Римска богињаВенераРомантизовани приказ из 1887. године који приказује две римске жене које нуде жртвупаганској богињи. Ритуалжртвовања је био интегрални део древнегрчко-римске религије[1] и многирани хришћани су то сматрали као одредницу по којој се паганин разликује од хришћанина.[1]
Паганизам,паганство ијазичество представља појмове који се користе да означеполитеистичке древне и савремене религије. Овај термин су први пут користили у четвртом векурани хришћани за популацијеРимског царства које су практиковалеполитеизам, било зато што су били у већој мери рурални и провинцијални у односу на хришћанску популацију, или зато што они нису биливојници Христа.[2][3] Алтернативни термини у хришћанским текстовима за исту групу сухелени,[4][5][6] инезнабошци.[7]
Паганин и паганизам су билипежоративни термини за политеистичке групе, који имплицирају њихову инфериорност.[7] Паганизам је широко конотиран као „религија сељаштва”,[7] и током већег дела своје историје је био погрдан термин.[8] Током и наконсредњег века,паганин је пежоративни термин који се користио за било којунеаврамску или непознатурелигију, и термин који претпоставља веровање у лажне богове.[9][10]
Савремено познавање старих паганских религија долази из више извора, укључујућиантрополошкеистраживачке податке, доказеархеолошких артефаката, и историјске приказе древних писаца о културама које су биле познате у времекласичне антике. Форме ових религија, под утицајем разних историјских паганских веровања премодерне Европе, данас постоје и познате су као савремени или модерни паганизам, који се назива инеопаганизам.[15][16]
Етимологија термина паган изводи се од ријечилат.paganus, pagani m. — становник села, фармер, која изворно није имала никакверелигиозне или увредљиве конотације.[18] Изведени придјев имао је значење „руралан“, „рустичан“, односно „оно што је са села“.[19][20][21] Синоним је за „сељак."Словенски називјазичество за саму појаву, а јазичник (јазичници) за пагане потиче од ријечистсл.ıảзы́цыкôд: chu је напређен у кôд: cu, која у најопштијем случају значи „народи“.
Текримским увођењем система колоната, који је легализовао везивање земљорадника за посједничку земљу, ријеч „паган“ добија негативне конотације, тј. почиње означавати једноставну древну религију сељачког свијета. Доминацијомаврамских монотеизама (јудаизма,хришћанства, а потом иислама), „паган“, због чињенице да су се обичаји старе религије најдуже задржавали на сеоским подручјима, почиње означавати особу која није припадник:
а) ни хришћанства ни ислама,
б) хришћанства у очима муслимана и ислама у очима хришћана.
Под „паганизмом“ је најчешће подразумијевана религија класичнеантике (грчка,римска религија,стара словенска вера, ...), и још увијек живе религије нехристијанизираних народа; одговарајући енглески средњовјековни синоним био јеheathen и означавао је, поред припадника нехришћанских религија, само привиднохристијанизовано становништво.[22]
Све до периодаромантизма и генералног прихватања слободе вјероисповијести у западном свијету, „паганизам“ је наставио бити погрдни назив за вјеровања хероортодоксних покрета, који се нису уклапали у концепцијухришћанске цркве. Од19. века почињу га одушевљено користити они који су конвенционалнемонотеизме сматрали ограниченима и испразнима.
Јазичке или паганске религије - митологије се могу поделити на:
Хришћани, као истарозаветни Јевреји сматрали су паганима или идолопоклоницима све оне који су окренувши се одБога, почели да се клањају природи иидолима.Апостол Павле за њих каже: "то су људи који су служили твари уместо Творца" (Рим. 1, 25).
Свети Василије Велики говори: "Хоћеш ли да досегнеш Бога? Онда остави земљу, остави море, учини да ваздух буде испод тебе, стани изнад етерног пространства, надиђи звезде, чудеса њихова, красоту и величанство. Прешавши све то умом, обиђи небо и ставши изнад њега, једном мишљу размотри тамошње красоте: наднебеске војске и хорове ангела. Све ово минувши, мислено представи Божију природу"[23]
Паганизам данашњице јесте у основи скупрелигија божанства иманентног у природним/космичким циклусима и као такав је илиполитеистички или панентеистички илипантеистички. To сухеленисмос (оживљена религијастаре Грчке),асатру ифорн сед (обновљене религије нордијских народа),вика (модерна мистеријска религија чији се посвећеници називајувјештицама), литванскаромува, словенскородноверје и остали.
Амерички друид Ајзак Боневиц је подијелио значења термина паганизам на четири категорије — палеопаганизам,мезопаганизам, синкретопаганизам,неопаганизам — у зависности од степена развоја, као и утицаја сусједа и савремених сазнања на паганску праксу.[24] Од ових појмова, највише је прихваћеннеопаганизам, у значењу савремене реконструкције прехришћанских религија и духовних праваца.[25][26][27] Често постоји разлика или раздвајање између неколико политеистичких реконструкциониста као што су хеленизам и препородни неопагани, попут Виканаца. Подела се односи на бројна питања као што је важност тачнеортопраксе према доступним античким изворима, употреба и концептамагије, којикалендар треба користити и које празници треба поштовати, као и употреба самог термина паганин.[26][27][28]
Условенским језицима речпаган постаје и врста увреде, означавајући гадну, покварену и одбојну особу. Усрпском језику, то је реч „поган“. (На западно-српском наречју се реч паган изговара као поган).
УИсланду, припаднициАсатруарфелагида[29] сачињавају 0,4% укупне популације,[30] што је нешто више од хиљаду људи. УЛитванији, многи људи практикујуРомуву,[31] ревидирану верзију прехришћанске религије те земље. Литванија је била међу задњим областима Европе које су покрштене.Одинизам је успостављен на формалној основи уАустралији од краја 1930-их.[32]
Hanegraff, Wouter J. (1006).New Age Religion and Western Culture: Esotericism in the Mirror of Secular Thought. Brill Academic Publishers. стр. 84.ISBN978-90-04-10696-3.
Hua, Yih-Fen. book review to: Maria Effinger / Cornelia Logemann / Ulrich Pfisterer (eds): Götterbilder und Götzendiener in der Frühen Neuzeit. Europas Blick auf fremde Religionen. In: sehepunkte 13 (2013), Nr. 5 [15.05.2013], URL:http://www.sehepunkte.de/2013/05/21410.html. (Book review in English).
Robert, P. & Scott, N. (1995).A History of Pagan Europe. New York: Barnes & Noble Books.ISBN978-0-7607-1210-8.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
_b_016.jpg)
