Омаха (енгл.Omaha) је највећи град уамеричкој савезној државиНебраска и сједиштеОкруга Даглас.[1] Омаха се налази наСредњем Западу, у долини ријекеМисури, око 10 km сјеверно од ријекеПлат. Омаха је 40 најнасељенији град Сједињених Америчких Држава, са процијењеном популацијом од 478.192 становника 2019.
Омаха је средиште Метрополитанске области Омаха, која је 59 највећа метрополитанска област у Сједињеним Државама, са процијењеном популацијом од 944.316 становника 2018.[2] Комбинована статистичка област Омахе, која садржи метрополитанску област Омахе, као и Микрополитанску статистичку областФримонт. Укупна популација Комбиноване области процијењена је на 970.023 становника, 2017. године.[3] Око 1.3 милиона људи настањује област Велике Омахе, у радијусу од 80 km од центра града.
Рани период настањивања подручја Омахе почиње 1854. године, када је град откривен од стране неколицине људи из сусједногКаунсил Бафса. Град је формиран дуж ријеке Мисури, и прелаз који је зван Лон три Фери, заслужан је за добијање надимка града — „Капија до запада“. Омаха је представила тај нови Запад остатку свијета 1898, када је град био домаћин састанка свјетских влада. Током 19. вијека, Омахина централна локација у Сједињеним Државама, помогла је граду да постане битно средиште националног саобраћаја. Кроз остатак 19. вијека, саобраћај и послови били су битни сектори за град, уз жељезнице и пиваре. У 20. вијеку, складиште Омахе, некада највеће на свијету и његове биљке, добили су међународну истакнутост.
Данас, Омаха је мјесто гдје четири компаније из Fortune 500 највећих компанија у Сједињеним Државама, имају своје сједиште: Мега конгломанска компанијеБеркшир Хатавеј; једна од највећих грађевинских компанија на свијету — Kiewit Corporation; финансијска и осигуравајућа компанија — Mutual of Omaha и највећи жељезнички оператор — корпорација Јунион Пацифик.[4] Компанијом Беркшир Хатавеј руководи локални инвеститор — Ворен Бафет, један од најбогатијих људи на свијету, док га је часописФорбс рангирао својевремено на 1 мјесто.[5]
Битни модерни изуми Омахе укључују: „виклер розе боје“ који је креиран од тип топ производа Омахе; Бутер Брикли сладоледи и Рубен сендвичи, који су замишљени од стране хотела Блеклстон, који се налази на углу 36 и улице Фарнам;[6] микс торте, које је развила Данкан Хинс компанија, сада позната као Велмонт корпорација;[7] макароне са сувим грожђем, које је развила компанија Skinner Macaroni Co.; затим првиски лифт у Сједињеним Државама, 1936, од стране Јунион Пацифик корпорације.;[8] топ 40 радио формат, који је покренуоТод Сторц.[9]
Morris, Richard B. (1996).Encyclopedia of American History (7. изд.). Collins Reference.ISBN0062700553.
Peter C. Mancall; Gary B. Nash; Allan M. Winkler; Charlene Mires; John W. Jeffries, ур. (2009).Encyclopedia of American History. Facts on File.ISBN0816071365.
Stanley I. Kutler (2002).Dictionary of American History (Third изд.). Charles Scribners & Sons.ISBN0684805332.
Paul S. Boyer (2001).The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press.ISBN0195082095.
.jpg)
.svg)
