Teorija, ufilozofiji, predstavlja apstraktno, uopšteno znanje o nekomproblemu koje je rezultat traganja za istinom. U empirijskimnaukama,sistem međusobno povezanih i usklađenih tvrdnji koji nastaje sažimanjem i generalizacijom nizova parcijalnih empirijskih nalaza, kao i smisaonom integracijom većeg broja proverenih činjenica, hipoteza izakona koji se odnose na jednu oblast stvarnosti. Teorija jekontemplativni iracionalni tipapstraktnog ili uopštavajućeg razmišljanja o nekojpojavi, ili rezultatima takvog razmišljanja. Proces kontemplativnog i racionalnog razmišljanja često je povezan sa takvim procesima kao što suposmatračke studije,istraživanja. Teorije mogu bitinaučne ili nenaučne (ili naučne u manjoj meri). U zavisnosti od konteksta, rezultati bi, na primer, mogli da sadrže uopštena objašnjenja kakopriroda funkcioniše. Reč vuče korene izstarogrčkog, ali je u savremenoj upotrebi poprimila nekoliko srodnih značenja.
U savremenojnauci, pojam „teorija“ odnosi se nanaučne teorije, dobro potvrđenu vrstu objašnjenjaprirode, napravljenu na način koji je uskladu sanaučnom metodom, i koja ispunjavakriterijume koje zahtevasavremena nauka. Takve teorije su opisane na takav način da bi naučni testovi mogli da im pružeempirijsku potporu ili empirijsku kontradikciju („falsifibilnost“). Naučne teorije su najpouzdaniji, najstroži i najopsežniji oblik naučnog znanja,[1] za razliku od uobičajene upotrebe reči „teorija“ koja podrazumeva da je nešto nedokazano ili spekulativno (što je u formalnom smislu bolje okarakterisano rečjuhipoteza).[2] Naučne teorije razlikuju se od hipoteza, koje su pojedinačna empirijskiproverljivanagađanja, i odnaučnih zakona, koji su opisni prikazi ponašanja prirode u određenim uslovima.
Teorije se vode poduhvatom pronalaženja činjenica, a ne postizanja ciljeva, i neutralne su u pogledu alternativa među vrednostima.[3]:131 Teorija može bititelo znanja, koje može ili ne mora biti povezano sa određenimmodelima objašnjenja. Teoretizovati znači razviti ovo telo znanja.[4]:46
Reč teorija ili „u teoriji“ ljudi ponekad pogrešno koriste da bi objasnili nešto što ranije nisu individualno iskusili ili testirali.[5] U tim slučajevima semantički se zamenjuje drugimkonceptom,hipotezom. Umesto da koristi reč „hipotetički“, ona je zamenjena frazom: „u teoriji“. U nekim se slučajevima verodostojnost teorije može osporiti tako što će se nazvati „samo teorijom“ (što podrazumeva da ideja čak nije ni testirana).[6] Otuda se reči „teorija“ vrlo često suprotstavlja „praksa“ (od grčkogpraxis, πρᾶξις) grčki izraz zadelovanje, koji je suprotan teoriji.[6] „Klasični primer“ razlike između „teorijskog“ i „praktičnog“ koristi disciplinu medicine:medicinska teorija uključuje pokušaj razumevanjauzroka i prirode zdravlja i bolesti, dok praktična strana medicine pokušava da ljude učini zdravim. Ove dve stvari su povezane, ali mogu biti nezavisne, jer je moguće istražiti zdravlje i bolest bez izlečenja određenih pacijenata, a moguće je izlečiti pacijenta a da se ne zna kako je lek delovao.[а]
Reč teorija potiče od tehničkog izraza ufilozofiji nastarogrčkom. Kao svakodnevna reč,theoria,θεωρία, značila je „razmatranje, gledanje, stanovište“, dok se u tehničkom kontekstu se odnosila nakontemplativna ilispekulativna shvatanjaprirodnih stvari, poput onih kojima su se baviliprirodni filozofi, za razliku od praktičnijih načina poznavanja stvari, poput veština besednika ili zanatlija.[б] Govornici engleskog jezika koriste rečteorija bar od kraja16. veka.[7] Savremena upotreba rečiteorija potiče od izvorne definicije, ali je poprimila nove nijanse značenja, i dalje zasnovane na ideji teorije kao promišljenog iracionalnog objašnjenja opšteprirode stvari.
Iako na grčkom ima više svakodnevnih značenja, rečθεωρία je očigledno razvila posebnu upotrebu rano u zabeleženoj istorijigrčkog jezika. U knjiziOd religije do filozofije,Fransis Kornford sugeriše da suorfičari reč theoria koristili u značenju „strastveno saosećajno promišljanje“.[8]Pitagora je promenio reč u značenje „bezstrasna kontemplacija racionalne, nepromenljive istine“ matematičkog znanja, jer je smatrao da je ovo intelektualno traganje put do najvišeg nivoa postojanja.[9] Pitagora je naglasio potčinjavanje emocija i telesnih želja da bi se pomoglo intelektu da funkcioniše na višoj ravni teorije. Tako je Pitagora dao reči teorija specifično značenje koje je dovelo do klasičnog i modernog koncepta razlike između teorije (kao nezavisnog, neutralnog mišljenja) i prakse.[10]
Aristotelova terminologija, kao što je već pomenuto, suprotstavlja teoriju ipraxis ili praksu, i taj kontrast postoji do danas. Za Aristotela, i praksa i teorija uključuju razmišljanje, ali ciljevi su različiti. Teoretska kontemplacija uzima u obzir stvari koje se ljudi ne pokreću ili menjaju, kao što jepriroda, tako da nema ni jedan ljudski cilj osim sebe i znanja koje pomaže u stvaranju. S druge strane, praksa uključuje razmišljanje, ali uvek sa ciljem željenih radnji, pri čemu ljudi sami uzrokuju promene ili pokretanja radi svojih ciljeva. Bilo koje ljudsko dejstvo koje ne uključuje svestan izbor i razmišljanje ne može biti primer prakse ili delovanja.[в]
U nauci se pojam „teorija“ odnosi na „dobro potkrepljeno objašnjenje nekog aspekta prirodnog sveta, zasnovano na nizu činjenica koje suviše puta potvrđeneposmatranjem ieksperimentom.“[11][12] Teorije takođe moraju udovoljavaju daljim zahtevima, kao što je sposobnost davanjaproverljivih predviđanja sa doslednom tačnošću u širokom području naučnog istraživanja, i izvođenje snažnih dokaza u korist teorije iz više nezavisnih izvora (konsiliencija).
Usemantičkom gledištu na teorije, koje je u velikoj meri zameniloprihvaćeno gledište,[15][16] teorije se posmatraju kaonaučni modeli.[18][19] Model je logički okvir namenjen predstavljanju stvarnosti („model stvarnosti“), slično načinu na koji je mapa grafički model koji predstavlja teritoriju grada ili države. U ovom pristupu, teorije su posebna kategorija modela koji ispunjavaju neophodne kriterijume. (PogledajteTeorije kao modele za dalju diskusiju.)
^The wordtheoria occurs inGreek philosophy, for example, that ofPlato. It is a statement of how and why particular facts are related. It is related to words forθεωρός "spectator",θέαthea "a view" +ὁρᾶνhoran "to see", literally "looking at a show". See for exampledictionary entries at Perseus website.
^TheLSJ cites two passages of Aristotle as examples, both from theMetaphysics and involving the definition ofnatural science:11.1064a17, "it is clear that natural science (φυσικὴν ἐπιστήμην) must be neither practical (πρακτικὴν) nor productive (ποιητικὴν), but speculative (θεωρητικὴν)" and6.1025b25, "Thus if every intellectual activity [διάνοια] is either practical or productive or speculative (θεωρητική), physics (φυσικὴ) will be a speculative [θεωρητική] science." So Aristotle actually made a three way distinction between practical, theoretical and productive or technical—or between doing, contemplating or making. All three types involve thinking, but are distinguished by what causes the objects of thought to move or change.
Овај чланак или његов део изворно је преузет изРечника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
Davidson Reynolds, Paul (1971).A primer in theory construction. Boston: Allyn and Bacon.
Guillaume, Astrid (2015). « Intertheoricity: Plasticity, Elasticity and Hybridity of Theories. Part II: Semiotics of Transferogenesis », inHuman and Social Studies.4 (2): 59—77. 2015.Недостаје или је празан параметар|title= (помоћ)., éd.Walter de Gruyter, Boston, Berlin,.
Guillaume, Astrid (2015). « The Intertheoricity : Plasticity, Elasticity and Hybridity of Theories », inMagnin, Thierry (2015). „Vulnerability at the Heart of the Ethical Implications of New Biotechnologies”.Human and Social Studies.4 (1): 13—29.doi:10.1515/hssr-2015-0021.., éd.Walter de Gruyter, Boston, Berlin,.
Hawking, Stephen (1996).A Brief History of Time. стр. 15.(Updated and expanded ed.). New York: Bantam Books,.
Matson, Ronald Allen, „Comparing scientific laws and theories”,Biology, Kennesaw State University, Архивирано изоригинала 09. 07. 2017. г., Приступљено28. 12. 2020.
Popper, Karl (1963),Conjectures and Refutations, Routledge and Kegan Paul, London, UK, pp. 33–39. Reprinted inTheodore Schick (ed., 2000),Readings in the Philosophy of Science, Mayfield Publishing Company, Mountain View, California, USA, pp. 9–13.
Zima, Peter V. (2007). "What is theory? Cultural theory as discourse and dialogue". London: Continuum (translated from: Was ist Theorie? Theoriebegriff und Dialogische Theorie in der Kultur- und Sozialwissenschaften. Tübingen: A. Franke Verlag, 2004).
Andersen, Hanne; Hepburn, Brian (2015).„Scientific Method”. Ур.: Edward N. Zalta.The Stanford Encyclopedia of Philosophy.
Howard, Don A. (23. 6. 2018). Zalta, Edward N., ур.The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University — преко Stanford Encyclopedia of Philosophy.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Alan Baker (2010) [2004].„Simplicity”.Stanford Encyclopedia of Philosophy. California: Stanford University.ISSN1095-5054.
Courtney A, Courtney M (2008). „Comments Regarding "On the Nature Of Science"”.Physics in Canada.64 (3): 7—8.arXiv:0812.4932.
Elliott Sober, Let's Razor Occam's Razor, pp. 73–93, from Dudley Knowles (ed.) Explanation and Its Limits, Cambridge University Press (1994).
Misner, Charles W.; Thorne, Kip S.; Wheeler, John Archibald (1973).Misner, Charles W.; Thorne, Kip S.; Wheeler, John Archibald (15. 9. 1973).Gravitation. Macmillan. стр. 1049.ISBN0-7167-0344-0.CS1 одржавање: Формат датума (веза). New York: W. H.Freeman and Company. .
