Prvi zvukovi soula počinju1957. godine u mestuMemfis u SAD, gde je u jednoj napuštenoj bioskopskoj dvorani osnovanadiskografska kućaStaks rekords i tonski studijoRojal. Osnivači su bili jedanbankarski činovnik po imenu Džim Stjuart, i njegova sestra Estel Askton. Ubrzo da menjaju ime uStaks i tada im u studio počinju dolaziti mladi talentovani crnci sa puno sluha koji se kasnije pretvaraju u prave soul zvezde[2].
„To je bio sleng koji svako razume, a osim toga, imao je prepoznatljiv početak -one and three, and one, two, three.” - Džejms Braun oPapa's Got A Brand New Bag[3]
Kao muzički žanr, soul se počeo razvijati krajem'50-ih godina, kada muzičari poputSama Kuka iRaja Čarlsa počinju da mešaju stilove gospela, ritma i bluza. Soul povremeno koristi i improvizacijske dodatke, okretne i pomoćne zvukove. Privlačanritam, naglašen pljeskom ruku i pokretom tela, njegove su vrlo bitne značajke. Ostale karakteristike su veza i reakcija između solista, pripev i posebno napetivokalni zvuk.
Postavila osnove soul muzike:džez pevačica Ela Ficdžerald,1940. godine
Soul muzika svoje korene ima u stilovima gospel, ritam i bluz. Njegovi prvi izvođači bili suAfroamerikanci, a pojavljuje se u unutrašnjim gradovima SAD-a poput,Detroita iMemfisa, a posebno uČikagu.
Godine1957,bankovni činovnik po imenu Džim Stjuart i njegova sestra Estel Akston kupuju staru bioskopsku dvoranu uMemfisu (koja se nalazi južno od središta grada, a kasnije će dobiti nadimak „Soulsvil, USA”) i u njoj osnivaju diskografsku kućuStaks rekords i studioRojal.[4] U početku su se zvaliSatellite Record Shop i prvo su se bavili prodajom gramofonskih ploča. Kada su doznali da je imeSatellite već bilo registrovano, menjaju ga uStaks, što je bilo prva dva slova njihovih prezimena. Džim je sviraoviolinu u jednomkantri sastavu i nije razmišljao da radi sa afroameričkim izvođačima, više je bio u potrazi za novimElvisom. UMemfis se tada doseljava puno Afroamerikanaca idemografski se profil ubrzo počinje menjati sa belačkog na crnački i sve je manje bilo onih koje je zanimala kantri muzika. UStaks su tada na audicije počeli dolaziti mladi, talentirani crnci sa puno sluha, koji su se kasnije pretvorili u prave soul zvezde.
Džim Stjuart i njegova sestra Estel Akston,1968. godine prodajuStaks novom vlasniku, Al Belu[4] i tada postaje jedna od najvećih diskografskih kuća u Americi. Firma je bankrotirala1975. godine, a njen bogati muzički katalog preuzima2006. godine preduzećeKonkord rekords.Staks je preko noći stvorio velike soul zvezde, a neke od njih se slušaju i danas poput,Rufasa Tomasa,Otisa Redinga,Vilsona Piketa, duetaSam end Dejv,Isaka Hejeza i mnogih drugih.
Pretvaranje R&B i gospela u soul počelo je albumima Džekija Vilsona, Sama Kuka,Džejmsa Brauna, te posebnoRaja Čarlsa i njegovog hita iz1954. godine, „I Got A Woman”.[5] Drugi veliki soul izvođači iz tog vremena bili su,Mahalija Džekson,Nina Simon, Luis Džordan i Big Džo Turner.Litl Ričard,Fats Domino i Džejms Braun, nazivali su serokenrol izvođačima u to vreme. Tokom1960-ih, dok je vladalabitlmanija, Čarls i Braun tvrde da su oduvek bili R&B izvođači. Litl Ričard se sam proglasio „kraljem roka” i „rollin, rhythm and blues soulin”, jer mu se muzika temelji na sva tri žanra. Solomon Burk svoje rane snimke1960-ih za Atlantik rekords snima u soul stilu, a kompozicije „Cry to Me”[6], „Just Out of Reach” i „Down in the Valley”, smatraju se klasicima toga žanra. PevačicaEla Ficdžerald jedna je od prvihdžez muzičara, koja je postavila osnove soul muzike.
Jedan od važnijih soul centara bilo je u Florensu,Alabama, gde je delovao studio Fejm. U Fejmu su snimali Džimi Hjuz, Persi Sledž i Artur Aleksander, a takođe u kasnim šezdesetima snima iAreta Frenklin. Često se navodi kako je Fejm studio u bliskom odnosu sa Staksom, a mnogo jemuzičara iproducenata koji su radili u Memfisu, doprinelo snimcima u Alabami. Još jedan ugledan izdavač iz Memfisa, je Goldvaks rekords, u vlasništvu Kvintona Klanča. Goldvaks potpisuje O.V. Rajt i Džejms Kar, a njih dvojica su napravili nekoliko snimaka koji se smatraju osnovama žanra. Kompozicija Jamesa Carra "The Dark End of the Street" (koju su napisali Chips Moman i Dan Penn), snimljena je u druga dva studija u Memphisu, Royal Recordingu i American Sound Studiju, 1967. godine. Vlasnik American Saund Studija je Čips Moman, producent kompozicije „The Dark End of the Street”, a ostali muzičari koji snimaju u studiju su kućne i rege grupe, predvođene Bobi Vudsom, Tomijem Kogbilom i Geneom Krismanom. Džejms Kar je snimao za Fejm, gde je radio zajedno sa muzičarima Dejvidom Hudom, Džimijem Džonsonom i Rodžerom Hokinsom.
Areta Frenklin 1967. godine snima kompozicije, „I Never Loved a Man (The Way I Love You)”, „Respect” (originalna kompozicija odOtisa Redinga,[7]) i „Do Right Woman-Do Right Man”, koje se smatraju pokretačem soul žanra i spadaju u kompozicije koje beleže najbolji komercijalni uspeh. Tokom kasnih šezdesetih, muzičari iz Staksa poput, Edija Flojda i Džonija Tejlora, napravili su značajan doprinos u soul muzici. Hauard Tejt u kasnim šezdesetima snima za Verve Rekords, a kasnije za Atlantik (gde je producent Džeri Ragovoj), a i mnogi drugi muzičari se ističu u stvaranju soul žanra.
Zahvaljujući velikom broju hitsinglova, koji su se tokom šezdesetih popeli na vrh Top lestvica, Motaun je bio najuspešnijadiskografska kuća u to vreme[5]. U Motaunu su snimali mnogi muzičari poput,Stevija Vondera, Gladisa Najta iMarvina Gaja, koji su učinili mnogo za popularnost žanra, kao i za celokupni Motaun zvuk koji je kasnije postao poznat kao „severni soul”. Kertis Mejfild je uČikagu stvorioslatki soul, koji mu je kasnije doneo reputaciju i nadimak „kum severnog soula”.
Produkcija soula toekom šezdesetih postaje popularna crnačka muzika, međutim krajem decenije dolazi do promene u stilu.Džejms Braun stvorio je novi zvukfanka, a izvođači poput Slaja Stona, soulu dodajupsihodeliju fanka iroka.[8] Soul uprkos promenama, sredinom sedamdestih nije više najuticajniji i najkomercijalniji crnački muzički žanr, gde disko muzika i fank preuzimaju popularnost i nezaustavljivo pomiču klasične melodije naritam.[5] Kasnije su se u soulu pojavile i ženske grupe kao i razne vrste stilova plavo-okog soula, Memfis soula, Fili soula i najpopularniji Motaun.
Kasnije primeri soul muzike uključuju snimkeameričkog gospel sastavaThe Staple Singers (poput „I'll Take You There”) i Al Grina, koji su tokom sedamdesetih snimali u studiju Rojal rekording, vlasnika producenta Vilija Mičela, iz Memfisa. Mičelov Haj rekords nastavlja tradiciju Staksa u toj deceniji i objavljuje mnoge uspešne snimke Grina, Ane Pibls, Otisa Kleja, O.V. Rajta i Sajla Džnsona. Bobi Vomak koji je u kasnim šezdesetima snimao za Čips Moman, nastavlja da objavljuje soul snimke u sedamdesetima i osamdesetima.
UDetroitu producent Don Dejvis radi sa Staks muzičarima kao što su Džoni Tejlor ivokalnim sastavom Dramatiks. Motaun rekords objavljuje snimke muzičara Marvina Gajea i Smokija Robinsona, koji su mnogo pridonijeli soul muzici, mada se njihove kompozicije smatraju više kaopop stil, nego one punokrvne od Redinga, Frenklin i Kara. Iako se stilski razlikuju od klasične soul muzike, kompozicije koje su snimane uČikagu od muzičara poput Džerija Batlera i Či-Lajtsa, često se smatraju sastavnim delom žanra.
Krajem šezdesetih i ranih sedamdesetih, soul muzika je bila pod uticajemfanka,psihodeličnog roka i drugih žanrova. Socijalna i politička zbivanja u to vreme inspirišu muzičare poput Gaje i Kertisa Mejfelda da objave albume koji govore o teškoj situaciji u društvu. Izvođači poput Džejmsa Brauna vodili su soul prema fank muzičkom stilu, koji je postao popularan toekom sedamdesetih godina i imao uticaja na veliki broj sastava kao što su Parlament-fankadelik i Metersi. Mnogi sastavi poputWar,the Commodores and Earth,Wind and Fire i drugi, postaju popularni u to vreme. Tokom sedamdesetih komercijalizuje se i plavo-oki soul, koji uFiladelfiji izvodi duetHall & Oates, a uOklandu sastavTower of Power, gde postižu veliki uspeh. Do kraja sedamdesetih soul gubi na popularnosti, a dominaciju preuzimaju disko i fank muzički stilovi. Ipak i u to vreme sastavi poputThe O'Jays iThe Spinners, nastavljaju sa objavljivanjem soul hitova.[9]
Miller, Jim (editor) (1976).The Rolling Stone Illustrated History of Rock & Roll. New York: Rolling Stone Press/Random House.ISBN0-394-73238-3. Chapter on "Soul," by Guralnick, Peter, pp. 194–197.
Pareles, Jon. 2004. Estelle Stewart Axton, 85, A Founder of Stax Records. New York Times.
Pruter, Robert (1991).Chicago Soul: Making Black Music Chicago-Style. Urbana, Illinois: University of Illinois Press.ISBN0-252-01676-9.
Rolling Stone 500 Greatest Songs of All Time. Alfred Music.ISBN0739075780
Walker, Don (1985).The Motown Story. New York: Charles Scribner's Sons.
Winterson, Julia, Nickol, Peter, Bricheno, Toby (2003).Pop Music: The Text Book, Edition Peters.ISBN1-84367-007-0.
Garland, Phyl (1969).The Sound of Soul: the History of Black Music. New York: Pocket Books. 1971., cop. 1969. xii, 212 p. 300 p. + [32] p. of b&w photos.
Wieland Ziegenrücker, Peter Wicke:Sach-Lexikon Popularmusik. Piper Verlag. München 1989,ISBN3-492-18223-2.
Tony Palmer:All Your Need Is Love. Die großen Musikstile – von Ragtime bis Rock. Hannibal Verlag, St. Andrä-Wördern (Österreich) 1994,ISBN3-85445-094-X.
Robert Palmer:Rock & Roll. Die Chronik einer Kulturrevolution. Hannibal Verlag, St. Andrä-Wördern (Österreich) 1997,ISBN3-85445-140-7.
Nik Cohn:AWopBopaLooBopALopBamBoom. Piper Verlag, München 1995 (Originalausgabe: 1969),ISBN3-492-18402-2.
Arnold Shaw:Soul. Von den Anfängen im Blues zu den Hits aus Memphis und Philadelphia. Rowohlt Verlag, Reinbek bei Hamburg 1980,ISBN3-499-17199-6
