Movatterモバイル変換

Ордовицијум

С Википедије, слободне енциклопедије

(преусмерено саOrdovician)

**Поједностављена геолошка табела**
ЕРА	ПЕРИОД
Кенозоик	Квартар
	Неоген
	Палеоген
Мезозоик	Креда
	Јура
	Тријас
Палеозоик	Перм
	Карбон
	Девон
	Силур
	Ордовицијум
	Камбријум

Ордовицијум је друга од шест геолошких периодапалеозоикa, и обухвата време од пре око 488,3±1,7 до пре око 443,7±1,5 милиона година. Ордовицијуму претходикамбријумска периода a следи гасилурска периода. Ова периода је добила име по велшком племену Ордовик (енгл.Ordovices), први ју је дефинисаоЧарлс Лапворт 1879, да би разрешио расправу између следбеникаАдама Сеџвика иРодерика Мурчинсона, који су смештали исте наслаге стена северног Велса укамбријум исилур.^[1] Лапворт је препознао да је фосилна фауна из спорног стратума различита и од камбријумске и од силурске, и схватио да би те стене требало сместити у засебну геолошку периоду.

Датирање ордовицијума

[уреди |уреди извор]

Почетак ордовицијума је обележен изумирањем које се догодило пре око 488.3 ± 1,7 милиона година и трајао је око 44,6 милиона година. Завршетак ове периоде обележило је масовно изумирање врста пре око 443.7 ± 1,5 милиона година, којим је у мору нестало око 60% живог света.

Подела ордовицијума

[уреди |уреди извор]

Ордовицијум је подељен на три епохе у оквиру којих су издвојенивекови:

Периода	Епоха	Век	Почетак, милиони година
Ордовицијум	Горњи	Ашгил	445,6 ± 1,5^*
	Горњи	Карадок	468,1 ± 1,6^*
	Средњи	Ландил	471,8 ± 1,6^*
	Средњи	Ланвирин	471,8 ± 1,6^*
	Доњи	Арениг	478,6 ± 1,7^*
	Доњи	Тремадок	488,3 ± 1,7^*

Званична подела премаICS:^[2]

Периода	Епоха	Век	Почетак (Ma)	Крај (Ma)
Ордовицијум	Горњи	Хирнантиј	445,2	443,8
		Катиј	453	445,2
		Сандбиј	458,4	453
	Средњи	Даривилиј	467,3	458,4
	Средњи	Дапингиј	470	467,3
	Доњи	Флоиј	477,7	470
	Доњи	Тремадокиј	485,4	477,7

Палеогеографија

[уреди |уреди извор]

Током ордовицијума ниво мора је био висок, заправо током тремадока, на основу сачуваних остатака у стенама утврђено је да се догодила највећа светска трансгресија мора.

Током ордовицијума, од јужних континената настаје јединствени континент названГондвана. Гондвана се временом кретала према јужном полу. Рани ордовицијум обележила је топла клима, барем у тропским пределима. Океан Панталаса се простирао већим делом северне хемисфере, док су остали мањи океани били Прото-Тетис, Палео-Тетис и др.

Стене настале током ордовицијума су углавномседиментног начина постанка.

Извори

[уреди |уреди извор]

^Charles Lapworth (1879)"On the Tripartite Classification of the Lower Palaeozoic Rocks,"^{[мртва веза]}Geological Magazine, new series,6 : 1-15. From pp. 13-14: "North Wales itself — at all events the whole of the great Bala district where Sedgwick first worked out the physical succession among the rocks of the intermediate or so-calledUpper Cambrian orLower Silurian system; and in all probability much of the Shelve and the Caradoc area, whence Murchison first published its distinctive fossils — lay within the territory of the Ordovices; … Here, then, have we the hint for the appropriate title for the central system of the Lower Palaeozoics. It should be called the Ordovician System, after this old British tribe."
^„International Stratigraphic Chart v2018/08”. International Commission on Stratigraphy. Приступљено23. 3. 2021.

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]

Ордовицијум наВикимедијиној остави.

Овај чланак у вези сагеологијом јеклица. Можете допринети Википедији тако што ћете гапроширити.

Ера:	Палеозоик
Периоде:	Камбријум	Ордовицијум	Силур	Девон	Карбон	Перм

Геолошка временска скала

Супереон	Еон	Ера	Периода	Епоха	Кат	Најзначајнији догађаји	Почетак, милиони година
	Фанерозоик	Кенозоик^[1]	Квартар^[2]^[3]	Холоцен	Атлантик	Завршава се последњи периодглацијације и развија се људска цивилизација. Завршава се квартарноледено доба и почиње садашњиинтерглацијал. Настаје пустињаСахара на простору пређашњихсавана, развија сепољопривреда, настају првиградови.Палеолитске/неолитске (Камено доба) културе почињу да се развијају од 10 хиљадите године п.н.е, које се су заслужне за каснији настанакБакарном (3500 год. п.н.е.) иБронзаном добу (2500 год. п.н.е.). ТокомГвозденог доба (1200 год. п.н.е.) развијају се културе у погледу сложености и техничких достигнућа. Развијају се многе праисторијске културе широм света, што је коначно довело до развоја класичнеантичке културе, као што јеРимско царство, па културесредњег века, све до данашњих. Мало ледено доба проузроковало је кретко захлађење насеверној хемисфери од 1400—1850. године. Вулкан на планиниТамбора је имао ерупцију 1815. године, што је довело до „године без Сунца“ (1816.) уЕвропи иСеверној Америци. Количинаугљен-диоксида у атмосфери порасла је са 100 ppmv, колико је било на крају последње глацијације, на 385 ppmv, колико је данас. То је, према некимa, изазвалоглобално загревање и климатске промене. Пораст количине угљен-диоксида тумачи се антропогеним фактором, односно индустријском револуцијом.	0.011430 ± 0.00013
				Холоцен	Бореал		0.011430 ± 0.00013
				Плеистоцен	Висла	Процват, а затим, и изумирање великог броја великихсисара (плеистоценска мегафауна). Одвија сееволуција и настанак савременог човека. Квартарно ледено доба наставља се глацијацијама и интерглацијацијама (праћено порастом количинеугљен-диоксида уваздуху). Последњи глацијални максимум (пре 30 000 година), последњи глацијални период (пре 18000—15000 година). Гашење људских култура из каменог доба, повећање техничке сложености у односу на претходне културе из леденог доба, поготово наМедитерану и уЕвропи. СупервулканТоба еруптирао је пре 75000 година, што је изазвало вулканску зиму која је довело људски род (Homo) на ивицу изумирања.	0.126 ± 0.005^*
					Ем		0.500?
					Зала		1.806 ± 0.005^*
					Холштајн		2.588 ± 0.005^*
					Елстер		0.500?
					Кромер		0.500?
					Менап		0.500?
					Вал		0.500?
					Ебурон		0.500?
					Тегелен		0.500?
					Бриген		0.500?
			Неоген	Плиоцен	Занклински	Интензивирање садашњих климатских услова. Садашње ледено доба почиње пре око 2,58 милиона година. Хладна и влажна клима. Појављују сеаустралопитеци и многи савремени родови сисара и мекушаца. Појављује сеHomo habilis.	3.600 ± 0.005^*
					Пјачентин		5.332 ± 0.005^*
					Желас		5.332 ± 0.005^*
				Миоцен	Понт	Умерено хладнаклима, условљена повременимледеним добима.Орогенеза на северној хемисфери. Током овог периода развијају се савремене фамилијесисара иптица. Развијају секоњи имастодонти. Траве су опште присутне. Појављују се првичовеколики мајмуни. Догађа се Кајкоуршка орогенеза којом настајуЈужни Новозеландски Алпи, а која траје и данас. УЕвропи се успораваалпска орогенеза, али траје све до данас. Карпатском орогенезом настајуКарпати уцентралној иисточној Европи. УГрчкој иЕгејском мору успорава се хеленска орогенеза, али траје све до данас. Током средњегмиоцена догодило се изумирање живог света. Услед велике распрострањеностишума снижава се концентрацијаугљен-диоксида уатмосфери са 650 ppmv на 100 ppmv.	7.246 ± 0.05^*
					Панон		11.608 ± 0.05^*
					Сармат		13.65 ± 0.05^*
					Баден		15.97 ± 0.05^*
					Карпат		20.43 ± 0.05^*
					Отнанг		23.03 ± 0.05^*
					Егенбург		23.03 ± 0.05^*
					Егер		23.03 ± 0.05^*
			Палеоген	Олигоцен	Хат	Топлаклима која се постепено мења у хладну. Брзаеволуција и диверзификацијафауне, посебносисара. Догађа сеадаптивна радијација и распростирање савременихскривеносеменица.	28.4 ± 0.1^*
				Олигоцен	Рупел		33.9 ± 0.1^*
				Еоцен	Приабон	Промена климе, прелаз ка хладној. Процват примитивних сисара (као што су редовиCreodontia,Condylarthra,Uintatheria) који настављају да се развијају током целе епохе. Појављивање неколико „савремених“ фамилија сисара (нпр. примитивникитови). Појава првихтрава. Поновна глацијацијаАнтарктика и формирање његове ледене капе. Догађајем Азола^[4] отпочиње ледено доба, и хладна клима, која се јавља до данашњих дана услед распростирања и распадања морских алги које су допринеле великом смањењуугљен-диоксида уатмосфери, и то са 3800 ppmv на 650 ppmv. Крај Ларамијске и Севирске орогенезеСтеновитих планина уСеверној Америци. УЕвропи почиње алпска орогенеза. Почиње Хеленска орогенеза уГрчкој иЕгејском мору.	37.2 ± 0.1^*
					Бартон		40.4 ± 0.2^*
					Лутет		48.6 ± 0.2^*
					Ипер		55.8 ± 0.2^*
				Палеоцен	Танет	Тропска клима. Одиграва се адаптивна радијацијасисара, омогућена нестајањем диносауруса. Први велики сисари (већи одмедведа). ПочињеАлпска орогенеза уЕвропи иАзији.Индијски потконтинент се судара за Азијом пре 55 милиона година, аХималајска орогенеза почиње пре 52—48 милиона година.	58.7 ± 0.2^*
					Селанд		61.7 ± 0.3^*
					Дански		65.5 ± 0.3^*
		Мезозоик	Креда	Горња	Мастрихт	Развијају се биљке скривеносеменице, као и нове групеинсеката. Појављују се савременије праве кошљорибе. Присутни суамонити,белемнити,рудисти,шкољке иморски јежеви. Много нових типовадиносауруса (тираносаурус,титаносаурус,хадросауруси ицератопсиди) се развија на копну, као и савременикрокодили; У мору су се појавиле Mosasauria и савременеајкуле. Примитивнептице постепено замењујуптеросауре. Појављују сеторбари,кљунари иплацентални сисари. Распада сеГондвана. Почетак ларамијске и севијерске орогенезеСтеновитих планина. Количинаугљен-диоксида у ваздуху блиска данашњој.	70.6 ± 0.6^*
					Кампан		83.5 ± 0.7^*
					Сантон		85.8 ± 0.7^*
					Конијак		89.3 ± 1.0^*
					Турон		93.5 ± 0.8^*
					Ценоман		99.6 ± 0.9^*
				Доња	Алб		112.0 ± 1.0^*
					Апт		125.0 ± 1.0^*
					Барем		130.0 ± 1.5^*
					Отрив		136.4 ± 2.0^*
					Валендин		140.2 ± 3.0^*
					Беријас		145.5 ± 4.0^*
			Јура	Малм	Титон	Од биљака, честе суголосеменице (нарочиточетинари, бенетити и цикаси) и папратњаче. Развијен велики број типовадиносауруса, као што су сауроподи, карносауруси и стегосауруси. Чести сусисари, али су малих димензија. Појављују се прве птице игуштери. Даље се развијају ихтиосауруси и плезиосауруси. У морима су најчешћешкољке,амонити ибелемнити. Врло су чести иморски јежеви, заједно саморским криновима,морским звездама,сунђерима, и теребратулидним и ринхонелиднимбрахиоподама.Пангеа се дели наГондвану иЛауразију. Количинаугљен-диоксида у ваздуху била је 4-5 пута већа од данашње (1200-1500ppmv).	150.8 ± 4.0^*
					Кимериџ		155.7 ± 4.0^*
					Оксфорд		161.2 ± 4.0^*
				Догер	Келовеј		164.7 ± 4.0
					Бат		167.7 ± 3.5^*
					Бајес		171.6 ± 3.0^*
					Ален		175.6 ± 2.0^*
				Лијас	Тоарс		183.0 ± 1.5^*
					Пленсбах		189.6 ± 1.5^*
					Синемур		196.5 ± 1.0^*
					Хетанж		199.6 ± 0.6^*
			Тријас	Горњи	Ретски	Од животиња на копну доминирају архосаури каодиносауруси, уокеанима ихтиосауруси инотосауруси, а у ваздухуптеросауруси.Конодонти постају мањи и све више личе насисаре. Појављују се првисисари икрокодили. НаЗемљи влада Dicrodium флора. Јављају се велики представници водоземаца (Temnospondyli). У морима су одлично заступљени амонити. Појављују се савременикорали иправе кошљорибе. УЈужној Америци трајеАндска орогенеза, а кимеријска уАзији. Почиње рангитотска орогенеза наНовом Зеланду. Завршава се хантер-бовенска орогенеза у Северној Аустралији, Краљичиним острвима иНовом Јужном Велсу (260-225Ма).	203.6 ± 1.5^*
					Норички		216.5 ± 2.0^*
					Карнијски		228.0 ± 2.0^*
				Средњи	Ладински		237.0 ± 2.0^*
				Средњи	Анизијски		245.0 ± 1.5^*
				Доњи	Олењошки		249.7 ± 1.5^*
				Доњи	Индски		251.0 ± 0.7^*
		Палеозоик	Перм	Горњи	Татарски	Kонтиненти се спајају у суперконтинентПангеу, формирaju сеАпалачи. Крај перм-карбонске глацијације. Повећава се бројност синапсида (пеликосаурус и терапсиде), док парарептили и водоземци остају присутни. Током средњег перма суголосеменице имаховине замениле флору која је формиралаугљоносне слојеве. Развијају сетврдокрилци идвокрилци. Марински живот буја на топлим плитким гребенима; бројне суфораминифере,шкољке, амоноиди,брахиоподe. Догађај Пермско-тријаског изумирања десио се пре око 251 милион година, када је изумрло око 95% живог света наЗемљи укључујући светрилобите,граптолите и бластоиде. Завршава сеУралска орогенеза на границиЕвропе иАзије. Почиње хантер-бовенска орогенеза у Аустралији чиме настајуМакдонелове планине.	253.8 ± 0.7^*
Казански	260.4 ± 0.7^*
Уфим	260.4 ± 0.7^*
Доњи	Кунгур			265.8 ± 0.7^*
	Артиншки			268.4 ± 0.7^*
	Сакмар			270.6 ± 0.7^*
	Аселски			268.4 ± 0.7^*
Карбон	Горњи		Стефан	Дешава се нагла адаптивна радијација крилатих инсеката, од којих су поједини (Protodonata,Palaeodictyoptera) веома крупни. Појављују се први копнениводоземци, као и шуме крупних папратњача. У морима су од животиња чести гонијатити, брахиоподе, бриозое, шкољке и корали. Развијају се ифораминифере са љуштурицом. Највећи ниво кисеоника и атмосфери. Уралска орогенеза у Европи и Азији.Херцинска орогенеза се одиграва током средњег и касног доњег карбона.	303.9 ± 0.9^*
			Вестфал		306.5 ± 1.0^*
			Намир		306.5 ± 1.0^*
	Доњи		Визеј	Велико примитивно дрвеће, први копнени четвороножци, и морске шкорпије живе угљоносне приобалне мочваре. Lobe-finned rhizodonts are dominant big fresh-water predators. Уокеанима, ране ајкуле су распрострањене и разнолике; echinoderms (нарочито криноиде и бластоиде) обилне.Корали,бриозое,гонијатиде ибрахиоподе (Productida, Spiriferida, итд.) веома честе, алитрилобити инаутилоиди опадају.Глацијација у источнојГондвани. Tuhua орогенеза наНовом Зеланду опада.	318.1 ± 1.3^*
	Доњи		Турнеј		306.5 ± 1.0^*
Девон	Горњи		Фамен	Појављују се папратњаче (пречице, раставићи и праве папрати), као и семене папрати. Паралелно, настају инсекти. Светским океаном доминирају строфоменидне и атрипидне брахиоподе, ругозни и табулатни корали и морски љиљани. Гонијатитни амоноиди су веома бројни, а појављују се и главоношци налик на сипе. Опада бројност трилобита и риба са оклопом, док се повећава бројност кичмењака (риба) са вилицом. Појављују се рани водени представници водоземаца. "Old Red Continent" ofEuramerica. Beginning ofAcadian Orogeny forAnti-Atlas Mountains ofNorth Africa, andAppalachian Mountains ofNorth America, also theAntler,Variscan, andTuhua Orogeny inNew Zealand.	374.5 ± 2.6^*
	Горњи		Франски		385.3 ± 2.6^*
	Средњи		Живе		391.8 ± 2.7^*
	Средњи		Ајфелски		397.5 ± 2.7^*
	Доњи		Емски		407.0 ± 2.8^*
			Прашки		411.2 ± 2.8^*
			Лохковски		416.0 ± 2.8^*
Силур	Горњи		Ладлоски	На копну се појављују првеваскуларне биљке (риније),стоноге и артроплеуриде. Мора насељавајуостракоде и првикичмењаци са вилицом. Еуриптериде достижу гигантске размере. Табулатни и ругозни корали, брахиоподе и морски љиљани су чести у морима. Фауна трилобита и мекушаца је разноврсна, за разлику од сиромашне фауне граптолита. Почетак Каледонске орогенезе, у току које настају планине у Енглеској, Ирској, Велсу и Шкотској (Каледониди) и Скандинавских планина.	418.7 ± 2.7^*
	Средњи		Венлочки		421.3 ± 2.6^*
	Доњи		Ландоверски		426.2 ± 2.4^*
Ордовицијум	Горњи		Ашгил	Даља диверзификацијабескичмењака. Бројни су представницикорала,брахиопода,шкољки, трилобита,остракода,бриозоа,бодљокожаца играптолита. Појављују се прве копнене биљке и гљиве. Почетком периоде постојало јеледено доба.	445.6 ± 1.5^*
	Горњи		Карадок		468.1 ± 1.6^*
	Средњи		Ландил		471.8 ± 1.6^*
	Средњи		Ланвирин		471.8 ± 1.6^*
	Доњи		Арениг		478.6 ± 1.7^*
	Доњи		Тремадок		488.3 ± 1.7^*
Камбријум	Горњи		Посдамијан	У морима се дешава интензивна адаптивна радијација и диверзификација организама („камбријумска експлозија"). Настаје већина савремених типова бескичмењака и тип хордата (групаConodonta). КоралнеArchaeocyatha су честе па изумиру.Аномалокариде живе као џиновски предатори, већина едијакарске фауне изумире. НастајеГондвана. Слаби Petermann орогенеза наАустралијском континенту (пре 550-535 милиона година). Ross орогенеза на Антарктику.Adelaide Geosyncline (Delamerian Orogeny), majority of orogenic activity from 514-500 MYA.Lachlan Orogeny onAustralian Continent, c. 540-440 MYA.Atmospheric Carbon Dioxide content roughly 20-35 times present-day (Holocene) levels (6000 ppmv compared to today's 385 ppmv).	496.0 ± 2.0^*
	Средњи		Акадијан		513.0 ± 2.0
	Доњи		Георгијан		542.0 ± 1.0^*
Прекам- бријум	Протеро- зоик	Нео- протерозоик	Едијакаријум	Из овог периода потичу добри и релативно бројни фосили првих вишећелијских животиња. Едијакарска фауна се развија у морима. Постоје фосили трагова вероватно црвоклике врстеTrichophycus pedum и слични. Први представници сунђера. Бројни су енигматични представници едијакарске фауне (попутDickinsonia) без уочене везе са савременим представницима.Taconic Orogeny inNorth America.Aravalli Range orogeny inIndian Subcontinent. Beginning ofPetermann Orogeny onAustralian Continent. Beardmore Orogeny in Antarctica, 633-620 MYA.			630 +5/-30^*
			Криогенијум	Могући периодснежна грудва Земље.Фосили су још ретки.Родина почиње да се распада. Касна Рукер / Нимрод орогенеза наАнтарктику се сужава.			850
			Тонијум	Rodinia supercontinent persists.Trace fossils of simplemulti-celled eukaryotes. First radiation ofdinoflagellate-likeacritarchs.Grenville Orogeny tapers off in North America.Pan-African orogeny inAfrica. Lake Ruker / Nimrod Orogeny inAntarctica, 1000 ± 150 MYA. Edmundian Orogeny (c. 920 - 850 MYA),Gascoyne Complex,Western Australia.Adelaide Geosyncline laid down onAustralian Continent, beginning ofAdelaide Geosyncline (Delamerian Orogeny) in that continent.			1000
		Мезо- протерозоик	Стенијум	Narrow highlymetamorphic belts due toorogeny asRodinia formed. Late Ruker / Nimrod Orogeny in Antarctica possibly begins. Musgrave Orogeny (c. 1080 MYA),Musgrave Block,Central Australia.			1200
			Ектазијум	Platform covers continue to expand.Green algae colonies in the seas.Grenville Orogeny inNorth America.			1400
			Калимијум	Platform covers expand. Barramundi Orogeny,MacArthur Basin,Northern Australia, and Isan Orogeny,c. 1600 MYA, Mount Isa Block, Queensland.			1600
		Палео- протерозоик	Статеријум	Firstcomplex single-celled life:protists with nuclei.Columbia is the primordial supercontinent. Kimban Orogeny in Australian Continent ends. Yapungku Orogeny onNorth Yilgarn craton, inWestern Australia. Mangaroon Orogeny, 1680-1620 MYA, on theGascoyne Complex inWestern Australia. Kararan Orogeny (1650- MYA), Gawler Craton,South Australia.			1800
			Оросиријум	Theatmosphere becameoxygenic.Vredefort andSudbury Basin asteroid impacts. Muchorogeny.Penokean andTrans-Hudsonian Orogenies in North America. Early Ruker Orogeny in Antarctica, 2000 - 1700 MYA. Glenburgh Orogeny,Glenburgh Terrane,Australian Continent c. 2005 - 1920 MYA. Kimban Orogeny,Gawler craton in Australian Continent begins.			2050
			Риацијум	Bushveld Formation formed.Huronian glaciation.			2300
			Сидеријум	Oxygen Catastrophe:banded iron formations formed. Sleaford Orogeny onAustralian Continent,Gawler Craton 2440-2420 MYA.			2500
	Архаик	Неоархаик	Stabilization of most moderncratons; possiblemantle overturn event. Insell Orogeny, 2650 ± 150 MYA.Abitibi greenstone belt in present-dayOntario andQuebec begins to form, stablizes by 2600 MYA.				2800
		Мезоархаик	Firststromatolites (probablycolonial cyanobacteria). Oldestmacrofossils. Humboldt Orogeny in Antarctica.Blake River Megacaldera Complex begins to form in present-dayOntario andQuebec, ends by roughly 2696 MYA.				3200
		Палеоархаик	Из овог периода потичу најстарији потврђени микрофосили и прве познатебактерије које производе кисеоник. Можда су се у овом периоду формирали најстаријикратони на земљи (попутКанадског штита и кратонаПилбара). Рејнероваорогенеза наАнтарктику.				3600
		Еоархаик	Јављају се први могући микрофосилиједноставних једноћелијских облика живота (вероватнобактерије и мождаархеје).				3800
	Хадајк	Доњи имбријум	Ова ера се преклапа са крајем „позног јаког бомбардовања” (лунарне катаклизме)унутрашњих планета сунчевог система.				c.3850
		Нектаријум	Оваера је добила назив према лунарној геолошкој временској скали када су настали Нектаријски басен и остали највећимесечеви басени услед догађаја великих удара.				c.3920
		Басенска група	Настала најстарија позната стена (4.030Ma). Први облици живота и само-размножавајућихРНК молекула су могли настати на Земљи око 4.000Ma током овeере.Напијер орогенеза наАнтарктику, пре око 4.000 ± 200 милиона година.				c.4150
		Криптик.	Најстарији познатиминерал јеЦиркон, 4.406±8Ma. ФормирањеМесеца (4.533 Ma), претпоставља се уследвеликог удара. ФормирањеЗемље (4.567,17 до 4.570 Ma)				c.4570

Напомене

[уреди извор]

^Неоген и палеоген према старој подели припадали сутерцијару који се више не издваја.
^Квартарне творевине се издвајају и приказују на геолошким картама према генези.
^Трају преговори по питању горње границе плиоцена односно доње границе плеистоцена.
^Према студији везаној за Арктичку климу, Биолошког института, Универзитета у Утрехту (енгл.Institute of Environmental Biology , Utrecht University) азола папрат је имала значајну улогу у промени климе пре око 55 милиона година која се променила из тропске у хладну. Та папрат је имала велико распрострањење чиме је допринела обарању концентрације угљен-диоксида у ваздуху.

Нормативна контрола
Међународне	FAST
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе 2 Јапан Чешка
Остале	Енциклопедија Британика

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ордовицијум&oldid=27734501”

Категорија:

Геолошке периоде

Сакривене категорије:

[8]ページ先頭