 | |
| Оригинални аутор(и) | Рајан Дал |
|---|---|
| Програмер(и) | Node.js програмери,Joyent,заједница |
| Прво издање | 27. мај 2009.; пре 16 година (2009-05-27)[1] |
| Стабилно издање | |
| Репозиторијум |  |
| Написан у | C,C++ иЈаваСкрипт |
| Оперативни систем | Линукс,macOS,Соларис,FreeBSD,OpenBSD,Windows (старије верзије захтевајуCygwin),webOS,NonStop OS |
| Тип | Програмирање вођено догађајима |
| Лиценца | МИТ лиценца[4] |
| Веб-сајт | nodejs.org |
Node.js је вишеплатформскоЈаваСкриптрадно окружењеотвореног кода за извршавање ЈаваСкрипт-а на серверској страни. Историјски гледано ЈаваСкрипт је примарно коришћен на клијентској страни, где су скрипте написане у ЈаваСкрипту биле уграђене у HTML странице, како би се извршиле на клијентској страни у веб прегледачу. Node.js омогућава да се ЈаваСкрипт користи заскрипте на серверској страни које омогућавају да се садржај динамичних веб страница генерише на серверу пре него што се пошаље до веб прегледача корисника. Због тога је Node.js постао један од основних елемената парадигме "ЈаваСкрипт свуда"[5] јер омогућава униформисање развојвеб апликација у једном програмском језику, без потребе да се за скрипте на серверској страни користи различит програмски језик.
Иако је.js конвенционална екстензија за ЈаваСкрипт код, назив "Node.js" се не односи ни на једну датотеку у овом контексту и само представља назив производа. Node.js поседује архитектуру базирану на догађајима која је способна да обавља асинхроне улазе/излазе. Овакав избор архитектуре омогућава оптимизацију пропусности и скалабилности увеб апликацијама са много улазно/излазних операција као и завеб апликације у реалном времену (нпр. програми за комуникацију у реалном времену иигрице у веб прегледачу).[6]
Node.js дистрибуирани пројекат водиNode.js фондација,[7] уз подршкуЛинукс Фондације и њиховог програма колаборативних пројеката.[8]
Неке од компанија које користе Node.js суGoDaddy,[9]Groupon,[10]IBM,[11]LinkedIn,[12][13]Мајкрософт,[14][15]Нетфликс,[16]Пејпал,[17][18]Rakuten,SAP,Tuenti,[19]Voxer,Волмарт,[20]Јаху!,[21] andCisco
| Платформа | | |
|---|---|---|
| Фрејмворци |
| |
| Библиотеке | ||
| Језици | ||
| Хост | ||
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
