Spermatozoidi, u ovom slučaju ljudski, su primarna komponenta normalnog semena i agensi oplodnje ženskihjajnih ćelija.Ćelija sperme prodire ujajnu ćeliju za vreme oplodnje.
Sperma (odgrčke rečiσπέρμα,spérma, što značiseme) iliejakulat (odlatinske rečieicěre: izbaciti, odnosnoeiaculatum: ono što je izbačeno) mutna je mlečnobela do bledožuta tečnost koja se pod određenim uslovima izbacuje iz semenih puteva, a sastoji se odspermatozoida, sekreta polnih žlezda i sekretaepididimisa.[1] U pravilu se izbacuje kroz spoljni otvormokraćne cevi, a ređe umokraćni mehur. Izbacuje se najčešće za vremepolnoga odnosa ili za vremesamozadovoljavanja. Čak i u snu može doći do izbacivanja sperme. To je tzv. noćnapolucija i dešava se obično kadasnovi imaju seksualni sadržaj.[2]
U zavisnosti odvrste, spermatozoidi mogu oploditi jajne ćelije spolja ili iznutra. Kodspoljašnje oplodnje, spermatozoidi oplode jajne ćelije direktno, izvan ženskih polnih organa. Ženkeribe, na primer,izbacuju jajne ćelije u svoju vodenu sredinu, gde se oplođuju semenom muške ribe.
Tokom procesaejakulacije, spermatozoidi prolaze krozejakulacione kanale i mešaju se sa tečnostima izsemenskih vezikula,prostate ibulbouretralnih žlezda da bi se formirala sperma. Semene vezikule proizvode žućkastu viskoznu tečnost bogatu fruktozom i drugim supstancama koja čini oko 70% ljudskog semena.[5] Sekret prostate, pod uticajem dihidrotestosterona, je beličasta (ponekad bistra), retka tečnost koja sadržiproteolitičke enzime,limunsku kiselinu, kiselu fosfatazu ilipide.[5] Bulbouretralne žlezde luče čist sekret u lumenuretre da bi ga podmazale.[6]
Sertolijeve ćelije, koje neguju i podržavaju razvojspermatocita, luče tečnost u semene tubule koja pomaže u transportu sperme do genitalnih kanala. Silazni kanal poseduju kuboidne ćelije samikroresicama ilizozomskim granulama koje modifikuju duktalnu tečnost reapsorbujući deo tečnosti. Kada sperma uđe u ductus epididimis, glavne ćelije, koje sadržepinocitotične sudove koji ukazuju na reapsorpciju tečnosti, luče glicerofosfoholin koji najverovatnije inhibira preranukapacitaciju. Dodatni genitalni kanali,semenski mehurići,prostatne žlezde ibulburetralne žlezde proizvode većinu semenske tečnosti.
Semenska plazma obezbeđuje hranljivi i zaštitni medijum za spermatozoide tokom njihovog putovanja kroz ženski reproduktivni trakt. Normalno okruženjevagine je neprijateljsko (npr.seksualni sukob) zaspermatozoide, jer je veomakiselo (od prirodne mikroflore koja proizvodimlečnu kiselinu), viskozno i kontrolisano od strane imunskih ćelija. Komponente u semenskoj plazmi pokušavaju da kompenzuju ovo neprijateljsko okruženje. Bazniamini kao što suputrescin,spermin,spermidin ikadaverin su odgovorni za miris i ukus sperme. Ove alkalne baze se suprotstavljaju i puferuju kiselu sredinu vaginalnog kanala i štiteDNK unutar sperme od kiselinske denaturacije.
Približno 200 miliona – 500 miliona spermatozoida (koji se takođe nazivajusperma ilispermatozoani), proizvedenih u testisima, oslobađaju se po ejakulaciji. Ako je muškarac podvrgnutvazektomiji, neće imati spermu u ejakulatu.
Galaktoza,sluz (služe za povećanje pokretljivosti spermatozoida u vagini i grliću materice stvaranjem manje viskoznog kanala kroz koji spermatozoidi mogu da plivaju i sprečavanjem njihove difuzije iz sperme. Doprinosi kohezivnoj teksturi semena nalik na žele),presemena tečnost,sijalinska kiselina.
IzveštajSvetske zdravstvene organizacije iz 1992. opisuje normalno ljudsko seme kao zapreminu od 2 mL ili više,pH od 7,2 do 8,0, koncentraciju sperme od 20×106 spermatozoida/mL ili više, broj spermatozoida od 40×106 spermatozoida po ejakulatu ili više, i pokretljivost od 50% ili više sa napredovanjem napred (kategorije a i b) od 25% ili više sa brzim napredovanjem (kategorija a) u roku od 60 minuta od ejakulacije.[9]
Pregledom literature iz 2005. godine otkriveno je da su prosečna prijavljena fizička i hemijska svojstva ljudske sperme sledeća:[10]
Neposredno nakon izlivanja, sperma je lepljiva zgrušana tečnost nalik na žele, moguća je pojava i sitnih grudvica. Specifičnog je mirisa (najbliže je mirisu cvetakestena) i lužnatog je okusa. Delovanjemenzima likvefakcija tj. razgradnja ugruška (razvodnjavanje) obično je završena nakon 30 minuta. Ukupna je zapremina ljudskoga ejakulata vrlo promjenjiva, uglavnom od 1,5 do 6 ml (prosečno od pola do jedne čajne kašike), u njemu se nalazi oko 50 milionaspermatozoida, a pH-vrednost ejakulata kreće se u opsegu od 7,2 do 8,2.
Veći deo sperme čine izlučevine semenih mjehurića (60%),prostate (20%) te Cowperovih i Littreovih žlezda, koje štite spermatozoide od štetnih uticaja i omogućavaju im kretanje i oplodnjujajne ćelije. Pre semena iz mokraćne cevi izlazi sekret tihžlezda (0,1-0,2 ml), nakon togaprostatički sekret (0,5 ml), a spermatozoidi čine samo jedan procenat ejakulata.[11]
Sperma je obično providna sa belom, sivom ili čak žućkastom nijansom. Krv u spermi može da izazove ružičastu ili crvenkastu boju, poznatu kaohematospermija, i može ukazivati na medicinski problem koji lekar treba da proceni ako se simptom nastavi.[12]
Posle ejakulacije, poslednji deo ejakulisanog semena se odmahzgrušava,[13] formirajući globule,[14] dok se raniji deo ejakulata obično ne zgrušava.[15] Nakon perioda koji obično traje od 15 do 30 minuta,antigen specifičan za prostatu prisutan u semenu izaziva dekoagulaciju semenskog koaguluma.[16] Pretpostavlja se da početno zgrušavanje pomaže da se sperma zadrži u vagini,[13] dokutečnjavanje oslobađa spermu da putuje do jajnih ćelija.[13]
Jedan pregled iz 2005. je otkrio da je prosečan prijavljeni viskozitet ljudske sperme u literaturi bio 3-7centipoaza (cP), ili, što je ekvivalentno, milipaskal-sekundi (mPa·s).[10]
^Vilard, Huntington F.; Robert L. Nasbom; Tomson, Margaret V.; Tomson, Džejms Klej; Mekins, Rodrik R. (2001).Thompson & Thompson genetics in medicine. Filadelfija: V. B. Saunders.ISBN978-0-7216-6902-1.|access-date= захтева|url= (помоћ)
^Canale, D.; Bartelloni, M.; Negroni, A.; Meschini, P.; Izzo, P. L.; Bianchi, B.; Menchini-Fabris, G. F. (1986). „Zinc in human semen”.International Journal of Andrology.9 (6): 477—80.PMID3570537.doi:10.1111/j.1365-2605.1986.tb00909.x.
^абOwen, D. H.; Katz, DF (2005). „A Review of the Physical and Chemical Properties of Human Semen and the Formulation of a Semen Simulant”.Journal of Andrology.26 (4): 459—69.PMID15955884.doi:10.2164/jandrol.04104.
^абвGallup, Gordon G; Burch, Rebecca L (2004). „[Semen Displacement as a Sperm Competition Strategy in Humans]”.Evolutionary Psychology.2 (5): 12—23.doi:10.1177/147470490400200105.
^Baker, R (1993). „Human sperm competition: Ejaculate adjustment by males and the function of masturbation”.Animal Behaviour.46 (5): 861.S2CID53201940.doi:10.1006/anbe.1993.1271.
^Balk, S. P.; Ko, YJ; Bubley, GJ (2003). „Biology of Prostate-Specific Antigen”.Journal of Clinical Oncology.21 (2): 383—91.PMID12525533.doi:10.1200/JCO.2003.02.083.
Grizard, G; Sion, B; Bauchart, D; Boucher, D (31. 3. 2000). „Separation and quantification of cholesterol and major phospholipid classes in human semen by high-performance liquid chromatography and light-scattering detection”.Journal of Chromatography B: Biomedical Sciences and Applications.740 (1): 101—7.PMID10798299.doi:10.1016/S0378-4347(00)00039-6.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
