| Стара кућа породице Жујовић | |
|---|---|
Стара кућа породице Жујовић | |
| Опште информације | |
| Место | Неменикуће |
| Општина | Сопот |
| Држава | |
| Време настанка | 1873. |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културеБеоград |
| beogradskonasledje | |
Стара кућа породице Жујовић уНеменикућама, кодСопота, је саграђена1873. године. Кућа има статусспоменика културе од великог значаја.[1] Кућа се налази у непосредној близини некадашњег центра села, на падини изнад главног сеоског пута.
Куће јеправоугаоног облика, димензија десет са седам метара, саподрумом итемељем који су у ломљеномкамену, изнад кога се уздиже приземље са четири просторије. Конструкција јебондручна са испуном одчатме. Четворосливни кров, с функцијомнадстрешнице је покривен ћерамидом и има велике испусте.Трем се налази са јужне стране куће, који издигнут на стубовима представља варијантучардака. Чардак је поред летње одаје за укућане и јединствен ликовни елемент. На трем се улази преко спољашњегстепеништа.Прозори на кући имају дрвене решетке и капке, што делује изузетно декоративно, а ограду трема чине вертикално постављене даске у дрвеном раму. Четвороводникров је покривенћерамидом, има испусте и велику надстрешницу која се налази изнад степеништа за трем. Унутар куће простор је подељен на четири једнаке просторије.Таванице и подови су сачињени од дасака, осим уоџаклији где је под одопеке а таванице обложенелепом. Све скупа, материјал, примењена конструкција, организација унутрашњег простора, изузетна пластична експресивност и склад природних тонова чине ову кућу изразито успелим примерком народног градитељства. Овакав стамбени објекат развијеног типа, био је карактеристичан за околинуБеограда у другој половини XIX века.[2][3][4]
Додатни квалитет представља положај куће, која се налази на коси, са уздигнутим чардаком са кога се пружа видик накосмајске падине.
У оквиру архитектонског наслеђа београдског подручја, које се углавном састоји од различитих варијаната балканских кућа: шумадијске, косовске, моравске, кућа породице Жујовиће се истиче каоекспонат готово чистог стила балканскеархитектуре. Од када је направљена, 1827. године, ова кућа је непрекидно у власништву породице Жујовић. Ова Кућа својом причом исказаном облицима, бојом, представља сведочанство о пореклу, животу, потребама и укусу првих генерација српских интелектуалаца који су представљали водећу политичку снагу обновљенеСрбије. Ова Кућа има свој удео у значају за развој модернеархитектуре, јер представља вредан предложак који пружа могућности прилагођавања, преуређивања и раста у нове архитектонске облике са савременим функцијама. Овај објекат је резултат симбиозе различитих типова, највероватније и у својој првој фази, јер према усменом исказу старијих власник, кућу су градили мајстори из Топлице, што оставља могућност да ни првобитно није реализована као чиста динарска варијанта. Радови на реконструкцији и санацији објекта су потврдили претпоставке да је објекат примарно био троделан. Скидањем слојева пода, као иколеника натаваници утврђено је да је постојало отвореноогњиште, које је највероватније почетком друге половине деветнаестог века било замењено полузатвореним. Под у „кући“ је првобитно био од набијене земље, што се мења касније са променом типа огњишта, који је сада поплочан циглом нестандардног формата.
После скидањакровног покривача,ћерамиде, установљено је да постоји дрвена подлога,шиндра. Зарези на елементима кровне конструкције, наслемену, говоре о томе да је кров, највероватније, био већег нагиба и висине, односно да је кровна конструкција била прилагођенашиндри као покривачу. Столарија је делимично аутентична. Два прозора на западној и један на источној страни су, највероватније, у другој половини деветнаестог века промењени, док су улазнаврата као и врата на једној од соба промењени касније.[1]
Кућа породице Жујовић, послереконструкције има функцију активногекспоната, а због својих многоструких вредности, ова кућа је добила статус културног добра од великог значаја заСрбију.[1][2]