| Phaseolus | |
|---|---|
 | |
| Обични пасуљ | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Племе: | |
| Потплеме: | |
| Род: | Phaseolus L. 1753 |
| Врсте | |
око 70 врста | |
| Синоними | |
| |
Phaseolus илипасуљ/грах јерод једногодишњихзељастих биљака изпородицебобова (лат. Fabaceae). Род чини око 70врста биљака пореклом углавном са подручјаМезоамерике.[1] Плодови биљака из овог рода се узгајају од најранијих периода људске историје превасходно због семена које има високе нутритивне вредности. Познато је да су чак 4 врсте из овог рода узгајане због својих плодова на подручју Мезоамерике још упретколумбовско време.[2]
Најраширенија врста из овог рода која се данас узгаја на глобалном нивоу широм света јеобични пасуљ (Phaseolus vulgaris).
У неким ранијим таксономским класификацијама овај род је обухватао знатно више врста, а које су укључивале и врсте из сродног родаVigna. По савременим таксономским класификацијама родPhaseolus чине искључиво врсте аутохтоне на подручјуСредње Америке.
Биномијалну номенклатуру и име рода одредио јеКарл фон Лине1753. године, формирајући име рода на основу грчке речи за пасуљφάσηλος.[3]
Врсте из овог рода су зељасте, углавном једногодишње биљке пузавице.Листови су примарно сложени, непарно перасти и троделни. На лисној дршци се углавном налазе по три засебне лиске срцастог компактног облика.
Цветови су моносиметрчи, увек су двополни и са двобојним перијантом. Чашица се најчешће састоји од 5 сраслих листића, а некада је и двоусната. Круница је изграђена од 5 листића распоређених у три круга и има лептираст облик. Горњи, слободни и највећи крунични листић означава се као заставица (vexilum), два бочна и слободна листића као крила (allae), док два унутрашња и међусобно срасла листића граде чунић (carina).
Цвет најчешће садржи 10 прашника, знатно ређе између 5 и 9 прашника. У већини случајева долази до моноделфије, односно да срастања свих прашника у један снопић, а у знатно ређим случајевима један прашник, онај последњи и највиши, остаје слободан (такозвана диделфија). Опрашивање се најчешће обавља ентомофилно.Тучак се састоји од само једног оплодног листића, док се нектарије налазе у основи крунице или прашника. Цветови су груписани угроздове, класасте или главичасте цвасти, док су ређе један до два цвета пазушасто постављена.
Плод је махуна унутар које се налази семе бубрежастог облика. Семе свих врста садрже легумин искроб. Храњиве материје се углавном магационирају у меснатим котиледонима.
Све биљке из овог рода су значајниазотофиксатори.
У људској исхрани осушен плод се обично назива грах (пасуљ), док се зелена махуна назива боранијом (често и само махуном).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Од укупно око 70 врста које припадају овом роду најзначајније су:[4]
_(fasola_wrzawska).jpg)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
