Ovaj članak je o postojećim vrstama. Za izumrle srodnike, isto tako poznate kao slonovi, pogledajteElephantidae. Za druge upotrebe, pogledajteSlon (višeznačna odrednica).
Svi slonovi imanju nekoliko prepoznatljivih svojstava, najzapaženije od kojih je dugačka surla (isto tako poznata kaoproboscis), koja se koristi za mnoštvo namena, a posebno disanje, podizanje vode, i hvatanje objekata. Njihovisekutići prerastaju u kljove, koje mogu da služe kao oružje, i kao oruđe za pokretanje objekata i kopanje. Lepršanje slonovskih velikih ušiju pomaže u kontroli njihove telesne temperature. Njihove noge koje nalikuju nastubove mogu da nose njihovu veliku težinu. Afrički slonovi imaju duže uši i konkavna leđa, dok azijski slonovi imaju manje uši i konveksna ili ravna leđa.
Slonovi su biljojedi i prisutni su u različitim staništima uključujućisavane, šume, pustinje, imočvare. Oni preferiraju da obitavaju u blizini vode. Oni se smatrajuključnom vrstom usled njihovog velikog impakta na njihovo životno okruženje. Druge životinje teže da se drže na rastojanju od slonova, dok predatori, kao što sulavovi,tigrovi,hijene, i razne vrstedivljih pasa, obično napadaju samo mlade slonove (ili „telad”). Slonovi imajufisiono-fuzione zajednice u kojima se više porodičnih grupa udružuje radi druženja. Ženke („krave”) uglavnom žive u porodičnim grupama, koje se mogu sastojati od samo jedne ženke sa njenim mladuncima ili nekoliko srodničkih ženki sa njihovim potomstvom. Grupe predvode individue poznate kaomatrijarsi, što je obično najstarija slonica.
Afrički slonovi su stavljeni na spisak ranjivih vrsta od straneMeđunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN), dok je azijski slon klasifikovan kaougrožena vrsta. Među najvećim pretnjama za populaciju slonova u svetu smatra se trgovina slonovačom, jer se životinjenezakonito love zbog njihovih kljova. Druge pretnje po opstanak divljih slonova je nestanak njihovog prirodnog okruženja. Slonovi se u Aziji koriste kao radne životinje. U prošlosti koristili su se i uratovima; danas se često drže u zoološkim vrtovima i cirkusima. Slonovi su čest motiv u umetnosti, narodnim običajima, religiji, literaturi i, uopšteno, u popularnoj kulturi.
Engleska reč „elephant” je bazirana nalatinskoj rečielephas (genitivelephantis), koja jelatinizovana formagrčke reči ἐλέφας (elephas) (genitiv ἐλέφαντος (elephantos)),[1] verovatno odneindoevropskog jezika, verovatnofeničanskog.[2] To je potvrđeno umikenskom jeziku kaoe-re-pa (genitive-re-pa-to) uLinear B slogovnom pismu.[3][4] Kao i u mikenskom grčkom,Homer je koristio grčku reč sa značenjemslonovača, ali je nakon vremenaHerodotusa isto tako korištena reč životinja.[1] Reč „elephant” se javlja usrednjeengleskom kaoolyfaunt (oko 1300) i bila je pozajmica bazirana nastarofrancuskoj rečioliphant (12. vek).[2]Loxodonta, generičko ime za afričke slonove, grčki je naziv za „nakrivljeni zub”.[5]
Slonovi pripadaju familijiElephantidae, jedinoj preostaloj familiji redaProboscidea koji pripada nadreduAfrotheria. Njihovi najbližipostojeći srodnici sumorske krave (dugonzi ilamantini) idamani, sa kojima oni delekladuPaenungulata unutar nadredaAfrotheria.[7] Slonovi i morske krave su dalje grupisani u kladuTethytheria.[8] Postoje tri vrste slonova;afrički slon (Loxodonta africana) išumski slon (Loxodonta cyclotis) izpodsaharske Afrika, iazijski slon (Elephas maximus) izjužne ijugoistočne Azije.[9] Afrički slonovi imaju veće uši, konkavna leđa, naboraniju kožu, nagnut abdomen, i dva produžetka slična prstima na vrhu surle. Azijski slonovi imaju manje uši, konveksna ili ravna leđa, glađu kožu, horizontalni abdomen koji je ponekad ugnut na sredini i jedan produžetak na vrhu surle. Naborisekutića su uski kod azijskog slona, dok kod afričkog oni imaju oblik dijamanta. Azijski slon isto tako imadorzalne kvrge na glavi i često višedepigmentacionih mrlja na koži.[10]
Švedski zoologKarl fon Line je prviopisao rodElephas i jednog slona saŠri Lanke (tada poznat kao Cejlon) podbinomnim nazivomElephas maximus 1758. godine.[11] Godine 1798,Žorž Kivje je klasifikovaoindijskog slona pod binomskim nazivomElephas indicus.[12] Holandski zoologKonrad Jakob Temink je opisaosumatranskog slona 1847. godine pod binomnim nazivomElephas sumatranus.[13] Engleski zoologFrederik Nater Čejsen je klasifikovao sva tri kaopodvrste azijskog slona 1940. godine.[14] Azijski slonovi geografski variraju po njihovoj boji i stepenu depigmentacije.Šrilanški slon (Elephas maximus maximus) naseljava Šri Lanku. Postojbina indijskog slona (E. m. indicus) je kopnena Azija (Indijski potkontinent iIndokina), a sumatranski slon (E. m. sumatranus) je prisutan na Sumatri.[10] Jedna sporna podvrsta,Bornejski slon, živi u severnomBorneu i manja je od sve tri druge podvrste. Ona ima veće uši, duži rep, i praviju surlu od tipičnog slona. Šrilankanski zoologPols Edvard Pjeriz Deranijagala ju je opisao 1950. godine podtrinomskim nazivomElephas maximus borneensis, koristeći za opistipa ilustraciju u časopisuNacionalna Geografija.[15] Ona je naknadno podvedena pod nazivE. m. indicus iliE. m. sumatranus. Rezultatigenetičke analize iz 2003. godine indiciaju da su njeni precirazdvojeni od kopnene populacije pre oko 300.000 godina.[16] Jedna studija iz 2008. godine je utvrdila da bornejski slonovi nisu poreklom sa ostrva nego da su doneti tamo pre 1521. pod nadleštvomSulskih sultana saJave, gde su slonovi izumrli u današnje vreme.[15]
Afričkog slona je prvi imenovao nemački prirodnjakJohan Fridrih Blumenbah 1797. godine kaoElephas africanus.[17] RodLoxodonta je imenovaoFrederik Kivje 1825. godine.[18] Kivje je spelovao naziv saLoxodonte, ali je 1827. jedan anonimni autorromanizovao spelovanje uLoxodonta[19];Međunarodni kodeks zoološke nomenklature prepoznaje to kao formalni autoritet.[9] Godine 1942, 18 podvrsta afričkog slona je bilo definisano u raduHenrija Ferfilda Ozborna,[20] ali su dodatni morfološki podaci doveli do redukcije broja klasifikovanih podvrsta, i do 1990-tih, samo dve se priznaju, savanski ili grmski slon (L. a. africana) i šumski slon (L. a. cyclotis),[21] kojeg je nazvao nemački zoologPaul Mači 1900. godine.[22] Šumski slonovi su manji, imaju okruglije uši i tanje i pravije surle od savanskih slonova, i ograničeni su po rasponu na šumske oblastizapadne icentralne Afrike.[23] U jednoj studiji iz 2000. godine su izneti argumenti koji podržavaju elevaciju ove dve forme u dve zasebne vrste (L. africana iL. cyclotis respektivno) na osnovu razlika u morfologiji lobanje.[24] DNK studije objavljene 2001. i 2007. isto tako sugerišu da se radi o različitim vrstama[25][26] dok je u studijama iz 2002. i 2005. izveden zaključak da je to ista vrsta.[27][28] Dalja istraživanja (2010, 2011, 2015) su podržala gledište po kome su afrički savanski i šumski slon zasebne vrste.[29][30][31] Smatra se da su se ove dve vrste razdvojile pre 6 miliona godina,[32] i da su bile kompletno genetički izolovane tokom zadnjih 500.000 godina.[33] Godine 2017, analiza DNK sekvence je pokazala da jeL. cyclotis srodniji sa izumrlimPalaeoloxodon antiquus, nego saL. africana, što donekle potkopava rodLoxodonta kao celinu.[34] Neki dokazi upućuju na to da su slonovi zapadne Afrike zasebna vrsta,[35] iako je to osporeno.[28][30]Pigmejski slonovi izsliva Konga, za koje se smatralo da su zasebna vrsta (Loxodonta pumilio) su verovatno šumski slonovi čija su mala veličina i/ili rana zrelost posledica faktora životne sredine.[36]
Familija afričkih slonova. Uočljiva je zaštićena pozicija mladunaca u sredini grupeFamilija slonova se kupa. To je ponašanje koje pojačava društveno povezivanje.
Slonovi imaju posebno sastavljenodruštvo gde se brojne porodične grupe sastaju i socijalizuju.[37]
Ženke slona (krave) žive obično u porodičnim grupama sastavljenim iz jedne ženke sa mladuncima i nekoliko rodbinski povezanih ženki i njihovih mladunaca.[38] Grupe predvodi takođe ženska jedinka, obično najstarija ženka.[39]
Mužjaci (bikovi) napuštaju svoju porodičnu grupu kada dostignupubertet, a obično žive sami ili sa drugim mužjacima. Odrasli mužjaci obično dolaze u grupu kada traže partnerku i ulaze u period povišenog nivoatestosterona kada su mnogo agresivniji preparenja.[40] To im pomaže da postignu dominaciju što uvećava šanse za reprodukciju u odnosu na suparničke mužjake.
Mladunci su u središtu interesovanja u svojoj porodičnoj grupi i oslanjaju se na svoje majke do treće godine života.[41]
Slonovi komuniciraju dodirivanjem, pogledom, mirisom i zvukovima, koriste infrazvuk i seizmičku komunikaciju na duge udaljenosti. Inteligencija slonova se može upoređivati sa primatima. Smatra se da slonovi imaju samospoznaju te pokazujuempatiju za umiruće ili umrle jedinke svoje vrste.
^Ozawa, T.; Hayashi, S.; Mikhelson, V. M. (1997). „Phylogenetic position of mammoth and Steller's sea cow within tethytheria demonstrated by mitochondrial DNA sequences”.Journal of Molecular Evolution.44 (4): 406—13.Bibcode:1997JMolE..44..406O.PMID9089080.S2CID417046.doi:10.1007/PL00006160.
^Chasen, Frederick Nutter (1940).„A Handlist of Malaysian Mammals”.Bulletin of the Raffles Museum, Singapore (15): 190. Архивирано изоригинала 11. 08. 2017. г. Приступљено28. 09. 2018.
^Roca, Alfred L.; Ishida, Yasuko; Brandt, Adam L.; Benjamin, Neal R.; Zhao, Kai; Georgiadis, Nicholas J. (2015). „Elephant Natural History: A Genomic Perspective”.Annual Review of Animal Biosciences.3 (1): 139—167.PMID25493538.doi:10.1146/annurev-animal-022114-110838.
Nance, Susan (2013).Entertaining Elephants: Animal Agency and the Business of the American Circus.. Baltimore, MD: Johns Hopkins University Press. 2013..
_colourised.png)
_(Chrysochloris_asiatica).jpg)
_(Tenrec_ecaudatus).jpg)
_bull_(31100819046).jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
