Uhemiji ifarmaceutskim naukama,particioni- (P) ilidistribucioni koeficijent (D) je odnoskoncentracijajedinjenja u dve faze mešavine dva nemešivarastvarača uekvilibrijumu.[1] Termini "gas/tečnost particioni koeficijent" i "vazduh/voda particioni koeficijent" se ponekad koriste za bezdimenzione forme konstanteHenrijevog zakona. Stoga su ti koeficijenti mera diferencijalnerastvorljivosti jedinjenja između ta dva rastvarača. Fraza „particioni koeficijent“ se u današnje vreme smatra zastarelom po IUPAC-u, i „particiona konstanta“, „particioni odnos“, ili „distribucioni odnos“, su prikladniji termini.[2]
Normalno se kao jedan od rastvarača koristivoda dok je drugihidrofoban poputoktanola.[3] Stoga je logP merahidrofilnosti ilihidrofobnosti hemijske supstance. Particioni koeficijent se isto tako može koristiti kad je jedan ili oba rastvarača čvrst. U medicinskoj praksi, particioni koeficijenti su korisni na primer za procenu distribucije leka u telu. Hidrofobni lekovi sa visokim particionim koeficijentima su preferentno distribuirani u hidrofobnim kompartmanima poputlipidnih dvoslojeva ćelija dok su hidrofilni lekovi (niski particioni koeficijenti) preferentno nalaze u hidrofilnim kompartmanima kao što jekrvni serum.
Podaci na Vikipodacima