Запаљење плућа илипнеумонија је акутно, најчешће инфективно запаљење плућног паренхима које захвата алвеолне просторе и интерстицијум (простор између алвеола)плућа.[1][2] Када су упалом захваћене алвеоле једног или више плућних лобуса, обољење се назива лобусна пнеумонија. Када су захваћене алвеоле једног сегмента, пнеумонија се карактерише као сегментна или лобулусна, а када је запаљење локализовано у више лобулуса истовремено говори се о бронхопнеумонији. Оваболест представља најопасније обољењереспираторног система и може бити узрокована различитим микроорганизмима. Обично је изазивавирусна илибактеријска инфекција, а ређе другимикроорганизми, одређенилекови и друге болести попутаутоимуних обољења.[1][3] Јавља се у свим старосним добима, а посебно код особа са различитим хроничним болестима и оштећењима имунског система.
Типични симптоми обухватајукашаљ,бол у грудима,температуру иотежано дисање.[4]Дијагноза се поставља уз помоћ рендгенског снимка и анализе културеиспљувка.Вакцине за спречавање одређених типова упале плућа су доступне. Лечење зависи од основног узрока. Бактеријски изазвана упала плућа се лечиантибиотицима. Ако је упала плућа тежег облика, оболела особа се обично прима на болничко лечење.
Годишње, од упале плућа оболи око 450 милиона људи, односно седам процената од укупне светске популације, док смрт наступи код око 4 милиона људи. Иако јеВиљем Ослер у19. веку упалу плућа описао као „капетана убицу“,[5] појава антибиотске терапије и вакцина у 20. веку је допринела већој стопи преживљавања.[6] Ипак, у земљама у развоју, међу старијом популацијом, међу веома младим особама, као и оболелима одхроничних болести, упала плућа је и даље водећи узрок смрти.[6][7]
Упалаплућа је и данас чест узрок смртности, упркос савременој антибиотској терапији. УУједињеном Краљевству од упале плућа годишње умре 60.000 особа. Оваболест односи 10 пута више живота од свих осталих заразних болести. УСАД од упале плућа годишње оболи 2 милионаљуди, а умре око 30.000, што пнеумонију поставља на шесто место свих узрокасмрти и сврстава међу велике јавноздравствене проблеме. У земљама у развоју инфекције доњих дисајних путева најчешћи су узрок умирања.
Особе старије од 65 година имају повећани ризик од упале плућа, јер код њих постепено слабе механизми одбране одинфекција и често су изложени хроничним болестима (хронична опструктивна болест плућа, болестисрца,бубрега ијетре,атеросклероза,дијабетес). Веома често у зимским месецима различите респираторне инфекције игрип претходе појави упале плућа.
Као и већина инфективних обољења и пнеумонија се карактерише присуством неспецифичних и специфичних симптома. Општи симптоми (неспецифични) слични су као код осталих инфекција, а то сугрозница, губитак апетита, знојење, дрхтавица, болови у мишићима и зглобовима иглавобоља. Код неких болесника постоје анамнезни подаци о непосредно преболелојинфекцији горњих дисајних путева, обичновирусног порекла. Кодинфекција изазваних пнеумококом или стафилококом тешка сликаболести може се развити у току неколико сати, док је код пнеумоније проузроковане микоплазмом развој продужен на две до три недеље. Поремећај свести и конфузност прате пнеумоније изазване пситакозом. Респираторни симптоми варирају, и зависе од имунског система особе и тежине болести. Кашаљ се јавља код скоро свих оболелих, недостатакваздуха осећа више од две трећине, плеурални бол око 60%, а искашљава више од половине пацијената. У почетку болести испљувак је оскудан или га нема, а у даљем току постаје гнојав. Висока температура и дрхтавица чести су код младих особа с пнеумококном пнеумонијом, од којих трећина има херпес на уснама. Атипичне пнеумоније, почињу спорије са лакшом клиничком сликом, у односу на бактеријске јер се клинички симптоми развијају поступно. Температура расте постепено и може бити изузетно висока, али је ретко праћена дрхтавицом. Присутни су и општи симптоми, попутглавобоље, бола у мишићима и зглобовима, опште слабости и умора. Кашаљ се обично запажа након 3 до 4 дана, и углавном је сув и иритабилан, без могућности искашљавања. Због некарактеристичних симптомадијагноза се поставља касније него у бактеријским пнеумонијама, често тек након рендгенског снимањаплућа.
Код особа са инфективном упалом плућа често се јављаискашљавање,грозница праћенидрхтавицом,кратким дахом, оштрим или пробадајућимболом у грудима током дубоких удаха и убрзанимдисањем.[9] Код одраслих особа, конфузија може бити најпрепознатљивији знак.[9] Најчешћи знаци и симптоми код деце млађе од 5 година су грозница, кашаљ и брзо или тешко дисање.[10]
Грозница није специфична јер се јавља код многих других честих обољења, а може бити одсутна код особа са тешким обликом обољења или коднеухрањености. Поред тога, кашаљ се често не јавља код деце млађе од 2 месеца.[10] Тежи знаци и симптоми обухватају:плаву кожу, смањену жеђ, конвулзије, често повраћање, екстремне температуре тела илисмањени ниво свести.[10][11]
Бактеријска и вирусна упала плућа обично испољавају сличне симптоме.[12] Неки узроци су повезани са класичним, али неспецифичним клиничким карактеристикама. Упала плућа коју изазивају бактерије из групеLegionella се може јавити уз абдоминалне болове,дијареју или конфузију,[13] док је упала плућа коју изазива бактеријаStreptococcus pneumoniae повезана са испљувком црвенкасте боје,[14] а упала плућа коју изазива бактеријаKlebsiella може имати крвави испљувак који се често описује као „желе од рибизле“.[8] Крвави испљувак (познат по именухемоптизија) се такође може јавити кодтуберкулозе, упале плућа изазване грам-негативним бацилима и апсцеса плућа а често и кодакутног бронхитиса.[11] Упала плућа проузрокована микоплазмом се може јавити уз пратњуотицања лимфних чворова у врату,боловима у зглобовима илиупалом средњег уха.[11] Вирусна упала плућа је чешће праћенаотежаним дисањем него што је то случај са упалом плућа изазваном бактеријском инфекцијом.[12]
БактеријаStreptococcus pneumoniae, најчешћи узрочник упале плућа.Горња слика показује нормално плућно ткиво посматрано под микроскопом. Бели простори су алвеоле испуњене ваздухом.Доња слика показује плућа са пнеумонијом.
Пнеумонију могу узроковати бактерије,вируси, гљивице, протозое, а може настати и удисањем (аспирацијом) прашине, хемијских супстанци,хране или повраћеног садржаја. Најчешћи узрочник јеStreptococcus pneumoniae (пнеумокок), а за њим следеStraphylococcus aureus,Streptococcus viridans,Haemophylus influenzae,Klebsiella pneumoniae и други грам-негативни бацили,Legionella pneumophila,Mycoplasma pneumoniae, вирус ''Influenzae А и Б,Chlamydia psittaci,Coxiella burnetti (изазивач Q-грознице), гљивицеActinomyces israeli итд. Пулмолози пнеумоније деле на типичне (бактеријске) и атипичне. Бактеријске пнеумоније најчешће узрокују следеће бактерије: пнеумокок,Haemophilus influenzae иMoraxella catarrhalis. Атипичне пнеумоније узрокују бактерије каоMycoplasma pneumoniae,Chlamydia pneumoniae,Legionella, али и респираторни вирус и оне захтевају другачији терапијски приступ у односу на бактеријске пнеумоније.
До обољења долази када су одбрамбени механизмиреспираторног система поремећени или одбрамбене снаге организма смањене. Као предиспонирајући чиниоци често се наводе расхлађење организма, употребаалкохола, применаанестезије,инфекције горњих дисајних путева и хроничнибронхитис.
Инфекција алвеола настаје удисањем пнеумокока или других узрочника у слузи из горњих дисајних путева. Слуз штити пнеумококе и олакшава њихово размножавање. На лезију алвеола организам одговара лучењем серозне запаљењске течности, која се шири центрифугално и тако још више разноси узрочникеболести. Коначно, оба плућна крила постају „консолидована“, што значи испуњена течношћу и остацимаћелија. У запаљенском ексудату бактерије се такође добро размножавају и брзо се шире, а он почиње полако да се мења. Прво се фибриноген у њему претвара у нерастворни фибрин и ексудат добија црвену боју због присуствацрвених крвних ћелија (hepatisatio rubra). Након тога на место инфекције долазелеукоцити, па течност постаје сива или сивожута (Hepatisatio grisea).Леукоцити фагоцитују (уништавају) пнеумококе, а у томе им помажу и опсонини и другаантитела и макрофаги. Као резултат, долази до нормализовањаплућногткива, али не у свим алвеолама јер се промене у њима не развијају истовремено.
Речпнеумонија се понекад користи за сва обољења која доводе дозапаљења плућа (изазваног на примераутоимуним болестима, хемијским опекотинама или реакцијама на лек); међутим, ово запаљење се прецизније називапнеумонитис.[15][16] Узрочници су историјски подељени на „типичне“ и „атипичне“ на основу знакова, али докази још увек нису потврдили ову разлику, стога се више не наглашава.[17]
Код одраслих,вируси су узрочници око једне трећине,[6] а код деце око 15% случајева упале плућа.[19] Најчешћи узрочници су:риновируси,коронавируси,вирус грипа,респираторни синцицијални вирус (RSV),аденовирус ивирус параинфлуензе.[6][20] ВирусHerpes simplex ретко изазива упалу плућа, осим код група попут: одојчади, оболелих од рака, прималаца органа и особа са тешким опекотинама.[21] Пацијенти наконтрансплантације органа или особе код којих је на други начин нарушен имунитет имају велики удео у броју оболелих од упале плућа узроковане вирусомcytomegalovirus.[19][21] Особе са вирусном инфекцијом могу добити секундарну инфекцију бактеријомStreptococcus pneumoniae,Staphylococcus aureus илиHaemophilus influenzae, нарочито када су присутни други здравствени проблеми.[11][19] Различити вируси су доминантни у различитим периодима у току године, на пример, током сезоне грипа, вирус грипа може изазвати преко половине свих случајева вирусне упале плућа.[19] Епидемија других вируса се такође повремено догађа, укључујући вирусехантавирусе икоронавирусе.[19]
Различити паразити могу напасти плућа, укључујући:Toxoplasma gondii,Strongyloides stercoralis,Ascaris lumbricoides иPlasmodium malariae.[24] Ови организми обично у тело улазе директним контактом преко коже, дигестивног тракта или преко инсеката преносиоца.[24] ОсимParagonimus westermani, већина паразита не утиче директно на плућа већ секундарно.[24] Неки паразити, нарочито они који припадају родовимаAscaris иStrongyloides стимулишу снажне еозинофилне реакције, што може довести доеозинофилне упале плућа.[24] Код других инфекција, као што је маларија, примарно су захваћена плућа услед системског запаљења индукованог цитокинима.[24] У развијеним земљама, ове инфекције се најчешће јављају код особа које се враћају са путовања или код имиграната.[24] Глобално, ове инфекције су најчешће код особа са имунодефицијенцијом.[25]
Упала плућа пуни алвеоле течношћу, отежавајући оксигенизацију. Алвеола на левој страни је нормална, док је на десној страни пуна течности због упале плућа.
Вируси доспевају у плућа на више различитих начина. Респираторни синцицијални вирус се обично добија када особа после контакта са контаминираним предметом додирне очи или нос.[19] До осталих вирусних инфекција долази у случају удисања контаминираних капљица из ваздуха кроз уста или нос.[11] Када једном доспеју у горње дисајне путеве, вируси проналазе пут до плућа, где продиру у ћелије које облажу дисајне путеве, алвеоле илиплућни паренхим.[19] Неки вируси, попут вируса малих богиња и херпес симплекс вируса, доспевају у плућа путем крви.[29] Инвазија плућа може да доведе до ћелијске смрти у различитом степену.[19] Када се јави одговор имуног система на инфекцију, може доћи чак и до већих оштећења плућа.[19]Бела крвна зрнца, углавноммононуклеарне ћелије, најпре доводе до упале.[29] Поред тога што доводе до оштећења плућа, многи вируси истовремено нападају и другеоргане и на тај начин нарушавају остале телесне функције. Вируси такође чине организам подложнијим бактеријским инфекцијама; на тај начин може доћи до бактеријске пнеумоније каокоморбидног стања.[20]
Стафилококус ауреус може бити један од узрочника упале плућа
Већина бактерија улази у плућа путем мањихаспирација организама који су настањени у грлу или носу.[11] Код половине просечних људи ове аспирације се дешавају током спавања.[17] Мада грло увек садржи бактерије,потенцијално инфективне бактерије живе тамо само у одређено време и под одређеним околностима.[17] Један мањи број врста бактерија, као што суМикобактеријум туберкулозис (лат.Mycobacterium tuberculosis) иЛегионела пнеумофила (лат.Legionella pneumophila), стиже у плућа путем контаминираних капљица из ваздуха.[11] Бактерије се такође могу ширити путем крви.[12] Када доспеју у плућа, бактерије могу да продиру у просторе између ћелија и између алвеола, гдемакрофаге инеутрофили (одбрамбенабела крвна зрнца) покушавају да инактивирају те бактерије.[30] Неутрофили такође ослобађајуцитокине, узрокујући опште активирање имуног система.[31] Ово доводи до грознице, језе и замора, што је уобичајено код бактеријске пнеумоније.[31] Неутрофили, бактерије и течност из околних крвних судова испуњавају алвеоле, што доводи до консолидације која се види при рендгенском снимању грудног коша.[32]
Пнеумонија.A: Снимак нормалних плућа.B: Снимак плућа са сенкама узрокованих пнеумонијом на десном плућном крилу (лева страна на слици).
Код болесника са пнеумококном и другим бактеријским пнеумонијама обично постоји леукоцитоза (повећан бројлеукоцита) са нарочито повећаним бројем неутрофилних гранулоцита. Рендгенски налаз може да укаже на распоред и проширеност пнеумонијских процеса. Узрочнициболести могу се изоловати укрви и испљувку, а понекад је повећан и титар хладних аглутинина и аглутинина за нехемолитички стрептокок. Такође се понекад могу доказати иантитела против микоплазме или нпр. пролазна лажно позитивна Васерманова реакција итд. Вентилацијски тестови откривају поремећај респирације рестрикцијског типа. Типична пнеумонија пролази кроз 4 стадијума са испљувком рђасте боје или прошараним тракама крви у стадијуму црвене хепатизације.
Дијагноза пнеумоније се обично поставља на основу комбинације физичких знакова ирендгенског снимања грудног коша.[33] Међутим, тешко је утврдити њен основни узрочник, с обзиром на то да не постоји неки коначни тест којим би се могла утврдити разлика између бактеријског и небактеријског порекла.[6][33]Светска здравствена организација дефинише пнеумонију код деце на основу клиничке слике базиране накашљу или отежаном дисању и брзој фреквенцији дисања, увлачењу грудног коша, или смањеном нивоу свести.[34] Убрзана фреквенција дисања се дефинише као број удисаја већи од 60 у минути код деце млађе од 2 месеца, 50 удисаја у минути код деце узраста од 2 месеца до годину дана, или више од 40 удисаја у минути код деце старости од 1 to 5 година.[34] Код деце, повећана фреквенција дисања и увлачење доњег дела грудног коша, много сусензитивнији него слушањепукота у грудимастетоскопом.[10]
ЦТ грудног коша приказује деснострану пнеумонију (с леве стране на слици).
Радиографија грудног коша се често користи у дијагностици.[10] Када је реч о блажим облицима болести, снимање је потребан само у случају постојања могућности за појаву компликација, код особа код којих није дошло до побољшања током лечења или код особа са нејасним узрочником.[10][35] Уколико је особа болесна у толикој мери да јој је потребна хоспитализација, препоручује се радиографија грудног коша.[35] Налази нису увек у корелацији са степеном тежине болести и не одређују поуздану разлику између бактеријске инфекције и вирусне инфекције.[10]
На основу рендгенских приказа, може се разликоватилобарна пнеумонија,бронхопнеумонија (такође позната као лобуларна пнеумонија) иинтерстицијална пнеумонија.[38] Бактеријска, ванболничка стечена пнеумонија, у класичном смислу је приказконсолидације плућног крила једногсегментног режња плућног крила што је познато као лобарна пнеумонија.[39] Међутим, налази могу бити различити, па су за остале типове пнеумоније уобичајени неки други прикази.[39] Аспирациона пнеумонија се може представити билатералним затамњењима, првенствено у базама плућа и са десне стране.[39] Радиографски снимци вирусне пнеумоније могу изгледати нормално, са прекомерном надутошћу, да имају билатералне неуједначене површине или да имају сличан изглед као код бактеријске пнеумоније са лобарном консолидацијом.[39] Радиолошки налази се можда неће користити у раним стадијумима болести, посебно у случају дехидратације; или ће можда њихово тумачење бити тешко код особа које сугојазне или имају историју плућне болести.[11]ЦТ скенирање може дати додатне информације код нејасних случајева.[39]
Код пацијената на ванболничкој нези, утврђивање узрочника није исплативо и обично се не мења начин надзора.[10] Када код особа нема одговара на терапију, потребно је размотритикултуру спутума, а код особа са хроничним продуктивним кашљем требало би урадити културу бактеријеМикобактеријум туберкулозис.[35] Тестирања на друге специфичне организме могу се препоручити у случају епидемија, из разлога заштите јавног здравља.[35] Код особа које су хоспитализоване због тешког степена болести, препоручује се анализа спутума ихемокултура,[35] као и тестирање урина наантигенелегионела истрептокока.[40] Вирусне инфекције се могу потврдити детекцијом вируса или његовог антигена путемкултуре илиланчане реакције полимеразе (ПЛР), поред осталих техника.[6] Узрочник се утврђује рутинским микробиолошким тестовима само у 15% случајева.[9]
Превентива обухватавакцинацију, еколошке мере и одговарајуће лечење других здравствених проблема.[10] Верује се да би у случају да се спроводе одговарајуће превентивне мере на глобалном нивоу, морталитет код деце могао бити смањен за 400.000, а да је одговарајуће лечење опште доступно, смртност деце би се могла смањити за још 600.000.[12]
Вакцинација је превентива против одређених бактеријских и вирусних пнеумонија, како код деце тако и код одраслих.Вакцине за спречавање грипа су умерено ефикасне код инфлуенце типа А и Б.[6][44]Центар за контролу и превенцију болести препоручује годишњу вакцинацију сваке особе старије од 6 месеци.[45] Имунизацијом здравствених радника смањује се ризик од вирусне пнеумоније међу њиховим пацијентима.[40] Када дође до епидемије грипа, лекови као што суамантадин илиримантадин могу бити од помоћи у превенцији грипа.[46] Није познато да ли сузанамивир илиоселтамивир ефикасни, због чињенице што је компанија која производи оселтамивир одбила да податке о испитивању лека да на независну анализу.[47]
Препоручују се иукидање пушења[35] као и смањењезагађења ваздуха у просторијама, као што је кување на дрва или користећиживотињски измет унутар просторија.[10][12] Пушење се показало као највећи фактор ризика за пнеумококну упалу плућа код иначе здравих одраслих особа.[40] Хигијена руку као и покривање уста приликом кашљања могу такође да буду превентивне мере.[49] Ако оболеле особе носехируршке маске то такође може да спречи болест.[40]
Адекватно лечење основне болести (попутХИВ-а/СИДA-e,шећерне болести инеухрањености) може да смањи ризик од упале плућа.[12][49][50] Код деце млађе од 6 месеци уколико се прехрањују искључиво дојењем, то смањује ризик и озбиљност болести.[12] Код оболелих особа од ХИВ-а/СИДА-е и особа са количином КД4 мањом од 200 ћелија/uL, антибиотиктриметоприм/сулфаметоксазол смањују ризик од „пнеумоцистичне пнеумоније“[51] и може да буде користан у превенцији код особа код којих је имунитет ослабљен али нису оболели од ХИВ-а.[52]
Тестирање трудница настрептококе групе Б и „хламидију трахоматис“ и уколико је потребно лечење давањемантибиотика, смањује степен упале плућа код новорођенчади;[53][54] а превентивне мере у циљу спречавања преноса ХИВ-а са мајке на дете такође могу да буду ефикасне.[55] Сукција уста и грла новорођенчади помоћу обојенемеконијумомплодове воде - није установљено да смањује стопуаспирацијске пнеумоније и потенцијално може да нашкоди,[56] стога се ова примена не препоручује у већини ситуација.[56] Код старијих слабијег здравња, добра орална хигијена може да смањи ризик од аспирационе пнеумоније.[57]
Обично су за потпун опоравак довољни антибиотици за оралну примену, одмарање, једноставнианалгетици и узимање течности.[35] Међутим, особама који болују од других болести, старијима или особама које имају значајних проблема са дисањем ће можда бити потребно прогресивније лечење. Уколико се симптоми погоршају, упала плућа не побољша у току лечења код куће или настану компликације, постоји могућност потребе за болничким лечењем.[35] Широм света око од 7 до 13% случајева код деце доводи до болничког лечења[10], док у развијеним земљама између 22 и 42% одраслих бивају примљени у болницу у случају запаљења плућа које су добили у контакту са околином.[35] РезултатCURB-65 је користан за одређивање потребе за болничким лечењем код одраслих.[35] Ако је резултат 0 или 1, пацијенти обично могу да се лече код куће, ако је 2, потребно је кратко лечење у болници или темељно надгледање болести, ако је 3 –5 препоручује се болничко лечење.[35] Код деце, оних сареспираторним недостатком или засићењем кисеоником мање од 90%, је потребно болничко лечење.[58] Корисностфизиотерапије грудног коша код упале плућа још увек није утврђена.[59]неинвазивно проветравање може да има позитиван учинак на оне који су примљени на лечење наодељењу интензивне неге.[60]Лекови за кашаљ који се могу добити без рецепта се нису показали ефикасним,[61] нити употребацинка код деце.[62] Не постоји довољно доказа замуколитике.[61]
Антибиотици побољшавају резултате код оболелих од бактеријске упале плућа.[63] Избор антибиотика зависи првобитно од карактеристика оболеле особе, попут година, претходног здравственог стања и локације на којој је дошло до заразе. У Великој Британији, се препоручујеемпиријко лечење помоћуамоксицилина, као леком избора,за упалу плућа добијену у контакту са околином, и помоћудоксициклина иликларитромицина као алтернативе.[35] УСеверној Америци, где су заступљени „нетипични“ облици упале плућа добијене у контакту са околином,макролиди (као што јеазитромицин илиеритромицин) и доксициклин су заменили амоксицилин као лек избора за одрасле.[39][64][65] Код деце са блажим или умереним симптомима, амоксицилин остаје лек избора.[58] Употребафлорохинолона за лакше случајеве се не саветује због могућих нуспојава и стварања отпорности, уз чињеницу да не постоји ни нека већа клиничка корист.[64][66] Трајање лечења је традиционално било од седам до десет дана, али растући број доказа указује да су краткотрајнија лечења (три до пет дана) ефикасна на сличан начин.[67] Заупалу плућа добијену у болници се препоручује укључивање треће и четврте генерацијецефалоспорина,карбапенема,флуорокинолона,аминогликозида иванкомицина.[68] Ови антибиотици се често дају каоинтравенозно и користе се у комбинацији.[68] Код особа које се лече у болници, 90% осећа побољшања од узимања прве дозе антибиотика.[17]
Уопштено,аспирациони пнеумонитис се лечи на конзервативни начин помоћу антибиотика који су намењени само зааспирациону упалу плућа.[69] Избор антибиотика зависи од неколико фактора, укључујућу и организам на који се сумња да је узрочник и да ли је упала плућа добијена у контакту са околином или се развила у болничком окружењу. Заједничко мишљење укључујеклиндамицин, комбинацијубета-лактам антибиотика иметронидазола илиаминогликозид.[70]Кортикостероиди се понекад употребљавају код аспирационе упале плућа, али постоји мало доказа који би потврдили његову ефикасност.[69]
Већина врста бактеријске упале плућа ће се лечењем стабилизовати у року од 3–6 дана.[71] Често прође неколико недеља пре него што симптоми нестану.[71] Рендгенски налази су обично чисти у року од четири недеље, а смртност је ниска (мање од 1%).[11][72] Код старијих или особа које имају других проблема са плућима опоравак може да потраје дуже од 12 недеља. Код особа којима је потребно болничко лечење, смртност може да досегне 10%, а код особа којима је потребна интензивна нега може да досегне 30–50%.[11] Упала плућа је најчешћаинфекција која се добија у болници која може да доведе до смрти.[17] Пре појаве антибиотика, смртност је типично била 30% код особа које су биле на болничком лечењу.[22]
Клиничка правила прогнозе су развијена да објективније предвиђају исходе упале плућа.[17] Та правила се често користе при одлучивању да ли ће особа да буде послата на болничко лечење.[17]
Плеурални излив: као што се види на рендгенском снимку грудног коша. Стрелица А означава наслаге течности на десној страни грудног коша. Стрелица Б означава ширину десног плућног крила. Запремина плућа је смањена због накупљања течности око плућа.
Код упале плућа,накупљање течности се може формирати упростору који окружује плућа.[74] Понекад микроорганизми инфицирају ову течност проузрокујућиемпијем.[74] Да би се емпијем разликовао од чешћег једноставногпарапнеумонијског излива, течност се може прикупити иглом (торакоцентеза), и испитати.[74] Ако се докаже присуство емпијема, неопходна је потпуна дренажа течности, што често захтевакатетер за дренажу.[74] У озбиљним случајевима емпијема,операција може бити потребна.[74] Ако се заражена течност не дренира, инфекција може потрајати, јер антибиотици не продиру добро у плеуралну дупљу. Ако је течност стерилна, треба да се дренира само ако проузрокује симптоме или ако се не реши.[74]
Ретко, бактерије у плућима формирају џеп инфициране течности који се називаплућни апсцес.[74] Плућни апсцеси се обично могу видети на рендгену плућа али често је неопходан ЦТ снимак грудног коша ради потврђивања дијагнозе.[74] Апсцеси се обично јављају кодаспирационе пнеумоније, и често садрже неколико врста бактерија. Дуготрајни антибиотици су обично довољни за лечење плућног апсцеса, али понекад дренажу мора извршитихирург илирадиолог.[74]
Упала плућа може изазвати респираторну инсуфицијенцију покретањемсиндрома акутне респираторне инсуфицијенције (АРСД), која је резултат комбинације инфекције и запаљенског одговора. Плућа се брзо испуњавају течношћу и постају крута. Ова крутост, комбинована са озбиљним сметњама у екстраховању кисеоника због алвеоларне течности, може захтевати дуге периодемеханичке вентилације за преживљавање.[19]
Сепса је могућа компликација упале плућа али се обично јавља код људи са слабим имунитетом илихипоспленизмом. Организми који најчешће имају удела у томе суStreptococcus pneumoniae,Haemophilus influenzae иKlebsiella pneumoniae. Други узроци симптома које треба узети у обзир суинфаркт миокарда илипулмонална емболија.[75]
Упала плућа је уобичајена болест која погађа у просеку 450 милиона људи годишње и јавља се у свим деловима света.[6] Она је главни узрок смрти међу свим старосним групама који доводи до 4 милиона смрти (7% укупне смртности у свету) годишње.[6][63] Стопа је највећа код деце млађе од пет година, и код одраслих старијих од 75 година.[6] Јавља се пет пута чешће усвету у развоју него уразвијеном свету.[6] Вирусна упала плућа је одговорна за 200 милиона случајева болести.[6] У Сједињеним Државама, по подацима до 2009. године, упала плућа је 8-и. водећи узрок смрти.[11]
Упала плућа се 2008. године јавила код приближно 156 милиона деце (151 милиона у свету у развоју и 5 милиона у развијеном свету).[6] Проузроковала је 1,6 милиона смрти, или 28–34% свих смрти деце до пет година, од којих се 95% јавило у свету у развоју.[6][10] Земље које су највише оптерећене болешћу укључују: Индију (43 милиона), Кину (21 милиона) и Пакистан (10 милиона).[77] То је водећи узрок смрти међу децом у земљама са ниским стандардом.[6][63] Многе од ових смрти се јављају кодноворођенчади.Светска здравствена организација процењује да је једна од три смрти код новорођенчади проузрокована упалом плућа.[78] Око половина ових смрти се теоретски може спречити, јер их узрокују бактерије против којих је доступна ефикасна вакцина.[79]
Упала плућа је била уобичајена болест током људске историје.[80] Симптоме је описаоХипократ (око 460—370. п. н. е):[80] "Перипнеумонија, и плеуритична обољења, дакле, треба посматрати: Ако је грозница акутна, и ако постоје болови на једној или другој страни, или на обе, и ако шишти када кашље, и испљувак је плаве или модре боје, или слично разређен, пенушав или црвенкаст или има било какву карактеристику другачију од уобичајене... Када је упала плућа на врхунцу, случај нема лека ако се не очисти, и лоше је ако има диспнеју, и урин је разређен и оштрог мириса, и ако се презнојава по врату и глави, јер је такво презнојавање лоше будући да потиче од гушења, кркљања и насилне болести која је узела маха."[81] Међутим, Хипократ је помињао упалу плућа као болест "којој су име дали стари." Такође је пријавио резултате хируршке дренаже емпијема.Мајмонид (1135–1204 н.е.) је приметио: "Основни симптоми који се јављају код упале плућа и који никада не изостају су следећи: акутна грозница, пробадајућиплеуритички бол на страни, кратко и убрзано дисање, испрекиданипулс и кашаљ."[82] Овај клинички опис је врло сличан онима који се налазе у савременим уџбеницима, и одражава обим медицинског знања усредњем веку до19. века.
Едвин Клебс је први приметио бактерије у дисајним путевима особа које су умрле од упале плућа 1875. године.[83] Почетни рад на идентификацији два уобичајена бактеријска узрочникаStreptococcus pneumoniae иKlebsiella pneumoniae су извршилиКарл Фридлендер[84] иАлберт Френкел[85] 1882. односно 1884. године. Фридлендеров почетни рад је увеобојење по Граму, фундаментални лабораторијски тест који се користи и данас за идентификацију и категоризацију бактерија. РефератКристијана Грама којим је описана процедура1884. године је помогао да се диференцирају две бактерије и показао да упалу плућа може проузроковати више микроорганизама а не само један.[86]
СерВилијам Ослер, познат као "отац модерне медицине", проценио је смрт и инвалидитет који је проузрокован упалом плућа, описујући је као "капетаном смртних људи“ 1918. године, будући да је заузела местотуберкулозе као један од водећих узрока смрти тога времена. Тако се прво изразиоЏон Бањан говорећи о "сушици" (туберкулози).[87][88] Ослер је такође описао упалу плућа као "пријатеља старих" будући да је смрт често била брза и безболна у односу на много спорије и болније начине умирања.[22]
Неколико дешавања 1900-их је помогло да се побољша исход оболелих од упале плућа. Доласкомпеницилина и других антибиотика, модерних хируршких техника, и интензивне неге у 20. веку, смртност од упале плућа се приближила 30%, уз нагли пад у развијеном свету. Вакцинација одојчади противHaemophilus influenzae типа Б је почела 1988. и довела је до драматичног пада у случајевима убрзо након тога.[89] Вакцинација противStreptococcus pneumoniae код одраслих је почела1977. године, а код деце2000. што је довело до сличног пада.[90]
Због велике оптерећености болешћу у земљама у развоју и релативно ниске свести о болести у развијеним земљама, глобална здравствена заједница је прогласила 12. новембарСветским даном борбе против упале плућа, када забринути грађани и доносиоци одлука треба да предузму акцију против болести.[91] Глобални економски трошкови заједнице оболеле од упале плућа процењују се на 17 милијарди долара.[11]
^Hammer, edited by Stephen J. McPhee, Gary D. (2010).Pathophysiology of disease : an introduction to clinical medicine (6. изд.). New York: McGraw-Hill Medical. стр. Chapter 4.ISBN978-0-07-162167-0.CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
^абвгдђежзијклљLim, WS (октобар 2009). Baudouin, SV, George, RC, Hill, AT, Jamieson, C, Le Jeune, I, Macfarlane, JT, Read, RC, Roberts, HJ, Levy, ML, Wani, M, Woodhead, MA, Pneumonia Guidelines Committee of the BTS Standards of Care, Committee. „BTS guidelines for the management of community acquired pneumonia in adults: update 2009”.Thorax.64 (Suppl 3): iii1—55.PMID19783532.doi:10.1136/thx.2009.121434.
^Saldías, F (април 2007). Méndez, JI, Ramírez, D, Díaz, O.. „[Predictive value of history and physical examination for the diagnosis of community-acquired pneumonia in adults: a literature review]”.Revista medica de Chile.135 (4): 517—28.PMID17554463.
^абCall, SA (23. 2. 2005). Vollenweider, MA, Hornung, CA, Simel, DL, McKinney, WP. „Does this patient have influenza?”.JAMA: the Journal of the American Medical Association.293 (8): 987—97.PMID15728170.doi:10.1001/jama.293.8.987.
^абвгдђежSharma, S (мај 2007). Maycher, B, Eschun, G.. „Radiological imaging in pneumonia: recent innovations”.Current Opinion in Pulmonary Medicine.13 (3): 159—69.PMID17414122.doi:10.1097/MCP.0b013e3280f3bff4.
^абвгMandell, LA (1. 3. 2007). Wunderink, RG; Anzueto, A; Bartlett, JG; Campbell, GD; Dean, NC; Dowell, SF; File TM, Jr; Musher, DM; Niederman, MS; Torres, A; Whitney, CG; Infectious Diseases Society of, America; American Thoracic, Society. „Infectious Diseases Society of America/American Thoracic Society consensus guidelines on the management of community-acquired pneumonia in adults”.Clinical infectious diseases : an official publication of the Infectious Diseases Society of America.44 (Suppl 2): S27—72.PMID17278083.doi:10.1086/511159.
^Dunn, L (29. 6. 2005-July 5). „Pneumonia: classification, diagnosis and nursing management”.Nursing standard (Royal College of Nursing (Great Britain) : 1987).19 (42): 50—4.PMID16013205.Проверите вредност парамет(а)ра за датум:|date= (помоћ)
^Jefferson, T (7. 7. 2010). Jefferson, Tom, ур. Di Pietrantonj, C, Rivetti, A, Bawazeer, GA, Al-Ansary, LA, Ferroni, E.. „Vaccines for preventing influenza in healthy adults”.Cochrane database of systematic reviews (7): CD001269.PMID20614424.doi:10.1002/14651858.CD001269.pub4.
^Jefferson, T (2004). Jefferson, Tom, ур. Deeks JJ, Demicheli V, Rivetti D, Rudin M. „Amantadine and rimantadine for preventing and treating influenza A in adults”.Cochrane Database Syst Rev (3): CD001169.PMID15266442.doi:10.1002/14651858.CD001169.pub2.
^Jefferson, T (18. 1. 2012). Jefferson, Tom, ур. Jones, MA; Doshi, P; Del Mar, CB; Heneghan, CJ; Hama, R; Thompson, MJ. „Neuraminidase inhibitors for preventing and treating influenza in healthy adults and children”.Cochrane database of systematic reviews.1: CD008965.PMID22258996.doi:10.1002/14651858.CD008965.pub3.
^Moberley, SA (23. 1. 2008). Andrews, Ross M, ур. Holden, J, Tatham, DP, Andrews, RM. „Vaccines for preventing pneumococcal infection in adults”.Cochrane database of systematic reviews (1): CD000422.PMID18253977.doi:10.1002/14651858.CD000422.pub2.
^Gray, DM (мај 2010). Zar, HJ. „Community-acquired pneumonia in HIV-infected children: a global perspective”.Current opinion in pulmonary medicine.16 (3): 208—16.PMID20375782.doi:10.1097/MCP.0b013e3283387984.
^Huang, L (јун 2011). Cattamanchi, A; Davis, JL; den Boon, S; Kovacs, J; Meshnick, S; Miller, RF; Walzer, PD; Worodria, W; Masur, H; International HIV-associated Opportunistic Pneumonias (IHOP), Study; Lung HIV, Study.„HIV-associated Pneumocystis pneumonia”.Proceedings of the American Thoracic Society.8 (3): 294—300.PMC3132788.PMID21653531.doi:10.1513/pats.201009-062WR.
^Green H, Paul M, Vidal L, Leibovici L (2007). Green, Hefziba, ур. „Prophylaxis for Pneumocystis pneumonia (PCP) in non-HIV immunocompromised patients”.Cochrane Database Syst Rev (3): CD005590.PMID17636808.doi:10.1002/14651858.CD005590.pub2.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
^Taminato, M (November—December 2011). Fram, D; Torloni, MR; Belasco, AG; Saconato, H; Barbosa, DA. „Screening for group B Streptococcus in pregnant women: a systematic review and meta-analysis”.Revista latino-americana de enfermagem.19 (6): 1470—8.PMID22249684.Проверите вредност парамет(а)ра за датум:|date= (помоћ)
^Darville, T (октобар 2005). „Chlamydia trachomatis infections in neonates and young children”.Seminars in pediatric infectious diseases.16 (4): 235—44.PMID16210104.doi:10.1053/j.spid.2005.06.004.
^абRoggensack, A (април 2009). Jefferies, AL; Farine, D; Basso, M; Delisle, MF; Hudon, L; Mundle, WR; Murphy-Kaulbeck, LC; Ouellet, A; Pressey, T.. „Management of meconium at birth”.Journal of obstetrics and gynaecology Canada : JOGC = Journal d'obstetrique et gynecologie du Canada : JOGC.31 (4): 353—4,355—7.PMID19497156.
^van der Maarel-Wierink, CD (2012). Vanobbergen, JN; Bronkhorst, EM; Schols, JM; de Baat, C.. „Oral health care and aspiration pneumonia in frail older people: a systematic literature review”.Gerodontology: no.PMID22390255.doi:10.1111/j.1741-2358.2012.00637.x.
^абBradley, JS (31. 8. 2011). Byington, CL, Shah, SS, Alverson, B, Carter, ER, Harrison, C, Kaplan, SL, Mace, SE, McCracken GH, Jr, Moore, MR, St Peter, SD, Stockwell, JA, Swanson, JT. „The Management of Community-Acquired Pneumonia in Infants and Children Older Than 3 Months of Age: Clinical Practice Guidelines by the Pediatric Infectious Diseases Society and the Infectious Diseases Society of America”.Clinical infectious diseases : an official publication of the Infectious Diseases Society of America.53 (7): e25—76.PMID21880587.doi:10.1093/cid/cir531.
^Yang, M (17. 2. 2010). Dong, Bi Rong, ур. Yuping, Y, Yin, X, Wang, BY, Wu, T, Liu, GJ, Dong, BR. „Chest physiotherapy for pneumonia in adults”.Cochrane database of systematic reviews (2): CD006338.PMID20166082.doi:10.1002/14651858.CD006338.pub2.
^Zhang, Y (14. 3. 2012). Dong, Bi Rong, ур. Fang, C; Dong, BR; Wu, T; Deng, JL. „Oxygen therapy for pneumonia in adults”.Cochrane database of systematic reviews.3: CD006607.PMID22419316.doi:10.1002/14651858.CD006607.pub4.
^абChang CC, Cheng AC, Chang AB (2012). Chang, Christina C, ур. „Over-the-counter (OTC) medications to reduce cough as an adjunct to antibiotics for acute pneumonia in children and adults”.Cochrane Database Syst Rev.2: CD006088.PMID22336815.doi:10.1002/14651858.CD006088.pub3.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
^Haider, BA (5. 10. 2011). Bhutta, Zulfiqar A, ур. Lassi, ZS; Ahmed, A; Bhutta, ZA. „Zinc supplementation as an adjunct to antibiotics in the treatment of pneumonia in children 2 to 59 months of age”.Cochrane database of systematic reviews (10): CD007368.PMID21975768.doi:10.1002/14651858.CD007368.pub2.
^абвKabra, SK (2010). Kabra, Sushil K, ур. Lodha R, Pandey RM. „Antibiotics for community-acquired pneumonia in children”.Cochrane Database Syst Rev.3 (3): CD004874.PMID20238334.doi:10.1002/14651858.CD004874.pub3.
^Eliakim-Raz, N (12. 9. 2012). Eliakim-Raz, Noa, ур. Robenshtok, E; Shefet, D; Gafter-Gvili, A; Vidal, L; Paul, M; Leibovici, L.. „Empiric antibiotic coverage of atypical pathogens for community-acquired pneumonia in hospitalized adults”.Cochrane database of systematic reviews.9: CD004418.PMID22972070.doi:10.1002/14651858.CD004418.pub4.
^Scalera, NM (2007). File TM. „How long should we treat community-acquired pneumonia?”.Current Opinion in Infectious Diseases.20 (2): 177—81.PMID17496577.doi:10.1097/QCO.0b013e3280555072.
^абAmerican Thoracic Society; Infectious Diseases Society of America (2005). „Guidelines for the management of adults with hospital-acquired, ventilator-associated, and healthcare-associated pneumonia”.American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine.171 (4): 388—416.PMID15699079.doi:10.1164/rccm.200405-644ST.
^Rello, J (2008). „Demographics, guidelines, and clinical experience in severe community-acquired pneumonia.”.Critical care (London, England).12 (Suppl 6): S2.PMID19105795.
^абвгдђежзYu, H (2011). „Management of pleural effusion, empyema, and lung abscess.”.Seminars in interventional radiology.28 (1): 75—86.PMID22379278.
^Garenne, M (1992). Ronsmans C, Campbell H. „The magnitude of mortality from acute respiratory infections in children under 5 years in developing countries”.World Health Stat Q.45 (2–3): 180—91.PMID1462653.
^WHO (1999). „Pneumococcal vaccines. WHO position paper”.Wkly. Epidemiol. Rec.74 (23): 177—83.PMID10437429.
^Klebs, E (10. 12. 1875). „Beiträge zur Kenntniss der pathogenen Schistomyceten. VII Die Monadinen”.Arch. Exptl. Pathol. Parmakol.4 (5/6): 40—488.
^Friedländer, C (4. 2. 1882). „Über die Schizomyceten bei der acuten fibrösen Pneumonie”.Virchow's Arch pathol. Anat. U. Physiol.87 (2): 319—324.doi:10.1007/BF01880516.
^Fraenkel, A (21. 4. 1884). „Über die genuine Pneumonie, Verhandlungen des Congress für innere Medicin”.Dritter Congress.3: 17—31.
^Gram, C (15. 3. 1884). „Über die isolierte Färbung der Schizomyceten in Schnitt- und Trocken-präparaten”.Fortschr. Med.2 (6): 185—9.
^Adams, WG (1993). Deaver KA, Cochi SL. „Decline of childhood Haemophilus influenzae type B (Hib) disease in the Hib vaccine era”.JAMA.269 (2): 221—6.PMID8417239.doi:10.1001/jama.269.2.221.
^Whitney, CG (2003). Farley MM, Hadler J. „Decline in invasive pneumococcal disease after the introduction of protein-polysaccharide conjugate vaccine”.New England Journal of Medicine.348 (18): 1737—46.PMID12724479.doi:10.1056/NEJMoa022823.
Hammer, Gary D.; McPhee, Stephen J., ур. (2010).Pathophysiology of disease : an introduction to clinical medicine (6. изд.). New York: McGraw-Hill Medical. стр. Chapter 4.ISBN978-0-07-162167-0.
Snydman, editors, Raleigh A. Bowden, Per Ljungman, David R. (2010).Transplant infections (3. изд.). Philadelphia: Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. стр. 187.ISBN978-1-58255-820-2.CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
Tintinalli, Judith E. (2010).Emergency Medicine: A Comprehensive Study Guide (Emergency Medicine (Tintinalli)). New York: McGraw-Hill Companies. стр. 480.ISBN978-0-07-148480-0.
