Тачне дефиниције класе, односно њихова подела у појединим друштвима, често зависи од специфичних географских, економских, културних и других околности појединог друштва, али и оидеологији појединих аутора који су се бавили том темом.
Додатни проблем код одређивања класа јесте тај што је велики део данашњег света прихватиоегалитаријанске принципе према којима су сви људи једнаки, па дакле формалноправно не би требало да постоје никакве класе. Међутим, оне постоје, односно постојале су чак и у државама и системима које су из идеолошких разлога настојале понекад и драстичним мерама избрисати све друштвене разлике.
"Класа" је предмет анализе многихсоциолога,политичких научника,антрополога исоцијалних историчара. Међутим, не постоји прецизна дефиниција класе и термин некада може имати потпуно супротно значење. У највећој употреби, термин социјална класа је обично синоним засоциоекономску класу, дефинисану као људи који имају исти економски, културни, политички или образовни статус, нпр. "радничка класа".[2] Међутим, академски социјална класа и социоекономски статус имају релативно стабилну, социокултурну позадину и последње приказивање социјалне и економске ситуације било је променљиво током времена.[3]
Прецизне мере које одређују социјалну класу у друштву су варирале током времена.Карл Маркс је је мислио да је "класа" дефинисана односом премасредствима производње (односи производње). Његово једноставно схватање класе у модерномкапиталистичком друштву јестепролетаријат , они који раде, али не поседују средства производње; као ибуржоазија-они који улажу и живе од добити коју ствара пролетаријат. Ово се разликује од виђења класе социологаМакса Вебера, који тврди да је "класа" одређена економском позицијом, супротно одсоцијалног статуса или положаја који су одређени друштвеним престижом више него само једноставним односима производње.[4] Термин "класа" етимолошки долази из латинског, где је био употребљиван од странепописа за разврставање грађана по богатству како би се утврдило обавезно служење војног рока.[5]
У класном 18. веку, термин „класе“ почиње да замењују класификације попутимања,положаја исталежа као примарна средства за организацију друштва у оквиру хијерархијске поделе. Ово је произвело значајан општи пад који се приписује наследним карактерима и значајно повећање богатства иприхода као индикатора (онај који доказује нешто) позиција у друштвеној хијерархији.[6]
Најчешћа и најједноставнија подела друштва на класе јесте подела на класу људи који имају и класу људи који немају моћ, при чему се они који имају моћ називајуелитом иливладајућом класом, док се они који немају моћ називајупотлаченом класом. У најранијим и најпримитивнијим друштвима моћ је произлазила из супериорне физичке снаге, односно старости која је са собом доносила животно искуство, а самим тиме ауторитет.
Касније су се, споделом рада и развојемцивилизације, класне разлике почеле продубљивати и претварати у сложене системе класне поделе при чему је свака класа имала подкласе, а сваки појединац био одређен припадношћу тачно одређеном друштвеном слоју. Један од најбољих примера јеиндијски системкасти.
У прошлости је порекло, односно припадност одређенојетничкој групи и/лираси такође био критеријум за припадност некој друштвеној класи. Данас се класе у западним друштвима углавном одређују према материјалним критеријумима, а нешто ређе и по критеријуму степена образовања, па је тако најпознатија подела набеле иплаве оковратнике.
Ипак, најраспрострањенија и најшире прихваћена категоризација друштвених класа у већини друштава данашњег света се заснива на подели навишу,средњу инижу класу, при чему се као критеријуми за поделу користе различите комбинације порекла, материјалног богатства, политичког утицаја, образовања, културе и начина живота.
Историјски, друштвена класа и понашање су били некада прописани законом. На пример, дозвољени стил облачења је био строго одређен; раскошно облачење било је за високе положаје у друштву иаристократију, док сустари закони утврђивали облачење и накит који су одговарајући задруштвени положај те особе.
Може се направити још једна разлика између аналитичких концепата друштвене класе, као што су марксистичке и веберијанске традиције, као и више емпиријске традиције као што је приступ социо-економског статуса, који упућује на корелацију дохотка, образовања и богатства са друштвеним исходима не подразумевајући нужно теорију друштвене структуре.[10]
"[Класе су] велике групе људи које се међусобно разликују по месту које заузимају у историјски одређеном систему друштвене производње, по свом односу (у већини случајева тачно одређеном и формулисаном правом) према средствима производње, по својој улози у друштвеној организацији рада и, на крају, количини друштвеног богатства којим располажу и начину стицања истог.”
За Маркса, класа је комбинација објективних и субјективних фактора. Објективно, чланови класе деле заједничкиоднос сасредствима производње. Субјективно, чланови класе неопходно имају неку перцепцију (класну свест) о међусобним сличностима и интересовањима. Класна свест није само свест о интересима своје класе, већ је такође и скуп заједничких погледа на то како би друштво требало да буде правно, културно и политички организовано. Ови класни односи су створени током времена.
Марксисти објашњавају историју “цивилизованих” друштава кроз класнират класа између оних који контролишу производњу и оних који производе добра или услуге у друштву. У марксистичком погледу накапитализам, ово је сукоб измеђубуржоазије и пролетаријата. За марксисте класни антагонизам је укорењен у проблему да контрола над друштвеном производњом подразумева контролу над класом која производи добра - у капитализму то јеексплоатација радника од стране буржоазије.[11]
Штавише, у земљама где су се модерне цивилизације потпуно развиле, формирана је нова класа буржоазије.[11] Индустријска војска радника под контролом капиталиста захтева, као и права војска, официре(менаџере) и нареднике (надзорнике) који надгледају посао уместо капиталисте.[12]
Маркс истиче да буржоазија, како достиже тачку гомилања богатства, тако и поседује довољно моћи као доминантна класа да обликује политичке институције и друштво према својим интересима. Маркс онда тврди да неелитна класа, захваљујући својој бројности, има моћ да збаци елиту са власти и створи једнако друштво.[13]
УКомунистичком манифесту, Маркс сам истиче да је циљ пролетаријата био да замене капиталистички систем сасоцијализмом, мењајући друштвене односе који подупиру класни систем и затим се развију у будућекомунистичко друштво у којем:”слободан развој појединца представља услов за слободан развој свих”. Ово би означило почетакбескласног друштва у којем би људске потребе уместо профита биле мотив за производњу. У друштву са демократском контролом ипроизводњом за потрошњу не би постојале класе и држава и не би имало потребе за финансијским и банкарским институцијама и новцем.[14][15]
Макс Вебер је формулисаотрокомпонентну теорију стратификације која је видела друштвену класу као појаву узроковану интеракцијом “класе”,”статуса” и “моћи”. Вебер је веровао да је класни положај особе одређен њеним односом са средствима производње, док је статус одређен проценом части и престижа особе.[16]
Вебер је извео многе од кључних концепата друштвене стратификације истраживањем друштвене структуре многих земаља. Напоменуо је да, насупрот Марксовим теоријама, стратификација је базирана на нечему што је више од власништвакапитала. Вебер је истакао да неки чланови аристократије немају економско богатство, али без обзира на то, имају политичку моћ. Такође у Европи, многим богатим Јеврејским породицама недостајали су част и престиж зато што су сматрани члановима мањинских група.
Класа: Економски положај особе у друштву. Вебер се разликује од Маркса у томе што ово не види као врховни фактор стратификације. Напомиње како менаџери корпорација или индустрија контролишу фирме које не поседују.
Статус: Лични престиж, друштвена част или популарност у друштву. Вебер је напоменуо да политичка моћ није само укорењена у вредности капитала особе, већ и у њеном статусу. Песници и свеци, на пример, могу имати огроман утицај на друштво док у исто време имају ниску економску вредност.
Моћ: Способност особе да оствари своје намере упркос отпору других. На пример, појединци на државним пословима, као што су запосленициФедералног истражног биро-а или члановиАмеричког Конгреса можда немају много материјалног власништва и висок статус, али без обзира на то имају велику моћ.
Данас, концепт друштвене класе често подразумева три опште категорије: веома богату и моћну вишу класу која поседује и контролише средства производње, средњу класу професионалних радника, власникамањих предузећа именаџера нижих и нижу класу, која се ослања на нископлаћене послове за свој живот и често доживљавајусиромаштво.
Слика која симболично приказује три реда феудалног друштва у Европи непосредно преФранцуске револуције, која показује сеоски трећи сталеж који носи свештенство и племство
Виша класа[23] је друштвена класа која се састоји одбогатих, богато-рођених, моћних или комбинација ова три. Они обично имају највећу политичку моћ. У неким земљама, само богатство је довољно да дозволи човеку улаз у вишу класу. У другим, једино људи који су рођени или удати/ожењени за припадника одређене аристократске крви, сматрани су члановима више класе, а они који зараде велико богатство обртањем новца, аристократе гледају попреко као нановопечене богаташе.[24] У Уједињеном Краљевству, на пример, више класе чине аристократе и краљевићи, где богатство игра мање битну улогу у класном статусу. Многе аристократске титуле имају позиције повезане са њима, као носилац титуле(на пример гроф од Бристола) и његова породица који су старатељи куће, али не и власници. Многи од ових захтевају високе трошкове, па је богатство обично неопходно. Многи аристократски племићи и њихове куће су део државе, у власништву су и вођени су од стране носиоца титула са новцем добијем од пореза на земљу и осталих извора богатства. Међутим, у Сједињеним Америчким Државама, где нема аристократије и краљевића, а статус више класе имају екстремно богати "супер-богати", мада тамо има и оних са дугогодишњим породичним богатством, који гледају попреко на оне који су новац зарадили у послу, борби између новог и старог новца.
Виша класа генерално садржи најбогатије или два процента читаве популације. Чланови више класе су обично рођени у њој и одликују се огромном количином богатства која се преноси с генерације на генерацију у облику поседа.[25]
Средња класа је најразноврснија од ове три класе, група људи у савременом друштву који су у социо-економском смислу између ниже и више класе.[26] Пример контекста овог израза је то да у Сједињеним Америчким Државама, средња класа се примењује веома широко и укључује људе који би негде другде били сматранирадничком класом. Радници средње класе понекад се зову "бели оковратници".
Нижа класа (често и радна класа) сачињена је од људи који раде нископлаћене послове са веома мало економске сигурности. Израз "нижа класа" се такође односи на особе са ниским приходима.
Социоекономска класа има широко обухватне ефекте. Може да утиче на то у коју ће школу неко ићи, на здравље, послове који су доступни, за кога ће се удати и на третман од стране полиције и суда.[29][30][31][32][33][34][35][36]
Ангус Дитон и Ен Кејс су анализирали стопе смртности у вези са групом белаца, Американаца између 45 и 54 година и њихов однос према класи. Постоји све већи број самоубистава и смрти које су проузроковане злоупотребом супстанци у овој груписредњокласних Американаца. Забележени су извештаји повећаног хроничног бола и уопштено слабијег здравља код ове групе. Детон и Кејс су према томе дошли до закључка да је константан стрес узрок да ови бели Американци средњих година осећају последице сиромаштва и осцилације између ниже и радничке класе, ова напрезања су утицала на ове људе и њихова тела.[37]
Друштвена класификација такође може да одреди спортске активности у којима такве класе учествују. Сугерише се да они из горње друштвене класе чешће учествују у спортским активностима, док је за нижу класу мање вероватно да ће учествовати у спортовима. У сваком случају, особе из више класе обично не учествују у спортовима који се везују за нижу класу.[38]
Социјална класа има упечатљив утицај на образовне могућности. Не само да су родитељи који припадају горњој класи у могућности да пошаљу своју децу у елитне школе које важе за боље од осталих, већ су и у многим местима државне школе за децу горње класе много квалитетније од државних школа за децу из нижих класа.[39][40][41][42][43][44] Мањак добрих школа је један од фактора који подстиче класу да се дели по генерацијама.
Године 1977, британскитеоретичар културе,Паул Вилис, објавио је студију звану "Учење за рад" у којој је истражио везу између социјалне класе и едукације. У тој студији открива како је група ученика из радничке класе развила антипатију ка стицању знања јер је то изван њихове класе и самим тим је непожељно, и тако они задржавају своје присуство у радничкој класи.[45]
Људи из ниже класе имају широк спектар здравствених проблема као резултат њиховог економског статуса.[49] Упркос томе што могу да доживе много више здравствених проблема, они не могу да користе здравствену негу толико често, а и када то раде, нега је лошијег квалитета. Породице ниже класе имају већу стопусмртности одојчади,рака,кардиоваскуларних болести и физичких повреда. Поред тога, сиромашни људи често раде у много опаснијим условима, али генерално имају много мање (ако уопште и имају) здравственог осигурања, у поређењу са радницима средње и више класе.[50]
Услови за нечији посао знатно варирају у зависности од класе. Они из средње-горње класе и средње класе уживају већу слободу у свом занимању. Обично су више поштовани, уживају више разноликости и могу да покажу више ауторитета.[51] Они у нижој класи имају тенденцију да се више осећају отуђени и мање задовољни. Физички услови радног места се знатно разликују између класа. Док у средњој класи радници могу да „пате од отуђења“ или да буду „мање задовољни послом", плави оковратници су више способни да трпе отуђење, честу рутину, раде под условима очигледне опасности по здравље, повреда па чак и смрт.[52]
Недавна студија Уједињеног Краљевства предложила је да "стаклени под" постоји у британском друштву који спречава оне који су мање способни, а који долазе из богатијих средина, да се спусте са друштвене лествице. Ово је због чињенице да они из богатијих средина имају више могућности на располагању. Заправо, чланак показује да мање способна, богатија деца имају 35% већу шансу да добро зарађују него бистра сиромашна деца.[53]
Класни сукоб, често називан "класни рат" или "класна борба" , је тензија или антагонизам који постоји у друштву због конкурентскихдруштвено-економских интереса и жеља између људи различитих класа.
За Маркса, историја класног друштва била је историја класног сукоба. Он је указао на успешан раст буржоазије и неопходност револуционарног насиља - повећан облик класног сукоба – да би се осигурала права буржоазије, која је подржавала капиталистичку економију.
Маркс је веровао да су експлоатација и сиромаштво, нераздвојиви од капитализма, били већ постојећи облик класног сукоба. Маркс је веровао да ће радници са платама морати да сепобуне како би остварилиравноправнију расподелу богатства и политичке моћи.[54][55]
Бескласно друштво односи се на друштво у којем се нико није родио као припадник неке социјалне класе. Разлике убогатству,приходу,образовању,култури илидруштвеној мрежи могу се појавити и биће одређене само индивидуалним искуством и постигнућима у таквом друштву.
Будући да се ове разлике тешко могу избећи, заговорници бескласног друштва (као што суанархисти икомунисти) предлажу различита средства за постизање и одржавање и приписују јој различите степене важности као крајњи циљ у својој целокупној филозофији.
Раса и друге групације великих размера такође могу утицати на класни положај. Удруживање појединих етничких група са класним статусима је уобичајено у многим друштвима. Као резултат освајања или унутрашње етничке диференцијације, владајућа класа је често етнички хомогена и одређене расе или етничке групе у неким друштвима су законито или уобичајено ограничене на заузимање одређених положаја у класи. Које ће етничке припадности припадати вишој или нижој класи зависи од друштва до друштва.
У савременим друштвима, строге правне везе су исцртане између етничке припадности и класе, као сто суапартхејд,кастни систем у Африци, положајБуракумина у јапанском друштву и системкасте у Латинској Америци.
^Weber, Max (1921/2015). "Classes, Stände, Parties" in Weber's Rationalism and Modern Society: New Translations on Politics, Bureaucracy and Social Stratification. Edited and Translated by Tony Waters and Dagmar Waters. pp. 37–58.
^Weber, Max (2015/1921). "Classes, Stände, Parties" in Weber's Rationalism and Modern Society, edited and translated by Tony Waters and Dagmar Waters. pp. 37–57.
^Wilson, Thomas C. (2002). „The Paradox of Social Class and Sports Involvement”.International Review for the Sociology of Sport.37: 5—16.S2CID144129391.doi:10.1177/1012690202037001001.
^Shin, Kwang-Yeong & Lee, Byoung-Hoon (2010).„Social class and educational opportunity in South Korea”. Ур.: Attewell, Paul & Newman, Katherine S.Growing gaps: educational inequality around the world. Oxford University Press. стр. 105.ISBN978-0-19-973218-0.CS1 одржавање: Употреба параметра аутори (веза)CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза)
^Streeter, Calvin L. (2008).„Community”. Ур.: Mizrahi, Terry.Encyclopedia of social work, Volume 1. Oxford University Press. стр. 352.ISBN978-0-19-530661-3.
^Hunt, Stephen (2011).„class conflict”. Ур.: Ritzer, George & Ryan, J. Michael.The Concise Encyclopedia of Sociology. John Wiley & Sons. стр. 66.ISBN978-1-4051-8353-6.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза)
Shin, Kwang-Yeong & Lee, Byoung-Hoon (2010).„Social class and educational opportunity in South Korea”. Ур.: Attewell, Paul & Newman, Katherine S.Growing gaps: educational inequality around the world. Oxford University Press. стр. 105.ISBN978-0-19-973218-0.CS1 одржавање: Употреба параметра аутори (веза)CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза)
Grant, J. Andrew (2001).„class, definition of”. Ур.: Jones, R.J. Barry.Routledge Encyclopedia of International Political Economy: Entries A-F. Taylor & Francis. стр. 161.ISBN978-0-415-24350-6.
Akhbar-Williams, Tahira (2010).„Class Structure”. Ур.: Smith, Jessie C.Encyclopedia of African American Popular Culture, Volume 1. ABC-CLIO. стр. 322.ISBN978-0-313-35796-1.
_(14569859438).jpg)
.jpg)
