Movatterモバイル変換

[0]ホーム
URL:

Пређи на садржај
Википедија
Претрага

RNK splajsovanje

С Википедије, слободне енциклопедије
Jednostavna ilustracija eksona i introna u pre-iRNK i formacija maturisane iRNK splajsovanjem. UTR segment su nekodirajući delovi eksona na krajevima iRNK.

Umolekularnoj biologiji igenetici,splajsovanje je modifikacijaRNK nakontranskripcije, u kojoj seintroni uklanjaju, aeksoni se spajaju. Ono je neophodno da bi tipičnaeukariotskainformaciona RNK mogla da se koristi za proizvođenje korektnog proteina putemtranslacije. Za mnoge eukariotske introne, splajsovanje se vrši putem serije reakcija koje sukatalizovanesplajsozomom, kompleksom malih nukleusnih ribonukleoproteina (snRNP). Takođe postoje i samostalno splajsujući introni.

Putevi splajsovanja

[уреди |уреди извор]

U prirodi se splajsovanje odvija na nekoliko načina. Tip splajsovanja zavisi od strukture introna i neophodnogkatalizatora.

Splajsozomalni introni

[уреди |уреди извор]

Splajsozomalni introni se često nalaze unutar sekvenceeukariotskih gena koji kodiraju proteine. Intron sadrži 3' splajsno mesto, 5' splajsno mesto i mesto grananja. 5' splajsno mesto ili mesto splajsnog donora sadrži skoro nepromenljivu sekvencu GU na 5' kraju introna, unutar većeg manje konzerviranog konsenzusnog regiona. 3' splajsno mesto ili mesto splajsnog akceptora završava intron sa skoro nepromenljivom AG sekvencom. Ispred AG (u 5' smeru) postoji region sa visokim sadržajempirimidina (C i U), ilipolipirimidinski trakt. Ispred njega je tačka grananja, koja sadrži adeninske nukleotide.[1][2] Tačkaste mutacije u DNK ili greške tokom transkripcije mogu da aktiviraju „kriptično splajsno mesto“ u delu transkripta koji obično nije splajsovan. To dovodi do formiranjamaturisane iRNK sa nedostajućom sekcijom eksona. Na taj način setačkasta mutacija, koja obično utiče samo na jednu aminokiselinu, može manifestovati kaodelecija u finalnom proteinu.

Formiranje i dejstvo splajsozoma

[уреди |уреди извор]

Splajsovanje katališesplajsozom, veliki RNK-proteinski kompleks koji se sastoji od pet malih nukleusnih ribonukleoproteina (snRNP). RNK komponente snRNP proteina formiraju interakcije sa intronom i mogu da učestvuju u katalizi. Dva tipa splajsozoma su poznata (glavni i sporedni). Oni sadrže različite snRNP proteine.

  • Glavni
Glavni splajsozom izdvaja introne koji sadrže GU na 5' splajsnom mestu i AG na 3' splajsnom mestu. On se sastoji odU1,U2,U4,U5 iU6 snRNP-a, i aktivan je u nukleusu. Pored njih brojni drugi protein, među kojima suU2AF iSF1, su neophodni za formiranje splajsozoma.[2][3]
Ovaj tip splajsovanja se nazivakanoničko splajsovanje. Ono je zastupljeno u više od 99% slučajeva.[4]
  • Pomoćni
Pomoćni splajsozom je veoma sličan glavnom. On deluje na retkim intronima sa različitim splajsnim mestima. Dok oba splajsoma sadrže isti U5 snRNP, pomoćni ima različite ali funkcionalno analogne snRNP proteine, koji se nazivajuU11,U12, U4atac, i U6atac.[5] Poput glavnog splajsozoma, on se jedino nalazi u jedru.[6]
  • Trans-splajsovanje
Trans-splajsovanje je forma splajsovanje koja spaja dva eksona koji nisu unutar istog RNK transkripta.[7]

Samostalno splajsovanje

[уреди |уреди извор]

Samostalno splajsovanje se javlja kod retkih introna koji formirajuribozim, tako da funkcije splajsozoma obavlja sama RNK. Postoje tri vrste samostalno splajsujućih introna,Grupa I,Grupa II iGrupa III. Grupe I i II introna izvode splajsovanje na sličan način sa splajsozomom. Ova sličnost sugeriše da su introni grupe I i II možda evoluciono srodni sa splajsozomom.

Reference

[уреди |уреди извор]
  1. ^Clancy Suzanne (2008).„RNA Splicing: Introns, Exons and Spliceosome”.Nature Education.1 (1). Приступљено31. 3. 2011. 
  2. ^абBlack Douglas L. (2003). „Mechanisms of alternative pre-messenger RNA splicing”.Annual Reviews of Biochemistry.72 (1): 291—336.PMID 12626338.doi:10.1146/annurev.biochem.72.121801.161720. 
  3. ^Matlin AJ, Clark F, Smith, CWJ (maj 2005). „Understanding alternative splicing: towards a cellular code”.Nature Reviews.6 (5): 386—398.PMID 15956978.doi:10.1038/nrm1645. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
  4. ^Ng B; Yang F; Huston DP; et al. (2004).„Increased noncanonical splicing of autoantigen transcripts provides the structural basis for expression of untolerized epitopes”.J. Allergy Clin. Immunol.114 (6): 1463—70.PMID 15577853.doi:10.1016/j.jaci.2004.09.006. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
  5. ^Patel AA, Steitz JA (2003). „Splicing double: insights from the second spliceosome”.Nat. Rev. Mol. Cell Biol.4 (12): 960—70.PMID 14685174.doi:10.1038/nrm1259. 
  6. ^Friend K, Kolev NG, Shu MD, Steitz JA (2008).„Minor-class splicing occurs in the nucleus of the Xenopus oocyte”.RNA.14 (8): 1459—62.PMC 2491479 Слободан приступ.PMID 18567814.doi:10.1261/rna.1119708. 
  7. ^Di Segni G, Gastaldi S, Tocchini-Valentini GP (2008).„Cis- and trans-splicing of mRNAs mediated by tRNA sequences in eukaryotic cells”.Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A.105 (19): 6864—9.PMC 2383978 Слободан приступ.PMID 18458335.doi:10.1073/pnas.0800420105. 

Vidi još

[уреди |уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди |уреди извор]
Portali:
Нормативна контролаУреди на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=RNK_splajsovanje&oldid=26781725”
Категорије:
Сакривене категорије:
[8]ページ先頭
©2009-2025 Movatter.jp