| Smalltalk | |
|---|---|
 Smalltalk | |
| Originalni naziv | Smalltalk |
| Izgovara se | smol tók |
| Model | objektno-orijentisani |
| Pojavio se | 1972. |
| Autor(i) | Alan Kay, Dan Ingalls[1], Adele Goldberg[2], Ted Kaehler, Diana Merry, Scott Wallace, Peter Deutsch |
| Dizajner(i) | Alan Kay, Dan Ingalls, Adele Goldberg |
| Aktuelna verzija | 2.6.2 |
| Uticaji | Lisp,Simula,Logo, Sketchpad |
| Uticao na | Objective-C, Self, Java, PHP 5, Logtalk, Dylan, AppleScript, Lisaac, NewtonScript,Python,Ruby, Groovy,Scala,Perl 6, Common Lisp Objektni Sistem,Falcon,Io, Ioke, Fancy,Dart |
| Operativni sistemi | više-platformski |
Smalltalk jeobjektno-orijentisani[3],dinamički,reflektivniprogramski jezik. Jedan je od mnogihobjektno-orijentisanih jezika baziranih na programskom jezikuSimula[4]. Rezultat je višegodišnjeg proučavanja softvera koji je pogodan za pravljenje visoko-funkcionalne i interaktivne komunikacije sa operativnim sistemimapersonalnih računara. Jedan njegov deo je stvoren za obrazovne svrhe, ali se uglavnom koristi za konstruktivno učenje. Razvila ga je grupa istraživača iz kompanije Xerox PARC[5] na čelu saAlan Kay-om.
Alan Kay je dizajnirao najranije verzije Smalltalk-a, veliki doprinos u dokumentaciji o Smalltalk-u dala je Adele Goldberg, dok je za njegovu implementaciju zaslužan Dan Ingalls. Prva verzija je napravljena 80-tih godina 20.veka i poznata je kaoSmalltalk-71. Sa nastankom verzijeSmalltalk-80 ovaj programski jezik je po prvi put publikovan. Ona se sastojala od dve podverzije. Prva podverzijaSmalltalk-80 Version 1 ustupljena je nekolicini kompanija i univerziteta radi testiranja i implementacije jezika na njihovim platformama, dok jeSmalltalk-80 Version 2 predstavljena kao finalna verzija dostupna široj javnosti. Danas su u svetu programiranja popularne dve implementacije Smalltalk-a,Squeak iVisualWorks, zasnovane upravo na verzijiSmalltalk-80.Squeak jeopen source implementacija izvedena izSmalltalk-80 Version 1 pomoćuApple Smalltalk-a dok je VisualWorks izvedena izSmalltalk-80 Version 2 pomoćuSmalltalk-80 2.5 iObjectWorks-a.[6][7]
Značajan napredak, koji je uticao na sva postojeća okruženja Smalltalk-a, je upotreba dva veb okvira, Seaside i AIDA/Web.[8][9] Korišćenjem ovih veb okvira pojednostavila se izgradnja složenih aplikacija. Godine1998, Smalltalk postaje ANSI-standardizovani jezik i dobija nazivANSI Smalltalk.
Smalltalk je čist primer objektno-orijentisanog programiranja. Zbog svoje izričitosti po tom pitanju, uočavaju se bitne razlike u odnosu na mejnstrim predstavnike ove paradigme. On ne pravi razliku između vrednosti primitivnih tipova(npr. boolean,int) i klasnih tipova. Svi primitivni tipovi podržani ovim programskim jezikom predstavljaju objekte njima odgovarajućih klasa. Kao takvi u mogućnosti su da ravnopravno, putem poruka, komuniciraju sa instancama drugih klasa. S obzirom na takvo poimanje primitivnih tipova, programer ima mogućnost da, u okviru njima odgovarajućih klasa, vrši izmene i dodaje određene funkcionalnosti ili menja postojeće. Pošto su sve vrednosti u Smalltalk-u predstavljene objektima, klase su takođe objekti. Svaka klasa je instanca neke metaklase, dok su sve metaklase instance klaseMetaclass.
Refleksija je termin kojiprogrameri koriste zaprograme koji imaju sposobnost da ispituju sopstvenu strukturu (npr. tip podataka ulaznih i izlaznih parametara). Prvenstveno je bila karakteristikainterpretiranih jezika kao što su Smalltalk iLisp. Refleksija se zasniva na tzv.meta-modelu. Meta-model opisuje sam jezik i koristi se za obilazak, modifikaciju i ispitivanje objekata. Može se koristiti za pronalazak svih instanci neke strukture podataka (npr. zadatak je naći sve instance klase Metod u meta-modelu).Smalltalk-80 ima potpuno reflektujući sistem, koji je implementiran unutar samog Smalltalk-a. Klase i metodi koje definišu sistem Smalltalk-a su i sami za sebe objekti. Smalltalkkompilator prevodi izvorni kod objekta metoda koje su obično instance klaseCompiledMethod. Oni se dodaju u klase tako što se čuvaju u rečnik za metode klasa. Sistem se proširuje pokretanjemSmalltalk-80 koda koji kreira ili definiše klase i metode. Jedan deo klasne hijerarhije, koji definiše same klase, može da dodaje nove klase u sistem. Na ovaj načinSmalltalk-80 sistem je "živi" sistem, koji ima mogućnost proširivanja tokom rada. S obzirom da su i same klase objekti, možemo proveriti koje metode one implementiraju ili koja polja sadrže. Ovime se objekti mogu lako ispitati, kopirati i serijalizovati[10] pomoćugeneričkog koda koji se primenjuje na sve objekte u sistemu.Smalltalk-80 pruža mogućnost posmatranja stanja računarskog sistema. U jezicima koji su izvedeni iz originalnogSmalltalk-80 moguće je aktivirati metod pomoću objekta čije se ime čuva u pseudo-promenljivi (jedna od šest rezervisanih reči)thisContext.
Mnoge stvari koje su u današnjem programiranju podrazumevane, nastale su sa razvojem Smalltalk-a:
Napravljen je tako da ne prekida rad programa usled neočekivanog ponašanja. Na primer, ukoliko se objektu pošalje poruka koju on ne razume,debager nam nudi opciju da definišemo metod koji odgovara datoj poruci. Smalltalk sadržiTDD alate koji su još uvek jedni od najboljih u svetu programiranja.[11] Takođe, u Smalltalk-u je podržana i'Just in time' kompilacija.
Smalltalk u prevodu sa engleskog jezika znači 'ćaskanje ' što ilustruje njegovu jednostavnu sintaksu. Ovaj programski jezik ne sadrži primitivne tipove (npr. int[12] iboolean) kao ni kontrolne strukture (nprif,for iwhile petlja). Takođe, ne podržava ni statičke promenljive.
Poruke predstavljaju jednu od fundamentalnih konstrukcija u Smalltalk-u. U sledećem primeru prikazano je kako se poruke zapisuju:
36sqrt
Ovde36 prima poruku dok jesqrt selektuje.Rezultat ovog izračunavanja može da se dodeli nekoj promenljivoj:
koren_sestice:=36sqrt
Kada određeni objekat primi poruku poziva se metod koji datoj poruci odgovara. U sledećem primeru definišemo metodispisi koji odgovara ispisu jednostavne poruke:
ispisiTranscriptshow:'Programiranje u Smalltalku je zabavno!'
Metod može da sadrži argumente i da vraća određenu vrednost:
suma:s1and:s2| sum|sum:=s1+s2^sum
Stringovi u Smalltalk-u su reči između navodnika (' i ').
'Zdravo, svete!'Za uvođenje citata koristite duple navodnike.
'Rekao sam, ''Zdravo, svete!'' njima.'Matematičke operacije su krajnje jednostavno definisane postavljanjem elemenata sa kojima se radi i pisanjem operatora kojim se vrši operacija nad ta dva elementa izraza.
2+4
Moguće je korišćenje relacionih operatora i van petlji što je retkost u današnjim objektno-orijentisanim jezicima.
3<56>1
Nizovi se deklarišu pomоću znaka '#':
#(1234)
U Smalltalk-u postoje dva tipa promenljivih, klasne(instancne) i lokalne. Lokalne promenljive se deklarišu na sledeći način:
| promenljiva|
Vrednost ove promenljive, ukoliko se eksplicitno ne navede, jenil.
Moguće je i deklarisanje više promenljivih odjednom:
| promenljiva1 promenljiva2|
U Smalltalk-u se za dodelu vrednosti koristi znak ':=':
rec:='zdravo'
Ovom naredbom je promenljivoj rec dodeljena vrednost 'zdravo'.
Kreiranje instance klase:
NekaKlasanew
Obično se novokreirani objekti dodeljuju promenljivama:
promenljiva:=NekaKlasanew
|title= (помоћ)|date= (pomoć)
