| Злоупотреба психоактивних супстанци | |
|---|---|
| Синоними | Злоупотреба дрога, поремећај употребе супстанци, поремећај злоупотребе супстанци |
 | |
| Лименка која садржи лекове иприбор за наркотике | |
| Специјалности | Психијатрија |
| Компликације | Предозирање |
| Фреквенција | 27 милиона[1][2] |
| Смртност | 307.400 (2015)[3] |
Злоупотреба психоактивних супстанци,злоупотреба супстанци илизлоупотреба дрога је употреба хемијских супстанци (нпр кокаин, морфин, амфетамин, алкохол итд.) на начин на који штети физичком и/или психичком илименталном здрављу. Зато се све више уместо појма злоупотреба супстанци користи појам злоупотреба психоактивних супстанци. То је обликпоремећаја повезаног са супстанцама. У јавном здравству, медицини и кривичном правосуђу користе се различите дефиниције злоупотребе дрога. У неким случајевима, криминално илиантисоцијално понашање се јавља када је особа под утицајем дроге, а могу се десити и дуготрајне промене личности код појединаца.[4] Осим могућег физичког, друштвеног и психичког оштећења, употреба неких дрога може довести и до кривичних казни, иако се оне јако разликују у зависности од локалне надлежности.[5]
Дроге које се најчешће повезују са овим изразом укључују:алкохол,амфетамине,барбитурате,бензодиазепине,канабис,кокаин,халуциногене,метаквалон иопиоиде. Тачан узрок злоупотребе супстанци није јасан, али постоје две доминантне теорије: генетска склоност која се учи од других, или навика која се, ако се развије зависност, манифестује као хронична исцрпљујућа болест.[6]
У 2010. око 5% људи (230 милиона) користило је забрањену супстанцу.[1] Од тога је 27 милиона људи вршило високоризичну употребу дрога, познату и као понављајућа употреба дрога, наносило штету свом здрављу, излагало се психолошким или друштвеним проблемима због којих су били изложени опасности.[1][2] У 2015. годинипоремећаји употребе супстанци довели су до 307.400 смртних случајева, у поређењу са 165.000 умрлих у 1990. години.[3][7] Од тога, највећи број је преминуо одпоремећаја употребе алкохола са 137.500 случаја,поремећаја употребе опијата са 122.100 смртних случајева,поремећаја употребе амфетамина са 12.200 смртних случајева, ипоремећаја употребе кокаина на 11.100.[3]
.svg)
Запослени ујавном здрављу су покушали да посматрају употребу супстанци из шире перспективе од појединца, наглашавајући улогу друштва, културе и доступности. Неки здравствени радници одлучују да избегавају израз „злоупотреба” алкохола или дрога, у корист израза који се сматра објективнијим, као што су „проблеми са супстанцом и алкохолом” или „штетна/проблематична употреба” лекова. Савет здравствених службеникаБританске Колумбије у свом документу расправe о политици из 2005. године, са насловомПриступ јавног здравља контроли лекова у Канади, усвојио је јавноздравствени модел употребе психоактивних супстанци који доводи у питање поједностављену црно-белу конструкцију бинарних (или комплементарних)антонима „употреба“ наспрам „злоупотребе“.[9] Овај модел изричито препознаје спектар употребе, у распону од корисне употребе дохроничне зависности.
'Злоупотреба дрога' више није тренутна медицинска дијагноза ни у једном од најчешће коришћених дијагностичких алата у свету, уДијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје (ДСМ)Америчког удружења психијатара иМеђународној класификацији болести (ICD)Светске здравствене организације.
Филип Џенкинс сугерише да постоје два проблема са појмом „злоупотреба дрога“. Прво, дискутабилно је шта представља „дрогу”. На пример,GHB, супстанца која се природно јавља уцентралном нервном систему, сматра се дрогом и илегална је у многим земљама, док сеникотин у већини земаља званично не сматра леком.
Друго, реч „злоупотреба” подразумева признати стандард употребе било које супстанце. Повремено испијање чаше вина сматра се прихватљивим у већини западних земаља, док се испијање неколико боца сматра злоупотребом. Заговорници строге умерености, који могу или не морају бити религиозно мотивисани, сматрали би испијање чак и једне чаше злоупотребом. Неке групе (мормони, како је прописано у „Речи мудрости“) чак осуђују употребукофеина у било којој количини. Слично, прихватање става да свака (рекреативна) употребаканабиса илисупституисаних амфетамина представља злоупотребу дрога подразумева одлуку о томе да је супстанца штетна, чак иу малим количинама.[12] У САД, лекови су законски класификовани у пет категорија, распоред I, II, III, IV, или V премаЗакону о контролисаним супстанцама. Лекови су класификовани према њиховом могућем потенцијалу за злоупотребу. Употреба неких лекова је веома повезана.[13] На пример, конзумација седам недозвољених дрога (амфетамини, канабис, кокаин, екстаси, дизајниране дроге, ЛСД и магичне печурке) је повезана иПирсонов коефицијент корелације јеr>0,4 у сваком њиховом пару; конзумација канабиса је у снажној корелацији (r>0,5) са употребом никотина (дуван), хероин је повезан са кокаином (r>0,4) и метадоном (r>0,45), а снажно је повезан са краком (r>0.5)[13]
Злоупотреба дрога је израз који се обично користи када селекови на рецепт саседативним,анксиолитичким,аналгетским илистимулативним својствима користе за промену расположења или интоксикацију занемарујући чињеницу да предозирање таквим лековима понекад може имати озбиљне нежељене ефекте. То понекад укључујепреусмеравање лека од особе којој је прописан.
Злоупотреба рецепта је различито и прилично недоследно дефинисана на бази статуса рецепта за лекове, употребе без рецепта, намерне употребе за постизање опојних ефеката, начина давања, истовременог узимања саалкохолом, и присуства или одсуства симптома зависности.[14][15] Хронична употреба одређених супстанци доводи до промене у централном нервном систему познате као „толеранција“ на лек, тако да је потребно више супстанце да би се постигли жељени ефекти. Код неких супстанци, престанак или смањење употребе може изазвати појаву симптома повлачења,[16] мада то у великој мери зависи од конкретне супстанце о којој је реч.
Стопа употребе дрога на рецепт брзо надмашује илегалну употребу дрога у Сједињеним Државама. Према Националном институту за злоупотребу дрога, 2010. године је 7 милиона људи узимало лекове на рецепт за немедицинску употребу. Међу ученицима 12. разреда, немедицинска употреба лекова на рецепт сада је на другом месту једино наконканабиса.[17] У 2011. години, „Скоро 1 од 12 средњошколаца пријавило је немедицинску употребувајкодина; 1 од 20 је пријавило такву употребуоксиконтина.“[18] Оба ова лека садржеопиоиде. Једно истраживање међу ђацима 12. разреда из 2017. у Сједињеним Државама открило је злоупотребу оксиконтина од 2,7 одсто, у поређењу са 5,5 одсто на свом врхунцу 2005.[19] Злоупотреба комбинацијехидрокодон/парацетамол била је најнижа од врха од 10,5 посто 2003.[19] Ово смањење може бити повезано са иницијативама за јавно здравље и смањеном доступношћу.[19]
Начини добијања лекова на рецепт с циљем злоупотребе су различити: дељење међу породицом и пријатељима, илегална куповина лекова у школи или на послу, а често и „куповина лекара“ како би се пронашло више лекара који би прописали исте лекове, без знања других прописивача.
Спровођење закона све више држи лекаре одговорним за прописивање контролисаних супстанци без потпуног успостављања контроле пацијената, попут пацијентовог „уговора о лековима“. Забринути лекари се образују о томе како да идентификују понашање тражења лекова код својих пацијената и да се упознају са „црвеним заставицама“ које би их упозориле на потенцијалну злоупотребу лекова на рецепт.[20]
.PMID 27733281.doi:10.1016/S0140-6736(16)31012-1. CS1 одржавање: Формат датума (веза).PMID 25530442.doi:10.1016/S0140-6736(14)61682-2. CS1 одржавање: Формат датума (веза).PMID 21036393.S2CID 5667719.doi:10.1016/S0140-6736(10)61462-6. CS1 одржавање: Формат датума (веза). .doi:10.1007/978-3-030-10442-9. .PMID 19278795.doi:10.1016/j.drugalcdep.2009.01.007. CS1 одржавање: Формат датума (веза)| Класификација | |
|---|---|
| Спољашњи ресурси |
 | Молимо Вас, обратите пажњу наважно упозорење у вези са темама изобласти медицине (здравља). |
