Prekambrijum ilikriptozoik je periodgeološke hronologije od nastankaZemlje pre oko 4500Ma (miliona godina) do evolucije mnoštva makroskopskih i tvrdoljušturnih fosila koja označava početak kambrijuma pre otprilike 542 miliona godina.[1] Prilično malo se zna o prekambrijumu, iako on predstavlja sedam osmina Zemljine istorije, a ono malo što se saznalo je otkriveno uglavnom u posljednje četiri do pet dekada. Veruje se da se Zemlja koagulirala od materijala u orbiti oko Sunca otprilike 4500 Ma, te da ju je možda udario vrlo velikiplanetezimal veličineMarsa ubrzo nakon što se stvorila, izbacujući materijal od koje se stvorioMesec (vidi:Teorija velikog udara).[2] Stabilna kora se stvorila pre oko 4400 Ma, jer otada datiraju najstarije zemaljske stene. Ne zna se kada se stvorio život, ali ugljenik pronađen u 3800 miliona godina starim stenama zapadno od Grenlanda može biti organskog porekla. Dobro očuvane bakterije starije od 3460 miliona godina su pronađene u Zapadnoj Australiji. Mogući ostaci fosila 100 miliona godina stariji su pronađeni u istom području. Postoje vrlo dobri tragovi bakterijskog života u ostatku prekambrijuma.
Osim nekoliko sumnjivih izvora o mnogo starijim formama u Teksasu i Indiji, prvi složeni višećelijski oblici života su se pojavili pre otprilike oko 600 Ma. Prilično raznovrsna kolekcija mekušastih oblika je poznata sa lokacija širom sveta starih između 600 i 542 Ma. O njima se često govori kaoediakaranskim ilivendijanskim biotama. Tvrdoljuskava stvorenja su se pojavila krajem tog period. Vrlo raznolika kolekcija se pojavila oko 544 Ma, započinjući krajem prekambrijuma sa slabo poznatom „malom školjkolikom faunom” i završavajući u ranom kambrijumu sa vrlo raznolikom i prilično modernom „Burgesovom faunom” čije se naglo širenje nazivakambrijskom eksplozijom života.[3][4][5]
Detalji o pokretanjutektonskih ploča i sličnim procesima su slabo poznati u slučaju prekambrijuma. Veruje se da se većina Zemljinih kopnenih masa skupila u jedansuperkontinent pre oko 1000 Ma. Superkontinent, poznat kao Rodinija, razdvojio se pre oko 600 Ma. Brojni periodi glacijacije su identifikovani još uhuronskoj epohi, pre oko 2200 Ma. Najbolje proučena je Sturtijansko-varangijanska glacijacija, pre oko 600 Ma, koja je mogla dovesti do ledenih uslova sve do ekvatora, rezultirajući u „grudvi Zemlji”.[6][7]
Atmosfera rane Zemlje je slabo poznata, ali se smatra da je bila zagušena škodljivim gasovima, sadržavajući vrlo malo slobodnogkiseonika. Mlada planeta je bila crvenkaste boje, a za mora se smatra da su bila maslinaste boje. Mnogi materijali koji sadrže nerastvorne okside izgleda da su bila deo okeana milionima godina nakon stvaranja Zemlje. Kada je evolucija živih bića dovela dofotosinteze, kiseonik se počeo da se pojavljuje u velikim količinama. Kiseonik se ispočetka vezivao u hemijskim reakcijama, uglavnom sa gvožđem, sve dok više nije ostalo površina koje su mogle biti oksidovane. Nakon toga se razvila moderna atmosfera s velikim postotkom kiseonika. Starije stene sadrže masivnenaslage vezanog gvožđa koje su se očigledno nataložile kada su se gvožđe i kiseonik po prvi put spajali.[8]
Prilično različita terminologija je evoluirala u nastojanju da se pokriju rane godine postojanja Zemlje, ali se s vremenom napuštena jer jeradiometrijsko datiranje omogućilo da se specifičnim formacijama i oblicima daju realni datumu. Izraz Arhej (stariji od 2500 Ma), Proterozoik (2500 - 600 Ma) i Neoproterozoik (600 - 542 Ma) se još upotrebljavaju. Neki dodatni izrazi se koriste u geološkoj hronologiji.
Proterozoik: Originalno korišten za sve starije od kambrijske granice, koja je bila navođena u različitim periodima od strane različitih autora (ali se danas ustanovila na 542 Ma). Moderno korištenje je često u kao gore navedenom odlomku, 600-2500 Ma.[9]
Neoproterozoik: Od kambrijske granice do 900 Ma. Moderna upotreba predstavlja nešto kraći interval: 542-600 Ma. Neoproterozoik je istovetan „Precambrian Z” stenama starije severnoameričke geologije.
Ediakaran: U martu 2004.Međunarodna unija geoloških nauka službeno je definisala ovaj izraz kaogeološki period. Ovaj period započinje u doba taloženja specifične stratigrafske međe, oko 620 Ma. Period se završava početkom kambrijuma 542 Ma.
Mezoproterozoik: Pre oko 900-1600 Ma. Odgovara prekambrijumskim Y stenama starije severnoameričke geologije.
Paleoproterozoik: Pre oko 1600-2500 Ma. Odgovara prekambrijumskim X stenama starije severnoameričke geologije.
Had: Pre 3800 Ma. Izraz je verovatno trebalo da pokriva period pre nego što su stene formirale. Vrlo malo stena izgleda da je starije od 3800 Ma.[10][11]
Relativno malo se zna o prekambrijumu, uprkos tome što čini otprilike sedam osminaistorije Zemlje, a ono što se zna uglavnom je otkriveno od 1960-ih i nadalje. Prekambrijumski fosilni zapisi su siromašniji od onih iz narednogfanerozoika, a fosili iz prekambrijuma (npr.stromatoliti) imaju ograničenubiostratigrafsku upotrebu.[12] To je zato što su mnoge pretkambrijske stene bile snažnometamorfizovane, što zasenjčava njihovo poreklo, dok su druge uništene erozijom, ili su ostale duboko zakopane ispod slojeva fanerozoika.[12][13][14]
Smatra se da seZemlja spojila iz materijala u orbiti oko Sunca pre otprilike 4.543 Ma, i da ju je možda udarila druga planeta, nazvanaTeja, ubrzo nakon što se formirala, odvajajući materijal koji je formiraoMesec (vidi:Hipoteza o džinovskom udaru). Stabilna kora je očigledno postojala do 4.433 Ma, pošto su kristalicirkona izZapadne Australije datirani na 4.404 ± 8 Ma.[15][16]
^Kirschvink, J. L. (1992). „Late Proterozoic low-latitude global glaciation: The snowball Earth”. Ур.: Schopf, J. W.; Klein, C.The Proterozoic Biosphere: A Multidisciplinary Study(PDF). Cambridge University Press. стр. 51—2.
^Katsuta, N.; Shimizu, I.; Helmstaedt, H.; Takano, M.; Kawakami, S.; Kumazawa, M. (01. 6. 2012). „Major element distribution in Archean banded iron formation (BIF): influence of metamorphic differentiation”.Journal of Metamorphic Geology.30 (5): 457—472.doi:10.1111/j.1525-1314.2012.00975.
^„Zircons are Forever”.Department of Geoscience. 2005. Архивирано изоригинала 18. 5. 2019. г. Приступљено28. 4. 2007.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Cavosie, Aaron J.; Valley, John W.; Wilde, Simon A. (2007). „Chapter 2.5 The Oldest Terrestrial Mineral Record: A Review of 4400 to 4000 Ma Detrital Zircons from Jack Hills, Western Australia”.Developments in Precambrian Geology.15: 91—111.ISBN9780444528100.doi:10.1016/S0166-2635(07)15025-8.
^Senter, Phil (1. 4. 2013). „The Age of the Earth & Its Importance to Biology”.The American Biology Teacher.75 (4): 251—256.S2CID85652369.doi:10.1525/abt.2013.75.4.5.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Hitchcock, C. H. (1874).The Geology of New Hampshire. стр. 511. „The nameEozoic seems to have been proposed by Dr.J.W. Dawson, of Montreal, in 1865. He did not fully define the limits of its application at that time; but it seems to have been generally understood by geologists to embrace all the obscurely fossiliferous rocks older than the Cambrian.”
^Bulletin.767. U.S. Government Printing Office. 1925. стр. 3. „[1888] SirJ. W. Dawson prefers the term “Eozoic” [to Archean], and would have it include all the Pre-Cambrian strata.”
Valley, John W., William H. Peck, Elizabeth M. King (1999)Zircons Are Forever, The Outcrop for 1999, University of Wisconsin-Madison„Wgeology.wisc.edu”. Архивирано изоригинала 16. 03. 2012. г. Приступљено19. 12. 2018. –Evidence from detrital zircons for the existence of continental crust and oceans on the Earth 4.4 Gyr ago Accessed Jan. 10, 2006
Wilde, S. A.; Valley, J. W.; Peck, W. H.; Graham, C. M. (2001). „Evidence from detrital zircons for the existence of continental crust and oceans on the Earth 4.4 Gyr ago”.Nature.409 (6817): 175—178.PMID11196637.doi:10.1038/35051550.
Wyche, S.; Nelson, D. R.; Riganti, A. (2004). „4350–3130 Ma detrital zircons in the Southern Cross Granite–Greenstone Terrane, Western Australia: implications for the early evolution of the Yilgarn Craton”.Australian Journal of Earth Sciences.51 (1): 31—45.Bibcode:2004AuJES..51...31W.doi:10.1046/j.1400-0952.2003.01042.x.
