Sofija Asgatovna Gubajdulina, (Čistopolj,24. oktobar1931 —Аpen,13. mart2025) bila je sovjetska i evropska kompozitorka. Pripadala je generaciji kompozitora koja je stupila na sovjetsku muzičku scenu ubrzo nakon završetka Staljinove diktature, ranih 1960-ih uzAlfreda Šnitkea,Edisona Denisova,Arvo Perta i ubraja se u najznačajnije kompozitore druge polovine 20. veka. Sofija Gubajdulina bila je član nemačke i švedske akademije nauka i počasni doktor univerziteta Čikago i Jejl.[1]
Njeno stvaralaštvo odlikuje ispoljavanje bunta protiv režima i potraga za istinom. Vođena idealom da izađe iz okvira režima i upozna svet sa druge strane „gvozdene zavese“ kao žena u profesiji kojom dominiraju muškarci, vernica u ateističkom Sovjetskom Savezu, osoba mešovitog tatarsko-ruskog porekla u uglavnom ksenofobičnom društvu, kao pripadnica nekonformističkih, partizanskih umetničkih grupa, Sofija Gubajdulina je provela nekoliko decenija boreći se protiv ugnjetavanja i stigmatizacije[2].
Kako je sovijetskom režimu oslabila moć ranih 80-tih, Sofija Gubajdulina stiče međunarodnu reputaciju zaslugom violiniste Gidona Kremera koji je premijerno izveo njen koncert za violinu Ofertorijum u Beču[3] 1981. Premijera je doživela veliki uspeh a Kremer je nastavio sa izvođenjima njenih dela, održavajući koncerte sa vodećim orkestrima širom sveta. Koncert je zasnovan na temi izBahoveMuzičke žrtve i predstavi paradigme stvaranja i žrtve kroz Hristovo stradanje. Uticaj elektronske muzike i tehnika improvizacije ilustrovan je neobičnom kombinacijom kontrastnih elemenata, upotrebom tradicionalnih ruskih narodnih instrumenata u solističkim i kamernim delima, kao što suDe profundis za harmoniku,Et expecto - sonati za harmoniku, iIn croce za violončelo i orgulje ili harmoniku. Koto, tradicionalni japanski instrument, predstavljen je u njenom deluU senci drveta (In the Shadow of the Tree, 1998), u kojem jedan solista nastupa na tri različita instrumenta - kotu, bas-kotu i čengu.Pesma sunca (Sonnengesang, 1997) za violončelo solo, posvećeno jeMstislavu Rostropoviču. Snažan uticaj tehnike improvizacije može se naći u njenoj fascinaciji udaraljkama u kojima kompozitorka neodređenu prirodu tembra udaraljki povezuje sa misticizmom: "... udaraljke imaju akustični oblak oko sebe, oblak koji se ne može analizirati. Ovi instrumenti su na granici između opipljive stvarnosti i podsvesti, jer imaju takvu akustiku. Njihove čisto fizičke karakteristike, timpani i membranofoni vibriranjem kože ulaze u onaj sloj naše svesti koji nije logičan, nalaze se na granici između svesnog i podsvesnog ". Kao što je već pomenuto, bila je zaokupljena eksperimentisanjem sa netradicionalnim metodama produkcije zvuka i neobičnim kombinacijama instrumenata.
Sofija Gubajdulina bila je članica Akademije umetnosti u Berlinu i Hamburgu i Kraljevske muzičke akademije u Stokholmu. Dobitnica je mnogih nagrada i priznanja širom sveta, između ostalih nosilac je ordenaPour le mérite. Njena stvarenja obajvile su najpoznatije diskografske kuće: Deutsche Gramophon[4], Phillips, Sony Classical.
Dots, Lines and Zigzag za bas-klarinet i klavir (1976)
Trio za 3 trube (1976)
Lied ohne Worte, za trubu i klavir (1977)
On Tatar Folk Themes, za domru i klavir (1977)
Duo sonata za 2 fagota (1977)
Lamento, za tubu i klavir (1977)
Misterioso, za 7 udaraljki (1977)
Kvartet za 4 flaute (1977)
Detto I, sonata za orgulje i udaraljke (1978)
Sounds of the Forest, za flautu i klavir (1978)
Diptih, za hornu i klavir (1979)
In Croce, za violončelo i orgulje (1979), za harmoniku i violončelo (1991)
Jubilatio, za 4 perkusioniste (1979)
Garten von Freuden und Traurigkeiten, za flautu, violu, harfu i naratora (1980)
Descensio, za 3 trombona, 3 perkusioniste, harfu, čembalo i klavir (1981)
Rejoice!, sonata za violinu i violončelo (1981)
Swan, Crab and Pike, marš za ansambl limenih duvača i perkusije (1982)
In the Beginning There was Rhythm, za 7 perkusionista (1984)
Quasi hoquetus, za violu, fagot i klavir (1984)
Gudački kvartet br. 2 (1987)
Gudački kvartet br. 3 (1987)
Gudački trio (1988)
Ein Walzerpass nach Johann Strauss, za klavir i gudački kvintet, u aranžmanu za sopran i oktet (1989)
Hörst Du uns, Luigi? Schau mal, welchen Tanz eine einfache Holzrassel für Dich vollführt (Слышишь ты нас, Луиджи? Вот танец, который танцует для тебя обыкновенная деревянная трещотка) za 6 perkusionista (1991)
Gerade und ungerade (Чет и нечет), za 7 perkusionista i cimbalo (1991)
Silenzio, za harmoniku, violinu i violončelo (1991)
Tartarische Tanz, za harmoniku i 2 kontrabasa (1992)
Dancer on a Tightrope (Der Seiltänzer), za violinu i klavirske žice (1993)
Meditation über den Bach-Choral "Vor deinen Thron tret' ich hiermit", za čembalo, 2 violine, violu, violončelo i kontrabas (1993)
... Early in the Morning, Right before Waking ... za 3 bas-kota sa 17 žica i 4 kota sa 13 žica (1993)
