С обзиром да не постоје јасни критеријуми за разликовање језика од дијалекта, постоје различита мишљења о лингвистичком, историјском и социјалном статусу шкотског језика.[2] Шкотски се често сагледава као варијантастароенглеског језика,[2] али постоји мишљење да се ради о посебном германском језику, блискомнорвешком илиданском.[2]
Нортумбријски дијалектстароенглеског језика настао је на простору данашње југоисточне Шкотске до рекеФорт до 17. века.[3] Углавном је остао ограничен на ово подручје до13. века, и коришћен је у свакодневној употреби док је гелски коришћен као званични језик пред судом. Временом се на овом подручју развиосредњоенглески, познат и каорани шкотски који је временом почео да се разликује од нортумбријског дијалекта услед имиграције из скандинавских земаља.[4] Касније су велики утицај на шкотски ималиромански језици,латински инормански француски[5] а касније ифранцуски,холандски исредњонемачки језик услед трговине и имиграције.[6]
Од13. века рани шкотски се проширио у Шкотској, услед јачања шкотских институција и слабљења француског утицаја. До 16. века развио се средње шкотски језик који је био углавном независан у односу на енглески.[7] Од 1610. до 1690. око 200.000 Шкота населило је област Улстер у Ирској.[8] У неким областима Шкоти су били многобројнији у односу на енглеске насељенике.[9]Савремени шкотски се развио након 1700. када јесавремени енглески прихваћен као књижевни језик.
