Odoljen (macina trava, valerijana, makebohija),Valeriana officinalis, višegodišnja jezeljasta biljka iz porodiceValerianaceae.
U Srbiji odoljen raste kaosamonikla biljka u polusenovitimšumama, na livadama sa više vlage, pored reka i potoka. Uspeva na nadmorskoj visini do 2000 metara. Valerijana traži rastresita, vlažna ihumusna zemljišta. Zbog sve veće potražnje na domaćem i inostranom tržištu prešlo se na plantažno gajenje, najviše uBanatu icentralnoj Srbiji. Valerijana se najuspešnije gaji u predelima sa prosekom padavina od 800 do 1000 mm po m2 godišnje ili ako je moguće nadoknaditi nedostatak padavina veštačkim putem (zalivanjem). Godišnji optimalni prosek temperature je od 8 do 11 °C. Nadmorska visina takođe utiče na prinos i kvalitet: sa povećanjem nadmorske visine opada prinos ali se povećava procenat etarskog ulja. Domaća valerijana sadrži od 0,2 do 0,5% etarskog ulja.
Valerijana deluje naGABAneurotransmitere u CNS s, povećavanjem njihove koncentracije u pukotini između dve nervne ćelije, tako što povećava njihovu sekreciju i smanjuje ponovni ulazak supstance u ćeliju.[1]
Valerijana sadrživalerensku kiselinu, koja je odgovorna za njeno sedativno dejstvo.
Takođe osimsedativnog valerijana ima ianksiolitičko delovanje.[2]
Testovi na laboratorijskim životinjama pokazali su da valerijana povoljno utiče u lečenjusrčane aritmije.[2]
Najdelotvornije komponente svih vrsta valerijane suvalepotrijati i eterično ulje. Manje važni sualkaloidi iglikozidi. Preparati mogu biti u oblikutinktura,tableta,kapsula ilidražeja koje sadrže ekstrakte korena.
TokomPrvog iDrugog svetskog rata, tinkture valerijane su se koristile za lečenje vojnika koji su pretrpeli takozvani "rovovski šok".[3]
Primena valerijane je široko rasprostranjena u alternativnoj medicini, gde se koristi kao lek za nervnu napetost, razdražljivost i nesanicu, kao i za pomoć prilikom odvikavanja od pušenja.[4][5]
Istraživanja su pokazala da valerijana može biti korisna kod umanjavanja apstinencijalne krize izazvane naglim prestankom uzimanjadiazepama (valijum, bensedin).[6]
Lekovi protiv nervoze, nesanice i stresa, koji se u Srbiji mogu kupiti bez recepta, često u sebi sadrže valerijanu.[7][8]
Upotrebom alkohola i lekova koji deluju kaodepresori centralnog nervnog sistema, pojačava se dejstvo valerijane.[9] Prevelika doza valerijane može izazvati glavobolje, uznemirenost i teškoće sa buđenjem.[9] Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama, kao i vozačima i osobama koje upravljaju opasnim mašinama.[9]
Prilikom pravilnog doziranja valerijane, nisu prijavljena neželjena dejstva.[2] Obično ne izaziva fizičku zavisnost, mada je dokazano da svakodnevno uzimanje valerijane u velikim količinama (većim od preporučene doze), može izazvati apstinencijalnu krizu ako se naglo prekine sa uzimanjem.[6]
 | Molimo Vas, obratite pažnju navažno upozorenje
u vezi sa temama izoblasti medicine (zdravlja). |
