Modus vivendiлат. (изговор: модус вивенди). Начин живљења.[1]
У општем смислумодус вивенди је споразум који омогућава сарадњу упркос међусобном неслагању. Споразум између оних који међусобно нису сагласни по неким најважнијим питањима (сагласни да нису сагласни).[1]
Овај израз је примјерен међународнојдипломатскојкореспонденцији. Он је инструмент за успостављање међународног споразума привременог карактера, са намјером да постигне компромисну сагласност, која ће, сазријевањем ситуације, бити замјењена чврстим споразумом као што је међународни уговор. Обично је обликован неформално, па тако никада не захтјева законскуратификацију. Примирја која имају намјеру да постану мир су увијек у форми„модус вивенди“.[2][3]
Након стицања независностиКувајта 1961.г. и територијалних претензијаИрака , међународном интервенцијом формално је призната независност Кувајта успостављањеммодус вивенди.[2]
Фундаменталан је у политичкојфилозофији многих мислиоца. (Џон Греј ,Волтер ...)[2][3]
