Edem (oedema, otok) je nenormalno nakupljanje tečnosti u unutarstaničnim i međućelijskim prostorima i telesnim šupljinama, zbog čega edematoznatkiva iorgani postaju vlažni i nabreknu. Tečnost se može nakupljati i ućelijama, što rezultuje u bubrenju ćelija.
Edem nastaje zbog poremećenih odnosa između hidrostatskog i osmotskogpritiska plazme u krvnim žilama i intersticijske tečnosti, te koloidno-osmotskoga pritiska. Pod normalnim uslovima hidrostatski pritisak je nešto viši od osmotskoga pritiska plazme i hidrostatskoga pritiska međustanične tečnosti, tako da tečnost izlazi iz krvotoka u području kapilara. Do nakupljanja tečnosti ne dolazi jer se deo filtrata vrati ukrvotok, a deo pređe ulimfu. Gubitakbelančevina iz intersticijskih prostora, smanjuje koloidno-osmotski pritisak u tim prostorima, olakšavajući povratak tečnosti u venule.Edem može da bude opšti i žarišni (lokalni), a da bi se stvorio, potrebno je da nastupe određene promene kao što su npr.:
povišenje hidrostatskog pritiska krvi pri srčanoj dekompenzaciji, što dovodi do povišenja krvnog pritiska u venularnom kraju kapilara, pa rezultuje povećanim izlaženjem tečnosti iz kapilarnih prostora. Ta je promena uporedo praćena smanjenjembubrežne filtracije i retencijomsoli ivode. Povećana je i produkcijaaldosterona, što takođe uzrokuje povećano zadržavanjenatrijuma. Ovo povišenje hidrostatskog pritiska može biti i žarišnog (lokalnog) karaktera, kao što to vidimo kod opstrukcije vena trombom, tumorima ili nekim pritiskom spolja;
sniženje koloidno-osmotskoga pritiskakrvi. Budući da je albumin glavni osmotski aktivanprotein plazme, sve bolesti koje dovode do hipoalbuminemoje (snižene razine albumina u krvi) uzrokuju edem. Bubrežne bolesti uzrokuju gubitak belančevina zbog nenormalne propusnosti bazalne membrane glomerula. Obično, kada nivo proteina u serumu padne ispod 4/100 mL, stvara se edem. Niski nivo serumskih proteina može biti i posledica njihovog smanjenog stvaranja, kao što se to može videti kod bolesnika sacirozom jetre, gde je direktno pogođena sinteza albumina. Ciroza može biti odgovorna i za povećano izlučivanje aldosterona, povećavajući zadržavanje vode u organizmu. Smanjeno stvaranje belančevina može biti i posledica malnutricije ili gladovanja;
povećana osmotska napetost u intersticijskoj tečnosti. Prekomerno zadržavanje natrijuma, koji je glavni regulator količine ekstracelularne tečnosti, uzrokuje osmotski edem. Do ovakvog edema dolazi najizrazitije kod bubrežnih bolesnika ali i kod srčane dekompenzacije. Retencija natrijuma može biti podstaknuta i pojačanim lučenjem aldosterona uzrokovanim bolešćunadbubrežne žlezde;
oštećenje propusnosti krvnožilnog endotela (toksično oštećenje). Ovaj oblik žarišnog edema uzrokovan je upalom koja može biti posledica zaraze ili imunoloških poremećaja. Na primer,encefalitis (upalamozga) izaziva moždani edem, a upalapluća edem plućnog parenhima. Kodalergijskih osipa povećana je propusnost krvnih žila je posledica imunoloških procesa. Posrednici za ovu povećanu propusnost suhistamin,eikosanoidi, komplementi iinterleukini;
opstrukcija limfnih žila. Ovakav edem nastaje zbog raznovrsnih razloga kao što su npr. ozlede, hirurški zahvati, upala,paraziti (filirijaza), zračenje, neprikladni zavoji, gips,tumori itd.
