NSYNC (транскр.Енсинк) био јеамеричкибој бенд изОрланда, који је постигао огроман успех наамеричкоммузичкомтржишту крајем 90-их.[1] Бенд су сачињавалиЏастин Тимберлејк,Ленс Бас,Крис Киркпатрик,Џои Фатон иЏеј Си Шасе. Песма са првог албума,Tearin Up My Heart постала је хит уЕвропи док суАмерику освојили песмомI Want You Back. Њихов најуспешнији албум,No Strings Attached оборио је све рекорде када се у року од недељу дана продао у 2,4 милиона копија и тако ушао у историју.[2][3][4][5] Са албума су се издвојили хитовиBye, Bye, Bye,It's Gonna Be Me (који им је и једини број 1. у САД),I'll Never Stop иThis I Promise You. Албум је само у САД продат у близу 10.000.000 копија, чиме је постао најпродаванији албум2000.
Иако су у пролеће 2002. објавили да узимају кратак предах, од тада па до званичног распада 2007, група није издала нити један сингл или албум.[6] У својој каријери продали су преко 55 милиона албума, тако поставши 8.најуспешнији бој бенд у историји.[7]
Након што је пропустио аудицију заБекстрит бојсе, Крис Киркпатрик 1995. упозанје Луа Перлаена и започиње преговоре о оснивању нове групе.[8] Перлман је рекао да ће финансирати групу уколико Киркпатрик доведе и друге младе певаче. Групи се прикључио његов пријатељ изЈуниверзал Стјудиоуса, Џои Фатон. Тимберлејка доводи лично Перлман, након што је погледао једну од његових касета изКлуба Мики Маус. На Џастинову сугестију, групи се придружује и његов колега, Џеј Си Шасе. Касније су одлучили да уједначе звук пријемом Џејсона Галаса као бас вокала.
Група је добила име након што је Џастинова мајка прокоментарисала како њихови гласовисинхронизовано звуче. Име групе се такође може протумачити са задњих слова њихових имена; редом на енглеском: JustiN, ChriS, JoeY, JasoN и JC (оригиналан називNSYNC)[9][10]
Међутим, групу убрзо напушта Галас уз образложење да битиидол тинејџерима никада није био његов циљ.[11] Група организује аудицију, у потрази за новим басом, али без успеха. Тимберлејков воклани тренер им је предложио 16-годишњег момка изМисисипија,Ленса Баса. Бас је одмах по доласку уОрландо примљен у групу. Стекао је надимакЛанстен, због чега је група задржала имеNSYNC.[12]
Перлмен је момке сместио у кућу уОрланду, где су имали пробе, увежбавали покрете и текстове, и радили на промоцији свог првог јавног наступа на Плежер Ајленду, 22. октобра 1995. Перлмен је поставио Џона Рајта, менаџераБекстрит бојса, као руководиоца групе. Иако су имали проблеме са њеним називом и Басовим плесним способностима,издавачка кућаАриола рекордс пристаје на склапање уговора, а Рајт постаје менаџер групе.[13]
Након тога, група одлази уШведску како би започела радове на деби албуму. Његов водећи синглI Want You Back је објављен уНемачкој 7. октобра 1996, заузимајући листу топ 10 синглова.[14] Група започиње турнеју по државама немачког говорног подручја, а затим и у осталимевропским државама. Наредне године, албумNSYNC заузима водећу позицију уНемачкој, две недеље након његове објаве.[15] Убрзо група стиче успех у већем делуЕвропе. Следећи сингловиTearin Up My Heart иHere We Go заузимају позиције у топ 10 у већиниевропских земаља.[16][17][18] Склапањем уговора саАР-СИ-ЕЈЕМ, омогућено им је пробијање наамеричком тржишту.[19][20]
1998—1999: Пробијање кроз америчко тржиште и судски спор
Свој први синлгI Want You Back, група издаје 20. јануара 1998. Сингл је достигао 13. место наБилборд хот 100 листи.[21] Уследио је албумNSYNC, објављен 24. марта 1998. Албум се слабо продавао натржишту, достигавши тек 82. место на Билбордовој топ 200 лествици. Након концерта, при чијем је организовању припомогаоДизни ченел, албум заузима 9. место, иако је у почетку концерт био понуђенБекстрит бојсима, који су исти морали да одбију, јер је члан бенда Брајан Летрел морао да иде на операцију срца.[22][23][24]
NSYNC-ов следећи синглTearin' Up My Heart је убрзо постао радио хит и због тога се нашао утоп 100 најбољих песама 90-их премаВи-Ејч 1.
Празнични албум, Home for Christmas, издат је 28. новембра 1998, заузевши 7. место, након што је продат у 2 милиона примерака. Тако су се NSYNC-ова оба албума нашла наБилбордовој топ 10 листи у исто време, а као најуспешнији сингл, издвојио сеGod Must Have Spent A Little More Time on You.
Године 1998, група је покренула судски спор против Луа Перлмана, под претпоставком да се бавио илегалним пословним радњама. Група је тужила Перлмена и његову компанију, за одштету која је износила више од 50% њихове укупне зараде, иако је Перлмен имао право на само 1/6 укупног профита.[25] Исти проблем задесио је иБекстрит бојсе. NSYNC је запретио одласком, након чега би потписао уговор саЏајв рекордсом, што је натерало Перлмена и АР-СИ-ЕЈ да затраже одштету од 150 милионаамеричких долара. Перлменов претходни захтев о увођењу забране бенду бива одбијен. Након добијеног спора, бенд потписује уговор саЏајвом.[26]
Након што су избегли невоље са законом, NSYNC започиње радове на свом другом албуму. У јануару 2000, група је издала синглBye Bye Bye који заузима 5. место наХот Ерплеј листи , где ће се задржати наредних 5 недеља. Песма се сматрањиховим синглом по којем се најбоље препознају.
Њихов најуспешнији албум,No Strings Attached, издат 21. марта 2000, оборио је све рекорде када се у року од недељу дана продао у 2,4 милиона копија и тако ушао у историју.[27] Други синлг са албума, "It's Gonna Be Me", постао је број 1 уСАД. Трећи синглThis I Promise You је достигао топ 5 наБилборд хот 100 лествици.[28][29][30]
Са трећег албумаCelebrity, објављеног 24. јула 2001, издвајају се три сингла,Pop (#19 у САД),Gone (#11 у САД) иGirlfriend (#5 у САД). За овај албум су Тимберлејк и Чејсез искористили креативну слободу, написавши и продуциравши неколико песама.[31] Албум је продат у 1.879.955 копија, тиме поставши други најуспешнији албум у историји, након њиховог претходног албумаNo Strings Attached.[32][33]
За његову промоцију, група одлази на четворомесечну турнеју која је била једна од најуспешнијих 2001, зарадивши преко 90 милиона долара. Следеће године, одлазе наCelebrity Tour, на којој су зарадили приближно 30 милиона долара.[34]
2002—данас: Кратак предах, пауза и поновно окупљање
У априлу 2002, група је након завршене турнеје одлучила да направикратак предах. Радови на новом албуму требало је да започну на јесен наредне године, али никада нису реализовани, иако се група појавила на доделиГреми награда2003.[35][36][37] Године 2004, Џастин Тимберлејк одлучује да напусти групу након које започиње успешну соло-каријеру.[38][39] Група се поново окупила 2005, када је издала албум који је садржао њихове највеће хитове, укљућујући и песмуI'll Never Stop, која пре тога није објављена уСАД. У јануару 2010, објављујуThe Collection, који је садржао песме које су издате само уУК.[39]
2013. су се појавили на доделиМТВ Видео Мјузик Авордс где су извели песмеGirlfriend иBye Bye Bye. Након наступа, Бас је изјавио да тренутно не размишљају о NSYNC-овом поновном окупљању.[40][41]
јула 2014, група је издала компилацију својих највећих хитова под називомThe Essential *NSYNC. Бас је у свом радио-шоуу изјавиода је ту доста песама за које верује да их никада није чуо, али да се сећа да је исте снимао, због чега сада сматра интересантним да их први пут послуша. Чејсез је на свомТвитер профилу навео следеће: „Синоћ сам имао најчуднији сан у ком се мој и албум мојих старих пријатеља нашао на листи топ 10 албума наАјтјунсу. Луда ноћ...”[42]
Киркпатрик је за албум рекаода је сјајан осећај издати песме које никада нису угледале светлост дана, као и да му је драго што ће њихови дугогодишњи фанови моћи да се задовоље новом музиком. Фетоун је изјавиокако је изненађен да се албум, за који није ни знао, већ нашао наАмазону иАјтјунсу, али да то дугују фановима.[43]
августа 2016, група се окупила на прослави Чејсезовог 40. рођендана.
Чланови бенда су дозволили да се по њиховим ликовима израде многи производи, укључујући и друштвене игре,[44][45] микрофоне, балзам за усне, марионете, књиге, прикључке за кључеве, постељину, видео-игре. Њихове воштане фигуре су направљене 2009. и налазе се у музејуМадам Тисо; свих 5 фигура је разоткривено за јавност исти дан. Група је такође имала уговор саМекдоналдсом, који укључује и рекламе у којима се појављују заједно саБритни Спирс, поред ЦД-а и видеа који садржи и сцене снимања спота.Чилс Грил енд Бар је био њихов спонзор током турнеје, а група се такође појављивала и у рекламама ресторана.[46] Издата је и видео-игра под називом*NSYNC: Get To The Show.[47]
^Gray, Tyler (2008).The Hit Charade.HarperCollins. стр. 129.ISBN978-0-06-170186-3. „Kirkpatrick had just missed the cut for Backstreet Boys, and he came to Lou early in the discussions of forming a second boy band.”