Основне доприносе Фридман је дао на подручјутеорије цена,инфлације имонетарне политике. Готово сам је током 1950-их и1960-их година држао опозицију владајућемкејнзијанизму. Тврдио је да ниво цена зависи од количине новца у оптицају, чиме је васкрснуо класичнуквантитативну теорију новца. У дугом року, по Фридману, повећање новчане масе повећава цене, али не и економску активност и запосленост. Само у кратком року монетарни раст повећава производњу и запосленост. Решење проблемаинфлације и краткорочних флуктуација запослености и реалног националног дохотка Фридман је видео у једноставном монетарном правилу: новчана маса треба да расте једнако као реални друштвени производ (ГНП).
Није имао поверења у способност државе да коригује грешке тржишта. Тражио је и да се смањи јавна потрошња како би привреди и становништву остајало више новца. Био је саветникРоналда Регана[2] иМаргарет Тачер.[3] Његове књиге, есеји остварили су велики утицај широм света, укључујућикомунистичке земље.[4][5][6] Уопште, био је један од највећих либерала20. века.
У књизиКапитализам и слобода доказивао је да систем заснован на слободама даје најбоље резултате и залагао се, између осталог, за добровољну војску, негативан порез на доходак, флуктуирајуће курсеве валута, укидање лиценцирања за лекаре и друге итд. ТВ серија и књига под називомСлобода избора, које је припремио заједно са супругом Роуз, учинили су га популарним широм света. Основао је, заједно саХајеком,Друштво Монт Пелерин, где је преиспитивана и јачаналиберална идеја.
Фридман је рођен уБруклину, уЊујорку, у породици јеврејских досељеника Саре Етхел (рођ Ландау) и Јена Саула Фридмана,[7] из Берегзасима у Закарпатима,краљевина Угарска (данас Берехове у Украјини), трговаца текстилном робом. Након Милтоновог рођења, породица се преселила у Рехвеј,Њу Џерзи. У својим тинејџерским данима, Фридман је страдао у саобраћајној несрећи услед чега му је остао трајни ожиљак на горњој усни.[8] Као надарени ученик, Фридман матурира нешто пре свог шеснаестог рођендана.[9][10] Након дипломирања понуђене су му две стипендије за дипломски рад. Једна из математике на Универзитету Браун, друга из економије наУниверзитету у Чикагу.[11] Фридман бира потоњу, те тако 1933. године стиче титулу магистра наука. На њега су снажно утицали Џејкоб Винер, Франк Најт и Хенри Симонс. УЧикагу је Фридман упознао своју будућу супругу, економисткињу Роуз. Током школске 1933/1934. наУниверзитету Колумбија је студирао статистику с познатим статистичарем и економистом Харолдом Хотелингом. Враћа се у Чикаго школске 1934/1935. године као асистент Хенрију Шулцу, који је тада радио на "теорији и мерењу потражње". Те године Фридман се упознао са Џорџом Стиглером и Вилсоном Аленом Валисом са којима ће остати пријатељ до краја живота.[12]
Фридман је најпознатији по оживљавању интереса за понуду новца као одреднице номиналне вредности производње, то јест, квантитативну теорију новца. Монетаризам је скуп ставова повезаних са модерном квантитативном теоријом Његови почеци могу се пратити уназад до школе Саламанка из 16. века или чак и даље. Међутим, Фридманов допринос је у великој мери одговоран за модерну популаризацију. Он је коаутор, са Аном Шварц, "Монетарне историје САД, 1867-1960" (1963), која је испитивала улоге понуде новца и економске активности у историји САД. Упечатљив је закључак њиховог истраживања у вези начина на који промене понуде новца доприносе економским флуктуацијама. Неколико студија регресије са Давидом Мизелманом током 1960-их предлагале су примат понуде новца у односу на инвестиције и државну потрошњу у одређивању потрошње и производње.
Фридман је био главни заговорник монетаристичке школе економије. Он је тврдио да постоји блиска и стабилна веза између инфлације и понуде новца, углавном да се инфлација може избећи уз правилну регулацију стопе раста монетарне базе. Он је користио славну аналогију о "бацању новца из хеликоптера.", како би се избегли механизми за убризгавање новца и други фактори који би његове моделе чинило прекомпликованим. Фридманови аргументи су се супротстављали популарном концепту инфлације трошкова, да је повећан општи ниво цена у то време био резултат повећања цена нафте, односно повећања плата; као што је он писао,
Инфлација је увек и свугде новчани феномен 1963.[13]
Фридман је такође познат по свом раду на функцији потрошње, хипотезе о сталном приходу (1957), који је сам Фридман називао својим најбољим научним радом.[14] Ово дело је тврдило да ће рационални потрошачи трошити пропорционалну количину онога што перципирају да је њихов стални приход. Случајне добитке ће углавном сачувати. Пореска одбијања исто тако, јер рационални потрошачи предвиђају да ће порез морати да се повећа због балансирања буџета. Други важни доприноси су његова критика Филипсове криве и концепта природне стопе незапослености (1968). Влада која доноси већу инфлацију не може трајно смањити незапосленост на тај начин. Незапосленост може бити привремено мања, ако је инфлација неочекивана, али на дуге стазе незапослености ће бити одређена трвењима и несавршеностима на тржишту рада.
Фридман је подржавао државно управљање јавним добрима тамо где се сматрало да приватне фирме не могу да пруже задовољавајуће услуге, међутим, тврдио је да би многе услуге које пружа Влада биле боље пружене од стране приватног сектора.
Милтон Фридман је био главни заговорник добровољног служења војске, наводећи да је регрутација у "нескладу са слободним друштвом."[15][16] У делу "Капитализам и слобода", он је тврдио да је војни рок неправедан и произвољан и спречава младиће у обликовању живота по својој мери.[17] Током Никсонове администрације био је на челу одбора како би истражио пребацивање на плаћене / добровољачке оружане снаге. Он ће касније тврдити да је његова улога у уклањању регрутације у Сједињеним Америчким Државама било његово најпоносније постигнуће.[18] Фридман је, међутим, сматрао да би се народ могао присилити на војну обуку као резерву у случају рата.[17]
Мајкл Вокер из Фрејзер института и Фридман угостили су низ конференција од 1986. до 1994. Циљ је био да се створи јасна дефиниција економске слободе и метода за њено мерење. На крају је то резултирало првим извештајем о светској економској слободи, "економске слободе у свету". Фридман је заговарао јачу основну правну (уставну) заштиту економских права и слобода у циљу даљег промовисања индустријско-комерцијалног развоја, просперитета и подупирао демократију и слободу те уопштено владавину права у друштву.[19]
Фридман предлаже да ако би систем социјалних давања уопште постојао, заменио би постојећи систем негативним порезом на доходак, односно прогресивним пореским системом, у којем би сиромашни од Владе примали основни животни приход.[20]
ПремаЊјујорк тајмсу, Фридманово становиште по овом питању су следећа: ″Тржиште постиже сјајне ствари, али не може вршити дистрибуцију прихода који свим грађанима омогућава задовољење основних животних потреба″[20]
Фридман је био присталицагеј права. Никада није јасно подржаоистополне бракове, уместо тога је рекао „Не сматрам да би требало бити било какведискриминације према хомосексуалцима[21][22]
Фридман се такође залагао залибертаријанску политику као што је легализацијадроге ипроституције. Током 2005. године Фридман и још пет стотина економиста представили су економске предности у легализацијимарихуане.[23]
Фридман је преминуо у 94. години у Сан Франциску 16. новембра 2006. године.[24] Још увек је радио као економиста, његова последња колумна објављена је дан након смрти.[25]
J. Daniel Hammond and Claire H. Hammond,, ур. (2006).Making Chicago Price Theory: Friedman-Stigler Correspondence, 1945–1957. Routledge: Routledge.ISBN0-415-70078-7.. 2006. 165 pp. .
„Reflections on A Monetary History,”.The Cato Journal. , Vol. 23, 2004, essay
"The Drug War as a Socialist Enterprise," in Arnold S. Trebach, ed.Friedman and Szasz on Liberty and Drugs: Essays on the Free Market and Prohibition (Drug Policy Foundation Press: 1992)
Economic Freedom, Human Freedom, Political Freedom. 1992.ISBN1-883969-00-X.. short pamphlet
An Economist's Protest: Columns in Political Economy, Thomas Horton and Company (1966)
Capitalism and Freedom (1962), highly influential series of essays that established Friedman's position on major issues of public policy„excerpts”. Архивирано изоригинала 05. 11. 2008. г.
Roofs or Ceilings?: The Current Housing Problem with George J. Stigler. (Foundation for Economic Education, 1946), 22 pp. attacksrent control
Friedman, Milton (новембар 1935). „Professor Pigou's Method for Measuring Elasticities of Demand From Budgetary Data”.The Quarterly Journal of Economics.50 (1): 151—63.JSTOR1882346.doi:10.2307/1882346.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Pigou, A. C.; Friedman, Milton; Georgescu-Roegen, N. (мај 1936). „Marginal Utility of Money and Elasticities of Demand”.The Quarterly Journal of Economics.50 (3): 532—33.JSTOR1882615.doi:10.2307/1882615.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„The Spendings Tax as a Wartime Fiscal Measure”.American Economic Review.33 (1): 50—62., Part 1 (Mar. 1943),.Friedman, Milton (1943).„The Spendings Tax as a Wartime Fiscal Measure”.The American Economic Review.33 (1): 50—62.JSTOR1811186.
Taxing to Prevent Inflation: Techniques for Estimating Revenue Requirements (Columbia U.P. 1943, 236 pp) with Carl Shoup and Ruth P. Mack
Income from Independent Professional Practice with Simon Kuznets (1945), Friedman's PhD thesis
Friedman, Milton (јун 1948). „A Monetary and Fiscal Framework for Economic Stability”.American Economic Review.38 (3): 245—64.JSTOR1810624.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
"A Fiscal and Monetary Framework for Economic Stability,"Econometrica Vol. 17, Supplement: Report of the Washington Meeting (Jul. 1949), pp. 330–32.Friedman, Milton (1949). „A Fiscal and Monetary Framework for Economic Stability”.Econometrica.17: 330—332.JSTOR1907322.doi:10.2307/1907322.
Friedman, Milton (децембар 1949). „The Marshallian Demand Curve”.The Journal of Political Economy.57 (6): 463—95.JSTOR1826553.doi:10.1086/256879.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Friedman, Milton (децембар 1950). „Wesley C. Mitchell as an Economic Theorist”.The Journal of Political Economy.58 (6): 465—93.JSTOR1827087.doi:10.1086/257011.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
"Some Comments on the Significance of Labor Unions for Economic Policy", 1951, in D. McC. Wright, editor,The Impact of the Union.
„Price, Income, and Monetary Changes in Three Wartime Periods”.American Economic Review.42 (2): 612—25. мај 1952.CS1 одржавање: Формат датума (веза), Papers and Proceedings of the Sixty-fourth Annual Meeting of the American Economic Association,.Friedman, Milton (1952).„Price, Income, and Monetary Changes in Three Wartime Periods”.The American Economic Review.42 (2): 612—625.JSTOR1910632.
Friedman, Milton; Savage, L. J. (децембар 1952). „The Expected-Utility Hypothesis and the Measurability of Utility”.Journal of Political Economy.60 (6): 463—74.JSTOR1825271.doi:10.1086/257308.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Friedman, Milton (август 1953). „Choice, Chance, and the Personal Distribution of Income”.Journal of Political Economy.61 (4): 277—90.JSTOR1826880.doi:10.1086/257390.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
"A Memorandum to the Government of India November 1955", MS first published at University of Hawaii May 21, 1989; first published in the bookFoundations of India's Political Economy, edited by Subroto Roy & WE James, Sage 1992
"The Quantity Theory of Money: A restatement", 1956, in Friedman, editor,Studies in Quantity Theory.
A Theory of the Consumption Function (1957)
"A Statistical Illusion in Judging Keynesian Models" with Gary S.„Becker”.Journal of Political Economy.65 (1): 64—75. фебруар 1957.JSTOR1824834.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
"The Supply of Money and Changes in Prices and Output", 1958, inRelationship of Prices to Economic Stability and Growth.
A Program for Monetary Stability. Fordham University Press. 1960.
Friedman, Milton (1961). „Monetary Data and National Income Estimates”.Economic Development and Cultural Change.9 (3): 267—286.JSTOR1151799.doi:10.1086/449907.
Friedman, Milton (октобар 1961). „The Lag in Effect of Monetary Policy”.Journal of Political Economy.69 (5): 447—66.JSTOR1828534.doi:10.1086/258537.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Friedman, Milton (децембар 1962). „The Interpolation of Time Series by Related Series”.Journal of the American Statistical Association.57 (300): 729—57.JSTOR2281805.doi:10.2307/2281805.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
"Should There be an Independent Monetary Authority?", in L.B. Yeager, editor,In Search of a Monetary Constitution
Inflation: Causes and consequences, 1963.
„Money and Business Cycles”.The Review of Economics and Statistics.45 (1): 32—64. фебруар 1963.CS1 одржавање: Формат датума (веза), Part 2, Supplement,.Friedman, Milton; Schwartz, Anna J. (1963).„Money and Business Cycles”(PDF).The Review of Economics and Statistics.45 (1): 32—64.JSTOR1927148.doi:10.2307/1927148.
"Money and Business Cycles" with A. J. Schwartz, 1963,Review of Economics & Statistics.
"The Relative Stability of Monetary Velocity and the Investment Multiplier in the United States, 1898–1958", with D. Meiselman, 1963, in Stabilization Policies.
"A Reply to Donald Hester", with D. Meiselman, 1964
The Balance of Payments: Free Versus Fixed Exchange Rates with Robert V. Roosa (1967)
„The Monetary Theory and Policy of Henry Simons,”.Journal of Law and Economics. Vol. 10 (Oct. 1967), pp. 1–13.Friedman, Milton (1967). „The Monetary Theory and Policy of Henry Simons”.The Journal of Law & Economics.10: 1—13.JSTOR724867.doi:10.1086/466628.
"What Price Guideposts?", in G.P. Schultz, R.Z. Aliber, editors,Guidelines
Friedman, Milton (март 1968).„The Role of Monetary Policy.”.American Economic Review.58 (1): 1—17.JSTOR1831652.CS1 одржавање: Формат датума (веза) presidential address to American Economics Association
"Money: the Quantity Theory", 1968, IESS
"The Definition of Money (фебруар 1969). „Net Wealth and Neutrality as Criteria" with Anna J”.Schwartz Journal of Money, Credit and Banking.1 (1): 1—14.JSTOR1991373.doi:10.2307/1991373.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Monetary vs. Fiscal Policy with Walter W. Heller (1969)
"Comment on Tobin", 1970,Quarterly Journal of Economics
Monetary Statistics of the United States: Estimates, Sources, Methods. with Anna J. Schwartz, 1970.
Friedman, Milton (март 1970). „A Theoretical Framework for Monetary Analysis”.Journal of Political Economy.78 (2): 193—238.JSTOR1830684.doi:10.1086/259623.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
The Counter-Revolution in Monetary Theory 1970.
Friedman, Milton (1971). „A Monetary Theory of Nominal Income”.Journal of Political Economy.79 (2): 323—337.JSTOR1832113.doi:10.1086/259746.
Friedman, Milton (1971). „Government Revenue from Inflation”.Journal of Political Economy.79 (4): 846—856.JSTOR1830832.doi:10.1086/259791.
"Interrelations between the United States and the United Kingdom, 1873–1975.", with A.J. Schwartz, 1982,J Int Money and Finance
Monetary Trends in the United States and the United Kingdom: Their relations to income, prices and interest rates, 1876–1975. with Anna J. Schwartz, 1982
"Monetary Policy: Tactics versus strategy", 1984, in Moore, editor,To Promote Prosperity.
„Lessons from the 1979–1982 Monetary Policy Experiment”.American Economic Review.74 (2): 397—401. мај 1984.CS1 одржавање: Формат датума (веза), Papers and Proceedings ... of the American Economic Association,.
"Has Government Any Role in Money?" with Anna J. Schwartz, 1986, JME
"Quantity Theory of Money", in J. Eatwell, M. Milgate, P. Newman, eds.,The New Palgrave (1998)
Friedman, Milton (децембар 1990). „The Crime of 1873”.Journal of Political Economy.98 (6): 1159—.JSTOR2937754.doi:10.1086/261730.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Friedman, Milton (фебруар 1992). „Franklin D. Roosevelt, Silver, and China”.Journal of Political Economy.100 (1): 62—83.JSTOR2138806.doi:10.1086/261807.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Milton Friedman on Economics: Selected Papers by Milton Friedman, edited by Gary S. Becker (2008)
Frazer, William.Power and Ideas: Milton Friedman and the Big U-Turn. Vol. 1: The Background. Vol. 2: The U-Turn.. Gainesville, Fla.: Gulf/Atlantic, 1988. 867 pp.
Hammond, J. Daniel (2003). „Remembering Economics”.Journal of the History of Economic Thought.25 (2): 133—43.ISSN1042-7716.; focus is on Friedman
Hirsch, Abraham, and Neil de Marchi (1990).Milton Friedman: Economics in Theory and Practice.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). his methodology
Jordan, Jerry L.,Allan H. Meltzer, Thomas J. Sargent and Anna J. Schwartz; "Milton, Money, and Mischief: Symposium and Articles in Honor of Milton Friedman's 80th Birthday"Economic Inquiry. Volume: 31. Issue: 2. 1993. pp. 197+. in JSTOR
Powell, Jim (2000).The Triumph of Liberty. New York: Free Press.. See profile of Friedman in the chapter "Inflation and Depression."
Rayack; Elton (1987).Not So Free to Choose: The Political Economy of Milton Friedman and Ronald Reagan. Praeger.. attacks Friedman's policies from the left
Tavlas, George S (1998). „Retrospectives: Was the Monetarist Tradition Invented?”.Journal of Economic Perspectives.12 (4): 211—22.ISSN0895-3309. Fulltext in JSTOR
