Mornar jevojni čin koji se koristi u mnogimmornaricama širom sveta. On se smatra mlađimregrutnim činom i, u zavisnosti od mornarice, to može biti samostalni rang ili ime koje deli nekoliko slično juniorskih činova.
Kraljevska australijska mornarica ima jedan mornarski čin, koji je podeljen u dve različite klase. Mornar i mornar* (izgovara se mornar zvezda), kako bi se napravila razlika između onih koji su završili obuku za zapošljavanje i onih koji su na obuci. Na mornarskom rangu nema oznaka.
Postoje 4 stepena mornara (ranije je korišten termin „pomorac”, dok nije zamenjen sa „mornar” u avgustu 2020.[3])/matelot uKraljevskoj kanadskoj mornarici:[4][5]
Mornar treće klase (prethodno obični pomorac) ilimatelot de troisième classe
Mornar druge klase (prethodno sposobni pomorac) ilimatelot de deuxième classe
Mornar prve klase (prethodno vodeći pomorac) ilimatelot de première classe
Čin mornara-majstora je jedinstven jer je stvoren samo za kanadsku mornaricu. Ne sledi britansku tradiciju drugih kanadskih redova. Odgovara činuglavnog kaplara/kaplara-kuvara.
Matelot 2e classe (pomorac 2. klase), ili pomorac učenik, imatelot breveté (sposobni pomorac) činovi suFrancuske mornarice.Matelot se kolokvijalno naziva „mousse”.
UIndonežanskoj mornarici ovaj čin se naziva „kelasi”. Postoje tri nivoa ovog ranga, a to su: „mornar regrut” (kelasi dua), „mornar učenik” (kelasi satu) i „mornar” (kelasi kepala). Ovaj sistem ocenjivanja stoga odražava onaj koji se koristi u Američkoj mornarici.
Znatan deo ruskog vojnog rečnika je uvezen, zajedno sa vojnim savetnicima, iz Nemačke u 16. i 17. veku. Ruska reč za „pomorac” ili „mornar” (rus.матрос;matros) pozajmljena je iz nemačkog „matrose”. U carskoj Rusiji najmlađi pomorski čin bio je „mornar 2. klase” (матрос 2-й статьи;matros drugog ranga).Estonija (est.mаdrus) iLetonija (let.mаtrozis) koriste usko povezane pozajmljenice.
Revolucija 1917. dovela je do izraza „ljudi crvene flote” (краснофлотец) sve do 1943. godine, kada je sovjetska mornarica ponovo uvela termin „pomorac” (матрос; matros), zajedno sa bedževima ranga. Ruska Federacija je taj termin nasledila 1991. godine, kao i nekoliko drugih bivših sovjetskih republika, uključujući Ukrajinu, Azerbejdžan i Belorusiju. Bugarska koristi istu reč i istu ćiriličnu ortografiju.
UKraljevskoj mornarici čin je podeljen na dva odeljenja: AB1 i AB2. Rejting AB2 se koristi za one koji još nisu popunili svoju profesionalnu radnu obuku. Stepenobičnog pomorca je napušten.
Stvarni čin i oznaka za E-3 variraju u zavisnosti od radnog mesta na koje će član konačno biti dodeljen.
Oni u grupama generalne palube, tehničke, oružničke i administrativne službe (sa izuzetkom pripadnika vazduhoplovne administracije) nazivaju se „mornarima” i predstavljaju najveću grupu osoblja Mornarice i Obalske straže u platnim razredima E-3 i nižim. Na svojim plavim uniformama (USN i USCG) nose bele pruge, a na belim uniformama (samo USN) tamnoplave (crne) pruge.
Oni iz medicinske grupe sada se nazivaju „bolničari”. Oktobra 2005. status USN zubnog tehničara (DT) je spojen je sa statusom bolničkog korpusa (HM), eliminišući titulu „zubar” za E-3 i niže. Oni koji su nekada imali čin „stomatologa” postali su „bolničari”. Na plavim uniformama nose bele pruge, a na belim uniformama tamnoplave pruge. Po završetku „A” škole, oni nosekaducej iste boje kao i pruge na uniformama. Na svojim borbenim uniformama, bolničar nosi njihov kaducej na levom jezičku svoje kragne. Ovaj rejting je ranije nazivan farmaceutom (PHM), a HM-ovi se u mornaričkoj službi kolokvijalno nazivaju „corpsman”. Bolničari postoje samo u Američkoj mornarici; njihov ekvivalent u američkoj Obalskoj straži je tehničar za zdravstvene usluge (HS), što potiče od pomoraca iz administrativne i naučne grupe te službe.
Oni iz brodske inženjerske i trupne grupe, koja se sastoji od konvencionalnih (USN + USCG) i nuklearnih (samo USN) elektrana i pogona, kao i područja održavanja trupa, nazivaju se „vatrogasci”. Oni nose crvene pruge na plavim uniformama USN i USCG, a u slučaju mornarice bele uniforme.
Oni u vazduhoplovnoj grupi mornarice i obalske straže nazivaju se „vazduhoplovcima”, a zelene pruge nose na plavim uniformama (USN + USCG) i belim uniformama (samo USN).
Uposleno osoblje u građevinskoj grupi, koja prvenstveno popunjava građevinske bataljone Američke mornarice (i.e.morske pčele), nazivaju se „građevinarima” i nose svetloplave pruge na plavoj i na beloj uniformi. Građevinari su jedinstveni za američku mornaricu; ne postoji ekvivalent američke Obalske straže.
^Douglas, W. A. B. and Michael Whitby.A Blue Water Navy: The Official Operational History of the Royal Canadian Navy in the Second World War, 1943–1945.
unknown; translated by Urgunge Onon; revised by Sue Bradbury (1993). „Chapter Nine: Chinggis Khan's military and civil administration”.Chinggis Khan: The Golden History of the Mongols (hardback). London: The Folio Society. стр. 116. „Within the units of a thousand men he [Chinggis Khan] appointed commanders over groups of a hundred, and within those over groups of ten. The main units he made part of larger contingents of ten thousand, appointing commanders to rule over them.”
Armstrong, John Griffith.The Halifax Explosion and the Royal Canadian Navy: Inquiry and Intrigue (Vol. 1. UBC Press, 2002)
Auchterlonie, Lieutenant Commander JR Bob. "Meeting the Challenge: The Canadian Navy in the New Strategic Environment." (Toronto: Canadian Forces College Command and Staff Course Masters Thesis Paper, 2004).online
Douglas, W. A. B. and Michael Whitby.A Blue Water Navy: The Official Operational History of the Royal Canadian Navy in the Second World War, 1943–1945.
Huebert, Rob. "Submarines, Oil Tankers, and Icebreakers: Trying to Understand Canadian Arctic Sovereignty and Security."International Journal 66 (2010): 809.
Pritchard, James (2011).A Bridge of Ships: Canadian Shipbuilding During the Second World War. McGill-Queen's Press-MQUP.
Rawling, William. "The Challenge of Modernization: The Royal Canadian Navy and Antisubmarine Weapons, 1944–1945."Journal of Military History 63 (1999): 355–378. in JSTOR
Schull, Joseph.Lointoins navires: compte rendu official des operations de la Marine canadienne au cours de la seconde Grande Guerre. Ottawa, Ont.: E. Cloutier, 1953.N.B.: "Publié d'ordre du ministre de la Défense nationale."
Tracy, Nicholas (2012).Two-Edged Sword: The Navy as an Instrument of Canadian Foreign Policy. McGill-Queen's Press-MQUP.
_130204-N-JC752-089.jpg)
.doi:10.1177/1098611100003003001. Архивирано изоригинала(PDF) 12. 5. 2013. г. Приступљено15. 1. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Овај чланак користи текст рада који је ујавном власништву. 
