Увођење ракетно-нуклеарног оружја, а посебно масовно увођење моторних возила (првенствено гусеничара) повећали су ударну моћ и покретљивост савремених армија. Армије већине развијених земаља су веома снажне здружене формације, опремљене различитим врстама ракета оперативно-тактичке намене, великим бројем оклопних, артиљеријских и артиљеријско-ракетних јединица противваздушне одбране и других јединица родова и служби. Савремене армије састоје се од корпуса, самосталних дивизија и других јединица или само од дивизија, бригада и других јединица. Потпуно су моторизоване и оспособљене за дејства у условима савременог ратовања.
Као највиша оперативна јединица копнене војске армија се први пут помиње уфранцуским револуционарним ратовима крајем XVIII века. УПрвом светском рату армије су у готово свим земљама задржане као највише оперативно-стратегијске формације. Уграђанском рату у Русији створене су прве коњичке армије. ТокомДругог светског рата армије су задржале обележја основних оперативних јединица, које су дејствовале у оквиругрупе армија,фронта или самостално. Тада се први пут појављују и тенковске, оклопне, механизоване, ваздухопловне, ваздушно-десантне, поморско-десантне и армије противваздушне одбране.
На просторима бившеЈугославије, токомбалканских ратова 1912-13. и у Првом светском рату 1914-18. годинеКраљевина Србија имала је три армије. Године 1919. војска Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевине Југославије подељена је у четири армијске и 16 дивизијских области. Пред почетакАприлског рата 1941. године краљевска војска била је подељена у шест армијских области. УНародноослободилачком рату почетком 1945. године створене су четири армијеНародноослободилачке војске Југославије (НОВЈ). Од краја 1947. године, расформиравањем армија,Југословенска армија, а од 1951. годинеЈугословенска народна армија била је подељена у пет војних области. После 1992. године, државна територија је била подељена у 3 армијске области које су остале и за време Србије и Црне Горе. Армијске области су укинуте 2006. године након оцепљена Црне Горе.
Армијом се називају и оружане снаге у целини или копнена војска неке земље.
Индијске војске биле су међу првима у свету. У првој забележеној бици,Бици десет краљева,хиндуистички аријевски краљ по именуСудас победио је савез од десет краљева и поглавица које су их подржавали. Током гвозденог доба, царстваМаурија иНанда су имала највеће армије на свету, а врхунац је био око 600.000 пешака, 30.000 коњаника, 8.000 ратних кочија и 9.000 ратних слонова, не укључујући савезникевазалне државе.[1][2][3][4] У добаГупте, велике армиједугих стрелаца су регрутоване да се боре против нападачких армија коњичких стрелаца.Слонови,копљаници икоњица били су друге употребљаване трупе.
Бронзани механизам за окидање самострела и кундак који су се масовно производили упериоду зараћених држава (475-221. п. н. е.)
Уметност ратовањаСун Цуа остаје један одседам кинеских војних класика,[5][6][7] иако је стар две хиљаде година.[8] Пошто ниједна политичка фигура није могла да постоји без војске, предузете су мере како би се обезбедило да само најспособније вође могу да контролишу војску.[9]Цивилна бирократија (士大夫) је настала да контролише производну моћ држава и њихову војну моћ.[10]
Римска војска је имала своје порекло у грађанској војсциРепублике, у којој су били грађани који су служили обавезну дужност за Рим.Реформе су војску претвориле у професионалну организацију коју су још увек углавном попуњавали грађани, али су ови грађанислужили непрекидно 25 година пре него што су отпуштени.[11]
Војске средњег века састојале су се од племићких витезова, који су служили свомсуверену, и унајмљене пешадије.
У најранијемсредњем веку била је обавеза свакогаристократе да се одазове позиву у битку својом опремом, стрелцима и пешадијом. Овај децентрализовани систем је био неопходан због друштвеног поретка тог времена, али је могао довести до шароликих снага са променљивом обуком, опремом и способностима. Што је племић имао више ресурса на располагању, његове трупе би биле боље.
У почетку су се речи „витез“ и „племенити“ користиле наизменично, јер није било разлике између њих. Док се племство борило на коњима, подржавали су га грађани ниже класе, плаћеници и криминалци, чија је једина сврха била учешће у ратовању јер су, најчешће, имали краће запослење током ангажмана свог господара.[12] Како је средњи век напредовао ифеудализам се развијао у легитимном друштвеном и економском систему, витезови су почели да се развијају у сопствену класу са мањим ограничењем: и даље су били у обавези према свом господару. Како више није била првенствено вођена економским потребама, новооснована вазална класа је, уместо тога, била вођена оданошћу ивитештвом.
У теорији, сваки Енглез је имао обавезу да служи четрдесет дана. Четрдесет дана није било довољно за поход, посебно оне на континент.[13]
Године 1439, француско законодавство, познато каоГенерални сталежи (француски:états généraux), донело је законе који су ограничавали регрутовање и обуку војске само на краља. Требало је подићи нови порез познат каоtaille који је требало да обезбеди финансирање нове краљевске војске. Најамничке чете су добиле избор или да се придруже Краљевској војсци каокомпаније по захтеву на трајној основи, или да буду прогоњене и уништене ако одбију. Француска је добила укупну сталну војску од око 6.000 људи, која је послата да постепено елиминише преостале плаћенике који су инсистирали да делују сами. Нова стајаћа војска имала је дисциплинованији и професионалнији приступ ратовању од својих претходника. Реформе из 1440-их су на крају довеле допобеде Француске код Кастијона 1453. и завршеткаСтогодишњег рата. До 1450. године јединице су подељене на теренску војску, познату каоgrande ordonnance и гарнизонске снаге познате каоpetite ordonnance.[14]
^Cheng, Anne (1993). „Ch'un ch'iu 春秋,Kung yang 公羊,Ku liang 榖梁 andTso chuan 左傳”. Ур.: Loewe, Michael.Early Chinese Texts: A Bibliographical Guide. Early China Special Monograph Series.2. Berkeley: Society for the Study of Early China; Institute of East Asian Studies, University of California, Berkeley. стр. 67—76.ISBN1-55729-043-1.
Cheng, Anne (1993). „Ch'un ch'iu 春秋,Kung yang 公羊,Ku liang 榖梁 andTso chuan 左傳”. Ур.: Loewe, Michael.Early Chinese Texts: A Bibliographical Guide. Early China Special Monograph Series.2. Berkeley: Society for the Study of Early China; Institute of East Asian Studies, University of California, Berkeley. стр. 67—76.ISBN1-55729-043-1.
Cordesman, Anthony; Nerguizian, Aram (22. 4. 2010).The Gulf Military Balance in 2010(PDF). Center for Strategic and International Studies. Архивирано изоригинала(PDF) 09. 08. 2010. г. Приступљено31. 8. 2010.
-_Unspecified_or_Composite_All-Arms_(NATO_APP-6).svg)
