Okultacija (lat.occultatio: sakrivanje, prikrivanje, tajenje) jeastronomskаpojava nanebu pri kojoj je jednonebesko telo zakriveno drugim, na primerzvezdeMesecom iliprirodni sateliti matičnimplanetom.[1] Istorijsku su važnost imale okultacijeJupiterom njegovačetiri najveća satelita, koje su služile zamerenjevremena. Na temelju okultacije zvezdaplanetoidom može se odrediti veličina i oblik planetoida,[2][3][4] oblik kojihteleskopi ne mogu direktno snimiti.Pomračenja se ubrajaju u okultacije.[5]
Okultacije mogu biti prelazi (tranzit) i pomračenja (eklipse). Prelazi se odnose na slučajeve u kojima je bliže telo prividno ili stvarno manje od udaljenijeg, kao na primer prolaz Merkura[6] ili Venere preko Sunca. Pomračenja uglavnom predstavljaju događaje kada se telo kreće u senci drugog, kao što je lunarna ili solarna eklipsa - u prvom slučaju mesec se kreće u Zemljinoj senci, dok je u drugom slučaju prividni prečnik Meseca jednak solarnom, tako da je Mesec u celosti ili delimično prikriva Sunce. Sva tri događaja su vidljivi rezultatsizigije.[7][8]
Ole Remer je 1675. ustanovio da trenuci opažanjaokultacija (kad senebesko telo, gledano saZemlje, skriva iza drugog)Jupiterovih satelita (primer jeIo) zavise odbrzine širenja svetlosti.[9] Do tada se smatralo da sesvetlost prenosi s beskonačnombrzinom. Kada se Zemlja nalazi u položaju 1 (vidi sliku dole), posmatrač nalazi da do okultacija dolazi u jednakim vremenskim razmacima, tada se Zemlja niti približava niti udaljava od Jupitera. U položaju 2. Zemlja se udaljava od Jupitera, a posmatrač nalazi da trenuci okultacije kasne. Razlog je u tome što je svetlosti potrebno dodatno vreme da prevali povećanuudaljenost do Zemlje. Ako se zamisli da su najpre posmatrane okultacije u položaju 1, te da se onda prešlo zajedno sa Zemljom u položaj 3, a da putem nisu posmatrane okultacije. Znajući u kojim su se razmacima vremena okultacije pojavljivale u položaju 1, može se predvideti vreme okultacije u položaju 3. Do nje ne bi dolazilo još toliko vremena koliko je svetlosti potrebno da prevali udaljenost od položaja Zemlje 1 do položaja Zemlje 3, a to je dužina 2a. Remer je izmerio da ukupno kašnjenje iznosi okot = 1.000sekundi. Za brzinu svetlosti izlazi:[10][11]
gde je:c –brzina svetlosti,a – udaljenostZemlje odSunca,t – vreme kašnjenjasvetlosti.
Numerička vrednost brzine svetlosti direktno zavisi od tačnosti sa kojom je poznata srednja udaljenost do Sunca (u ono vreme poznata kao 140 milionakilometara). Može se uočititi da odnos brzine svetlosti i brzine Zemlje ne zavisi od srednje udaljenosti do Sunca. Naime, kako je brzina kretanja Zemlje po stazi jednakav = 2aπ / Z, gde jeZsiderička godina, to je:
gde je:c – brzina svetlosti,v = brzina kretanja Zemlje,a – udaljenost Zemlje od Sunca,Z -siderička godina Zemlje,π = 3,14,t – vreme kašnjenja svetlosti.
Remer je vršiomerenja oko 8 godina i odnosc : v je izašao oko 7600. Današnje vrednosti su 299 792km/s : 29,8 km/s ≈ 10,100. Zapravo Remer nije napravio nikakav proračun i nije procenio brzinu svetlosti. Na osnovu njegovih merenja to je obavioKristijan Hajgens i on je dobio za oko 25% manju vrednost nego što su današnja merenja. Značajno je da je Remer dokazao da jebrzina svetlosti konačna. Njegovi rezultati nisu u početku prihvaćeni sve dokDžejms Bredli 1727. nije otkrioaberaciju svetlosti. Godine 1809. francuskiastronomŽan-Batist Žozef Delambr je ponovio Remerova merenja, koja su tada obavljena s mnogo tačnijim mernim instrumentima i dobio za brzinu svetlosti oko 300 000 km/s. On je zapravo izmerio da svetlost putuje sa Sunca do Zemlje 8 minuta i 12 sekundi (stvarna vrednost je 8 minuta i 19 sekundi).
Navode se okultacije, odnosno tranziti planetaSunčevog sistema i zvezda između 1800 i 2100.
| Dan | Sat (UT) | Planeta ispred | Nebesko telo iza |
|---|---|---|---|
| 9. decembar1802 | 7:36 | Merkur | Akrab (β Sco) |
| 9. decembar1808 | 20:34 | Merkur | Saturn |
| 22. decembar1810 | 6:32 | Venera | Nergal (ξ² Sag) |
| 3. januar1818 | 21:52 | Venera | Jupiter |
| 11. jul1825 | 9:10 | Venera | δ Bika (δ¹ Tau) |
| 11. jul1837 | 12:50 | Merkur | Propus (η Gem) |
| 9. maj1841 | 19:35 | Venera | Elektra (17 Tau) |
| 27. septembar1843 | 18:00 | Venera | Zavija (η Vir) |
| 16. decembar1850 | 11:28 | Merkur | Kaus Borealis (λ Sag) |
| 22. maj1855 | 5:04 | Venera | Mebsuta (ε Gem) |
| 30. jun1857 | 0:25 | Saturn | Vasat (δ Gem) |
| 5. decembar1865 | 14:20 | Merkur | Kaus Borealis (λ Sag) |
| 28. februar1876 | 5:13 | Jupiter | Akrab (β Sco) |
| 7. jun1881 | 20:54 | Merkur | Mebsuta (ε Gem) |
| 9. decembar1906 | 17:40 | Venera | Akrab (β Sco) |
| 27. jul1910 | 2:53 | Venera | Propus (η Gem) |
| 10. jun1940 | 2:21 | Merkur | Mebsuta (ε Gem) |
| 25. oktobar1947 | 1:45 | Venera | Zuben el genub (α Lib) |
| 7. jul1959 | 14:30 | Venera | Regul (α Leo) |
| 27. septembar1965 | 15:31 | Merkur | Eta Virginis |
| 13. maj1971 | 20:00 | Jupiter | Akrab (β Sco) (obe komponenti) |
| 8. april1976 | 1:00 | Mars | Mebsuta (ε Gem) |
| 17. novembar1981 | 14:27 | Venera | Nunki (σ Sgr) |
| 19. novembar1984 | 1:32 | Venera | Kaus Borealis (λ Sag) |
| 17. februar2035 | 15:19 | Venera | Albaldah (π Sag) |
| 11. oktobar2044 | 22:00 | Venera | Regul (α Leo) |
| 23. februar2046 | 19:24 | Venera | Kapa (ρ¹ Sag) |
| 10. novembar2052 | 7:20 | Merkur | Zuben el genub (α Lib) |
| 22. novembar2065 | 12:45 | Venera | Jupiter |
| 15. jul2067 | 11:56 | Merkur | Neptun |
| 3. oktobar2078 | 22:00 | Mars | Imad (θ Oph) |
| 11. avgust2079 | 1:30 | Merkur | Mars |
| 27. oktobar2088 | 13:43 | Merkur | Jupiter |
| 7. april2094 | 10:48 | Merkur | Jupiter |
. CS1 одржавање: Формат датума (веза).doi:10.1086/665044. CS1 одржавање: Формат датума (веза).doi:10.1086/676406. CS1 одржавање: Формат датума (веза)Проверите вредност параметра
|arxiv= (помоћ). , arXiv, 2011