Naučne studije suinterdisciplinarna istraživačka oblast koja nastoji da pozicionira naučneekspertize u širokom društvenom, istorijskom i filozofskom kontekstu. Ona koristi razne metode za analizu proizvodnje, predstavljanja i recepcije naučnih saznanja i njegoveepistemske isemiotičke uloge.
Sličnokulturološkim studijama, naučne studije su definisane predmetom njihovog istraživanja i obuhvataju veliki raspon različitih teorijskih i metodoloških perspektiva i praksi. Interdisciplinarni pristup može uključivati i pozajmljivati metode iz humanističkih, prirodnih i formalnih nauka, odnaukometrije doetnometodologije ilikognitivne nauke. Naučne studije imaju određeni značaj zaevaluaciju i naučnu politiku. Preklapajući se sa poljemnauke, tehnologije i društva, praktičari proučavaju odnos nauke i tehnologije i interakciju stručnih i laičkih znanja u javnom domenu.
Polje je inicijalno bilo izuzetno samosvesno u svojoj genezi i primenama.[1] Nakon početnog učešća u naučnomdiskursu, praktičari su se uskoro počeli baviti odnosom naučne stručnosti prema politici i laicima.[1] Praktični primeri uključujubioetiku,spongiformnu encefalopatiju goveda (BSE),zagađenje,globalno zagrevanje,[2][3]biomedicinske nauke,fizičke nauke, predviđanjaprirodnih opasnosti, (navodni) uticajČernobiljske katastrofe u Velikoj Britaniji, stvaranje i pregled naučne politika, i upravljanjem rizikom u istorijskom i geografskom kontekstu.[1] Dok su naučne studije zadržale karakter discipline sa više metanarativa, one se prevashono bave ulogom percipiranog stručnjaka u pružanju informacija vladama i lokalnim vlastima na osnovu kojih se mogu donositi odluke.[1] Pristup postavlja razna važna pitanja o tome šta čini osobu stručnjakom, kako se stručnjaci i njihov autoritet trebaju razlikovati od laičke populacije, i o interakcijama sa vrednostima i procesom kreiranja politika u liberalnim demokratskim društvima.[1]
Praktičari ispituju prustupe kojima naučnici istražuju specifične pojave kao što su:
semiotičke studije kreativnih procesa, kao što su otkriće, konceptualizacija i realizacija novih ideja,[5] ili interakcija i upravljanje različitim oblicima znanja u kooperativnom istraživanju.[6]
velike istraživačke i istraživačke institucije, npr. kolajderi čestica (Šaron Travik)[7]
Marija Osovska iStanislav Osovski započeli su sa uvođenjem koncepta tokom 1930-tih.[10]Tomas KunovaStruktura naučne revolucije (1962) dovela je do povećanog interesa u ne samoistoriju nauke, nego i njenufilozofsku podlogu. Kunovo delo je utvrdilo da je istorija nauke bila u manjoj meri linearna sukcesija otkrića, već konceptparadigmi premafilozofiji nauke. Paradigme su širi, socio-intelektualni konstrakti koji određuju koje su vrste tvrdnji o istini dopustive. Naučne studije pokušavaju da identifikuju ključnedihotomije kao što su nauka i tehnologija, priroda i kultura, teorije i eksperimenti; nauka i likovna umetnost, koje vode razdvajanju raznih naučnih oblasti i praksi.Sociologija naučnih saznanja razvijena je naUniverzitetu u Edinburgu, gde suDejvid Blur i njegove kolege razvili ono što se nazivasnažni program. Snažni program predložio je da se „istinske” i „lažne” naučne teorije tretiraju na isti način.[11] Obe su uzrokovane socijalnim faktorima ili uslovima, poput kulturnog konteksta i koristoljublja.[12] Sva ljudska saznanja, kao nešto što postoji u ljudskoj spoznaji, moraju sadržati neke društvene komponente u procesu njihovog formiranja.[13]
Međutim, pokazalo se da je teško baviti se temama prirodnih nauka sociološkim metodama, što dokazuju i američkinaučni ratovi.[14] Upotreba dekonstruktivnog pristupa (kao u radovima o umetnosti ili religiji) na prirodnim naukama nosi sa sobom rizik ugrožavanja ne samo „solidnih činjenica” prirodnih nauka, već i objektivnost i pozitivističku tradiciju same sociologije.[14] Razmatranje produkcije naučnog znanja kao (bar delimično) društvenog konstrakta nije lako prihvaćeno.[1] Latur i drugi su identifikovali ključnu dihotomiju za modernost, podelu između prirode (stvari, predmeta) kaotranscendentnog aspekta, što omogućava njenu detekciju, i društva (subjekta, države) kao imanentnog aspekta koji je veštački, konstruisan. Dihotomija je omogućila masovnu produkciju stvari (tehničkih-prirodnih hibrida) iglobalna pitanja velikih razmera koja su u međuvremenu ugrozila distinkciju kao takvu. Na primer knjigaNikada nismo bili moderni nastoji da ponovno poveže društveni i prirodni svet vraćajući se premodernoj upotrebi „stvari”[15] - adresirajući objekate kao hibride koji su napravljeni i pomno ispitivani javnom interakcijom ljudi, stvari i koncepata.[16]
^Jasanoff S (ed) (2004) States of knowledge: the co-production of science and social order. Routledge, Abingdon
^McAllister, James W. (2002). „Recent work on aesthetics of science”.International Studies in the Philosophy of Science.16: 7—11.S2CID121344533.doi:10.1080/02698590120118783.
^Zeichen für Kunst: Zur Organisierbarkeit von Kreativität Detlev Nothnagel, ZfS, Band 29, Heft 4/2007 ZfS, Band 29, Heft 4/2007ISBN978-3-86057-887-2
^Organisierte Kreativität: Die vielen Gesichter der Innovation, Rene J.Jorna, in Zeichen für Kunst: Zur Organisierbarkeit von Kreativität Detlev Nothnagel, ZfS, Band 29, Heft 4/2007 ZfS, Band 29, Heft 4/2007ISBN978-3-86057-887-2
^Traweek, Sharon (1992).Beamtimes and lifetimes: the world of high energy physicists. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press.ISBN9780674044449.
^Mario Biagioli.The science studies reader.ISBN0-415-91867-7.. Routledge, New York (1999)
^Matthias Kölbel.„Wissensmanagement in der Wissenschaft”. Архивирано изоригинала 15. 07. 2020. г. Приступљено02. 09. 2019., Berlin: Gesellschaft für Wissenschaftsforschung e.V. c/o Inst. f. Bibliotheks- und Informationswissenschaft der Humboldt-Universität zu Berlin, 2002, elektronische Bereitstellung 2011.
^David Bloor, "The strengths of the strong programme." Scientific rationality: The sociological turn (Springer Netherlands, (1984), pp. 75–94.
^Wiebe E. Bijker, et al. The social construction of technological systems: New directions in the sociology and history of technology (MIT press, 2012)
^Harry M. Collins, "Introduction: Stages in the empirical programme of relativism." Social studies of science (1981): 3-10. in JSTOR
^In premodern times (and various languages) the term both meant an object andan assembly
^Lash, Scott (1999).Objects that judge: Latour's parliament of things, in another modernity, a different rationality. Oxford: Blackwell.ISBN9780631164999.
Martin, Emily (1999). „Toward an Anthropology of Immunology: The Body as Nation State”. Ур.: Biagioli, Mario.The Science Studies Reader. New York:Routledge. стр. 358—71.
MacKenzie, Donald (1999).The Social Shaping of Technology (2nd изд.). Open University Press.ISBN0-335-19913-5.
Mitchell, William J,Rethinking Media Change[мртва веза]Спољашња веза у|title= (помоћ) Thorburn and Jennings eds. Cambridge, Massachusetts : MIT Press, 2003.
.svg)
