| TCP/IP |
|---|
| Слој апликације |
| DHCP • DHCPv6 • DNS • FTP • HTTP • IMAP • IRC • LDAP • MGCP • NNTP • BGP • NTP • POP • RPC • RTP • RTSP • RIP • SIP • SMTP • SNMP • SOCKS • SSH • Telnet • TLS/SSL • XMPP • (више) |
| Транспортни слој |
| TCP • UDP • DCCP • SCTP • RSVP • (више) |
| Слој мреже |
| IP (IPv4 • IPv6) • ICMP • ICMPv6 • ECN • IGMP • IPsec • (више) |
| Слој везе |
| ARP/InARP • NDP • OSPF • Tunnels (L2TP) • PPP • Media access control (Ethernet • DSL • ISDN • FDDI) • (више) |
SOCKS jeинтернет протокол који размењује интернет пакете између клијента и сервера кроз прокси сервер.SOCKS5 по избору пружа аутентификацију тако да само овлашћени корисници могу приступити серверу. Практично, SOCKS сервер повезује TCP везе са произвољном IP адресом, и пружа начин за прослеђивање UDP пакета.
SOCKS дјелује на нивоу 5модела (сесијски слој, средњи слој између презентацијског и транспортног слоја). SOCKS сервер прихвата надолазећу везу клијената на TCP порт 1080.[1][2]
Протокол је оригинално дизајниран од стране Давида Кобласа, системског администраторакомпјутерског система. Након што јеSilicon Graphics преузео MIPS 1992. године, Коблас је представио рад о SOCKS-у на овогодишњем Усениковом симпозијуму о безбедности.[3], чинећи SOCKS јавно доступним.[4] Иинг-Да Лi из NEC-а је протокол проширио на верзију 4.
Референтна архитектура и клијент SOCKS-a су у власништву компаније Permeo Technologies,[5] одступање од NEC-а. (Blue Coat Systems je откупио Permeo Technologies.)
Првобитно је SOCKS5 протокол био безбедносни протокол који је firewallima и другим безбедносним производима олакшао администрацију.[1] Дозвољен је од странеIETF-а 1996.[1] каоRFC 1928. Протокол је развијен у сарадњи саAventail Corporation, чији су маркети изван Азије.[6]
Природа SOCKS-а на нивоу круга/сесије чини га свестраним алатом за просљеђивање било ког TCP (или UDP од SOCKS5) промета, стварајући добар интерфејс за све врсте алата за рутирање. Може се користити као:
Подаци на Википодацима