Movatterモバイル変換

[0]ホーム

Пређи на садржај

Раша Попов

Srpskohrvatski / српскохрватски

Уреди везе

С Википедије, слободне енциклопедије

(преусмерено саRaša Popov)

Раша Попов
Раша Попов потписује књиге на сајму 2012. године
Лични подаци
Пуно име	Радивој Попов
Надимак	Раша
Датум рођења	(1933-06-26)26. јун 1933.
Место рођења	Мокрин,Краљевина Југославија
Датум смрти	19. април 2017.(2017-04-19) (83 год.)
Место смрти	Београд,Србија
Књижевни рад
Најважнија дела	Поезија: Два ока (1963); Гвоздени магарац (1976); Спев о транзицији (2009). Књиге за децу: Жабац који не зна да ћути (1987); Шешир без дна (2001); Био сам срећни коњ (2003); Чаробњаков СМС (2007); Мокрински патуљци (2013). Публицистика: Задимљена историја (2010).
Награде	Добитник је награде „Гордана Брајовић“ за најбољу српску дечју књигу 2013, „Доситеј Обрадовић“ за животно дело 2015.

Радивој „Раша” Попов (Мокрин,26. јун 1933 ―Београд,19. април 2017) био јесрпски књижевник, публициста, глумац и дугогодишњи телевизијскиновинар, новинар-сарадникМокринских новина, звезда дечје телевизијске емисијеФазони и Форе. Аутор је више десетина књига за децу и одрасле.^[1]

Биографија

[уреди |уреди извор]

Рођен је у Мокрину од оца Петра и мајке Даринке, рођене Убавић.^[2] Брат му јеДушан Попов (публициста).

Године1952. дошао је на студије уБеоград. Завршио јеФилозофски факултет. Више је волеоисторију одкњижевности, али ипак се определио за књижевност.

Новинарску каријеру започео у новосадскомДневнику. Био је новинар листа „Младост“ од1961. до1964, затим новинарРадио Београда од1964. до1967. УТелевизији Београд је био до 1995. године.

Осим тога, био је лектор за српскохрватски језик уЛондону,Бирмингему иНотингему од1975. до1977. Главни уредник издавачке кућеМатица српска био је од1983. до1985. године.

Добитник јеГодишње награде Радио Београда 1967. године за серију „Видови фашизма“.

Наступао је у ТВ серијама као приповедач, неке од најпознатијих су: „Радост сазнања“, „Фазони и форе“, „Варошарије“, „У сну сан“,^[3] „Шешир без дна“.

Аутор је више десетина књига за децу и одрасле: изд. Нолит: Два ока (1963); изд. Књижевна општина Вршац: Гвоздени магарац (1976); изд. Дневник: Жабац који не зна да ћути (1987); изд. Књижевна заједница Новог Сада: Трулеж зглаве (1991); изд. Монада: Шешир без дна (2001); изд. Тиски цвет: Лажљива уста истине (2002); изд. Градска народна библиотека Зрењанин: Возом посред улице (2003); изд. Orpheus: Пета визија (2003); изд. ЈОВ: Био сам срећни коњ (2003); изд. Bookland: Бајке за XXI век (2007); изд. Монарт: Чаробњаков СМС (2007); изд. Bookland: Мали зелени (2009); изд. Тиски цвет: Спев о транзицији (2009); изд. Југоисток: Како написати најгору песму (2010); изд. Bookland: Задимљена историја (2010); изд. Bookland: Опасне бајке (2010); изд. Ленто: Софија у канџама смора (2011); изд. Ленто: Софијине љубави (2011); изд. Bookland: Кад сам падао у фрас (2012); изд. Пчелица: Мокрински патуљци (2013); изд. Bookland: Усамљена принцеза (2014).

Каоколумниста дневнихновина Политика углавном је писао о друштвеним темама.^[4]

Био је ожењен Радојком, професорком књижевности, са којом има сина Бојана и ћерку Дијану (удату Тополац).^[5]

Добитник је награде „Доситеј Обрадовић“ за 2015. годину^[6].

Преминуо је19. априла 2017. године^[7] и сахрањен 22. априла уАлеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.^[8]

У Београду постоји Плато Раше Попова где је у октобру 2020. постављена његова скулптура.^[9]^[10]^[11]

Цитати

[уреди |уреди извор]

Не постоји осећање да сиВојвођанин, ја се осећамБанаћанином.

С једне стране, у градовима капитал држе новикомпрадори, то су они који трговачкимшпекулацијама стичу огроманкапитал, a села узимају нови латифундисти. Све је полатиноамеричком обрасцу. Кад сам то рекао на једној приватној телевизији,цензурисали су ме.