог дела скротума и левог тестисаМикрографија семених мехурића добро показује њихов типичан лабиринтички изглед; састоји се од анастомозираних тубула који имају кубични епител.
Сертолијеве ћелије – правиепител семеничког семиниферног епитела, критичан је за потпору развоју месних ћелија у сперматозоиде. Сертолијеве ћелије излучујуинхибин.[8]
Основна функција тестиса је производња хормона исперматогенеза или стварањесперматозоида. Из тестиса ћелије сперме улазе упасеменик, где сазревају под утицајем посебних ензима и беланчевина, затим кроз семеновод одлазе у близину семенских мехурића. Овде се излучује део течности, која их током полног односа одводи у мокраћни канал. Код сисара, тестиси су лоцирани изван тела, пошто је сперматогенеза ефикаснија на темпаратурама нижим од темпаратуре тела од 37 °C. Кремасти мишић обавија тестисе. Када се овај мишић скупи, тестиси се приближе ближе телу, чиме се обезбеђује загрејавање, односно одржавање температуре тестиса. Када температура треба да се спусти, овај мишић се опушта и спушта тестисе од тела и омогућује хлађење тестиса. Исти се механизам дешава када се организам изложи стресу (тестиси се подижу у еволутивном циљу заштите приликом борбе), и током оргазма.
Нормално је да један тестис нижи од другог (најчешће леви). Ово је због разлике у васкуларној и анатомској структури на левој и десној страни мошница и тестиса. Такође се мисли да је и ово еволутивног карактера, како се тестиси не би одбијали један од другог.
Попречни пресек тестиса кунића на микроскопском увећању од 40X
Релативна величина тестиса често је под утицајемсистема парења.[10] Величина тестиса у односу на телесну тежину увелико варира. Усисарском царству постоји тенденција да се величина тестиса подудара са више парњака (нпр.хареми,полигамија). Производња излазне сперме и сперматозоида у тестисима је такође већа код вишегласних животиња, јер је могуће такмичење спермних гена за преживљавање. Тестисиправог кита вероватно ће бити највећи од свих животиња, од којих сваки тежи око 500 kg (1.100 lb).[11]
У породициХоминидае,гориле имају малиженски промискуитет па постоји конкуренција сперме и тестиси су мали у поређењу с телесном тежином (0,03%).Шимпанзе имају висок промискуитет и велике тестисе у поређењу с телесном тежином (0,3%). Величина људског тестиса пада између тих крајности (0,08%).[12]
Тежина тестиса варира и код сезонских парења, попуткојота.
Водоземци и већина риба немају семиниферне тубуле. Уместо тога, сперматозоиди се производе у сферним структурама које се називајуспермне ампуле. То су сезонске структуре, које ослобађају свој садржај током сезоне парења, а потом их тијело поново апсорбира. Пре следеће сезоне парења, почињу се да се формирају и сазревају нове спермне ампуле. Ампуле су иначе у суштини идентичне семенским тубулама увиших кичмењака, укључујући исти распон типова ћелија.[14]
^абUhlén, Mathias; Fagerberg, Linn; Hallström, Björn M.; Lindskog, Cecilia; Oksvold, Per; Mardinoglu, Adil; Sivertsson, Åsa; Kampf, Caroline; Sjöstedt, Evelina (2015-01-23). „Tissue-based map of the human proteome”.Science (на језику: енглески).347 (6220): 1260419.ISSN0036-8075.PMID25613900.S2CID802377.doi:10.1126/science.1260419.
^абDjureinovic, D.; Fagerberg, L.; Hallström, B.; Danielsson, A.; Lindskog, C.; Uhlén, M.; Pontén, F. (2014-06-01). „The human testis-specific proteome defined by transcriptomics and antibody-based profiling”.MHR: Basic Science of Reproductive Medicine.20 (6): 476—488.ISSN1360-9947.PMID24598113.doi:10.1093/molehr/gau018.
^Maekawa, M.; Kamimura, K.; Nagano, T. (март 1996). „Peritubular myoid cells in the testis: Their structure and function”.Arch Histol Cytol.59 (1): 1—13.PMID8727359.doi:10.1679/aohc.59.1.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
