Spermatophyta такође познати и каоphanerogams (таксони Phanerogamae) илиphaenogams (таксон Phaenogamae), обухватају онебиљке које производесјеме, отуда и алтернативно имесјемењаче. Они су подгрупаEmbryophyta или копнених биљака. Терминphanerogams илиphanerogamae је изведен изгрчкогφανερός,phanerós, што значи "видљиво", за разлику одcryptogamae које је изведено из грчкогκρυπτόςkryptós = "скривен" заједно са суфиксом,γαμέω,gameein, "оженити се". Ови термини разликују биљке са скривеним полним органима (cryptogamae) од оних са видљивим полним органима (phanerogamae).
Пети тип јецвјетна биљка, позната и као angiosperms или magnoliophytes, највећа и најразличитија група spermatophytes. Angiosperms поседују сјемена која се налазе увоћу, за разлику од голосемењача (gymnosperms).
Поред горенаведених таксона, фосилни запис садржи доказе о многимизумрлим таксономима сјемењача. Такозване "сјеменске папрати" (Pteridospermae) су биле једна од најранијих успјешних група копнених биљака, а шуме којима доминирају сјеменске папрати превладавале су у касномпалеозоику.Glossopteris је био најистакнутији род у древном јужном суперконтинентуГондване токомпермског периода. Дотријаског периода, еколошка важност сјеменски папрати се смањилила, а представници модерних gymnosperm група били су у изобиљу и доминирали су крајемкреде, када су владали angiosperms.
Дошло је до дуплирања цијелог генома у претку сјеменских биљака прије око 319 милиона година.[1] То је довело до низа еволуцијских промјена које су резултирале постанком сјеменских биљака.
Средњидевонски период (385 милиона година) претеча сјеменских биљака изБелгије је идентификован и он је старији од најстарије сјемењаче за око 20 милиона година.Runcaria, мали и радијално симетрични, је опна мегаспорангија који је окружена купулом. Мегаспорангија носи један неотворени задњи продужетак испупчен изнад покривача. Сумња се да је проширење укључено у анеморфноопрашивање.Runcaria баца ново свјетло на редослед усвајања карактеристика које су довеле до сјемена.Runcaria има све особине сјеменских биљака, осим крутог сјеменског премаза и система који води полен према сјемену.[2]
Биљке са сјеменом су традиционално подељене наangiosperm, или цвјетне биљке иgymnosperm, што укључује gnetophytes, цикаде, гинко и четинаре. Старије морфолошке студије су вјеровале у блиски однос између gnetophytes и angiosperms,[3] посебно због проводних елемената кроз које пролази вода у биљкама. Међутим, молекуларне студије (и неки новији морфолошки[4][5] и фосилни[6] научни радови) су генерално показаликладу gymnosperm, са гнетофитима у или близу четинара. На пример, један заједнички предложени скуп односа познат је каохипотеза о гне-бор и изгледа овако:[7][8][9]
Алтернативна филогенија spermatophytes заснована је на раду Новикова и Барабаш-Красни 2015[12] са ауторима биљних таксона од Андерсона, Андерсона и Клела 2007[13] показују однос изумрлих клада.
^Jiao Y, Wickett NJ, Ayyampalayam S, Chanderbali AS, Landherr L, Ralph PE, Tomsho LP, Hu Y, Liang H,Soltis PS,Soltis DE, Clifton SW, Schlarbaum SE, Schuster SC, Ma H, Leebens-Mack J, Depamphilis CW (2011) Ancestral polyploidy in seed plants and angiosperms. Nature
^„Science Magazine”.Runcaria, a Middle Devonian Seed Plant Precursor. American Association for the Advancement of Science. 2011. Приступљено22. 3. 2011.
^Coiro, Mario; Chomicki, Guillaume; Doyle, James A. (n.d). „Experimental signal dissection and method sensitivity analyses reaffirm the potential of fossils and morphology in the resolution of the relationship of angiosperms and Gnetales”.Paleobiology (на језику: енглески).44 (3): 490—510.ISSN0094-8373.doi:10.1017/pab.2018.23.
^Anderson, Anderson & Cleal (2007).Brief history of the gymnosperms: classification, biodiversity, phytogeography and ecology.Strelitzia.20. SANBI. стр. 280.ISBN978-1-919976-39-6.
