Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Microsoft Windows

С Википедије, слободне енциклопедије
Microsoft Windows
Верзија оперативног системаWindows NT
ПрограмерМајкрософт
Написан уC,C++,Асемблер[1]
Изворни моделЗатворен код,Дељен код
Маркетиншки циљЛични рачунар, таблет, мобилни телефон
Доступан наВишејезични[2]
Метода ажурирањаWindows ажурирање,Windows продавница
Управљач пакетимаWindows Installer (.msi, .msix, .msp),Microsoft Store (.appx, .appxbundle),[3]Windows Package Manager
ПлатформеIA-32,x86-64
ТипкернелаХибридно
ЛиценцаЛУКК
Званични веб-сајтЗванична страница

Microsoft Windows (транскр.Мајкрософт виндоус, ИПА кôдˈwɪndoʊz) је породицаоперативних система заличне рачунаре исервере компанијеМајкрософт. Прва верзија је представљена1985. године као одговор на нову стратегију фирмеЕпл и најновију верзијуоперативног система замекинтоше, који су користилиграфички кориснички интерфејс. Microsoft Windows је временом стекао доминантну позицију на тржишту личних рачунара. Корпорација Мајкрософт је заговорник затвореног кода и власник свих ауторских права и дистрибуције оперативних система Windows. Реч „Windows“ (енгл.Windows) у преводу саенглеског језика значи „прозори“. Појам се односи на једну од основних врста елемената у графичком радном окружењу — прозора — у којима се извршава већина програма. Windows је развијен зарачунаре компатибилне са IBM-ом, који су базирани на архитектури Интел86 (енгл.x86), и данас су скоро све верзије Windows-а направљене за ову хардверску платформу. Изузетак је биоWindows NT који је прављен за процесоре Интел и МИПС, и касније за архитектуреPower PC,DEC иАлфа.

Microsoft је представиооперативно окружење под називомВиндоус дана 20. новембра 1985. године, као графичкуљуску оперативног система заМС-ДОС, као одговор на све веће интересовање заграфички кориснички интерфејс (GUI).[4] Мајкрософт Виндоус једоминирао на светском тржиштуличних рачунара (PC) сапреко 90% удела на тржишту, претекавшиМак ОС који је представљен 1984. године.

Епл је сматрао Виндоус као неправедно задирање у њихове иновације у развоју графичког интерфејса имплементиране на производима као што суЛиса иМaкинтош (на крају су се нагодили на суду у корист Мајкрософта 1993. године). На личним рачунарима, Виндоус је и даље најпопуларнији оперативни систем у свим земљама.[5][6] Међутим, 2014. године Мајкрософт је признао да је већи део целокупног тржишта оперативног система изгубио у користАндроида,[7] због масовног раста продаје Андроидовихпаметних телефона. У 2014. години број продатих Виндоус уређаја био је мањи од 25% од броја продатих Андроид уређаја. Ово поређење, међутим, можда није у потпуности релевантно, јер два оперативна система традиционално циљају различите платформе. Ипак, бројеви за употребу Виндоус сервера (који су упоредиви са конкурентима) показују трећину тржишног удела, слично оном за крајњу употребу.

Према подацима из маја 2021, најновија верзија оперативног система Виндоус за рачунаре,таблете иуграђене уређаје јеВиндоус 10, верзија 21H1. Најновија верзија засерверске рачунаре јеВиндоус сервер, верзија 21H1.[8]Специјализована верзија оперативног система Виндоус такође ради наконзолама за видео игреXbox One иXbox Series X/S.[9]

Генеалогија

[уреди |уреди извор]

Према маркетиншкој улози

[уреди |уреди извор]

Microsoft, развијач Windowsa, регистровао је неколико марки које описују породице оперативног система Windows који је намењен за специфични сектор рачунарске индустрије. Од 2014, следеће породице Windowsa се активно развијају:

  • Windows NT: Почела као породица оперативних система са верзијомWindows NT 3.1, оперативни систем засерверске рачунаре ирадне станице. Сада се састоји од три подпородице оперативних система које су издате скоро истовремено и деле исто језгро (кернел).
    • Windows: Оперативни систем за уобичајене личне рачунаре. Задња верзија јеWindows 8.1. Чланови ове породице се не разликују по неком посебном правилу; нпр.Windows Vista,Windows 7 иWindows RT су чланови ове породице, али не иWindows 3.1. Главни конкурент ове породице јеmacOS од компанијеApple Inc.
    • Windows Server: Оперативни систем за серверске рачунаре. Задња верзија јеWindows Server 2012 R2. За разлику од клијентских система, примењује снажну именску шему. Главни конкурент ове породице јеЛинукс.
    • Windows PE: Лака верзија Виндоуса с тежњом да оперишеLive OS–ом, кориштеним за инсталирање Виндоуса на рачунарима (посебно на више рачунара истовремено), за опоравак или у сврхе решавања проблема. Последња верзија је Виндоус ПЕ 5.1.
  • Windows Phone: Оперативни систем који се продаје произвођачима паметних телефона. Прва верзија је билаWindows Phone 7. Последња верзија јеWindows Phone 8.1. Главни конкурент ове породице јеАндроид од компанијеГугл.
  • Windows Embedded: Првобитно, Мајкрософт је развијаоWindows CE као оперативни систем опште сврхе за сваки уређај који је био исувише ограничен ресурсима да би се назвао пуноправни рачунар. Евентуално, ипак, Виндоус ЦЕ је преименован у Виндоус имбедид компакт и био је пласиран под марком Windows Compact која се такође састоји одWindows Embedded Industry, Windows Embedded Professional,Windows Embedded Standard,Windows Embedded Handheld иWindows Embedded Automotive.[10]

Следеће породице Виндоуса се више не развијају:

  • Windows 9x: Оперативни систем који је циљао корисничко тржиште. Обустављен због субоптималних перформанси (PC World је задњу верзију ове породице,Windows ME, назвао једним од најлошијих производа свих времена.)[11] Мајкрософт сада учествује на корисничком тржишту са Виндоусом НТ.
  • Windows Mobile: Био је мобилни оперативни систем, претходникВиндоус фона. Прва верзија је названаPocket PC 2000; трећа верзија,Windows Mobile 2003, прва је верзија која је усвојила марку Windows Mobile. Последња верзија јеWindows Mobile 6.5.

Верзије

[уреди |уреди извор]

Мајкрософт је током година издао многе верзије оперативних система.Постоје два правца развоја Windows оперативних система у зависности од кернела на ком су базирани.Верзије засноване на ДОС кернелу:

1985. Windows 1.0

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows 1.0
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Прва верзија Microsoft Windows-а. Могао је да ради све операција као ДОС, али са графичким интерфејс-ом.

1987. Windows 2.0

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows 2.0
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Могућност радње на VGA графичким картицама, преклапања прозора, ЕМС меморија и контролна табла.

1988. Windows 2.1

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows 2.1
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

1990. Windows 3.0

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows 3.0
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Боље графичко окружење са бољим апликацијама.

1992. Windows 3.1

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows 3.1

ПромењенПлави екран смрти

[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

1992. Windows за радне групе 3.1

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows за радне групе 3.1
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

1993. Windows за радне групе 3.11

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows за радне групе 3.11
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

1995. Windows 95

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows 95
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Још боље графичко окружење са Windows Explorer-ом (Таскбар, Старт мени, итд.), интернет експлорер.

1998. Windows 98

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows 98
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Интернет Експлорер 4.0, USB, ACPI, итд.

1999. Windows 98 SE

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows 98 SE

2000. Windows Me

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows Me
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Боље карактеристике за медију.

Верзије засноване на NT кернелу:

[уреди |уреди извор]

1993. Windows NT 3.1

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows NT 3.1
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

1994. Windows NT 3.5

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows NT 3.5
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

1995. Windows NT 3.51

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows NT 3.51
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

1996. Windows NT 4.0

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows NT 4.0
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

1999. Windows 2000.

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows 2000
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

NT оперативни систем, Wi-Fi, итд.

2001. Windows XP

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows XP
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Нова тема, бољи програми, више програма, итд.

2003. Windows Server

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows Server 2003
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Серверска верзија Windows XP.

2004. Windows XP Media Center 2005.

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows XP Media Center 2005
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

2005. Windows XP 64-bit Edition

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows XP 64-bit Edition
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

2007. Windows Vista

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows Vista
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Аеро тема, још боље апликације и много нових карактеристика.

2008. Windows Server 2008.

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows Server 2008
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

2009. Windows 7

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows 7
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Нови таскбар, поправљена стабилност, итд.

2009. Windows Server 2008 р2

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows Server 2008 р2
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

2012. Windows 8

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows 8
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Старт екран уместо Старт менија, Metro тема.

2012. Windows Server 2012.

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows Server 2012
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

2013. Windows 8.1

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows 8.1
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Нове апликације и исправке.

2013. Windows Server 2012 p2

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows Server 2012 p2
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

2015. Windows 10

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Microsoft Windows 10
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Враћен Старт мени, поправљене грешке, првобитно је требало да буде надоградња Windows 8.1 звана Update 2.[12]

2016. Windows Server 2016.

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows Server 2016
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Серверска верзија Windows 10

Испред верзије је година њеног првог издања.

Серверске верзије оперативних система су обележене искошеним словима.

2021. Windows 11

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows 11
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

2022. Windows Server 2022

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Windows Server 2022
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Распрострањеност

[уреди |уреди извор]
Назив оперативног системаРаспрострањеност
Microsoft Windows82,68%
Mac OS12,8%
Линукс1,43%
Кроум ОС0,9%
FreeBSD0%
Непознато2,17%

Microsoft Windows је један од најкоришћенијих породица оперативних система данашњице и тренутно се налази на 82,68% десктоп рачунара широм света. После њега се налази Mac OS са 12,8% рачунара.[13]

Распрострањеност верзија

[уреди |уреди извор]
Назив верзијеРаспрострањеност
Windows 1042,78%
Windows 741,86%
Windows 8.18,72%
Windows XP3,36%
Windows 82,44%
Windows Vista0,74%

Најраспрострањенија верзија Windows оперативног система је тренутно Windows 10. До јануара 2018. ово место је држао Windows 7 са 41,89% рачунара широм света. Од када је Windows 10 објављен, Windows 7 губи тржишни удео и горенаведеног датума губи позицију најраспрострањеније верзије Windows оперативног система.[14][15]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^„Lesson 2 - Windows NT System Overview”. Архивирано изоригинала 16. 03. 2011. г. Приступљено12. 4. 2013. 
  2. ^„Listing of available Windows 7 language packs”. Msdn.microsoft.com. Архивирано изоригинала 2. 8. 2012. г. Приступљено5. 4. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^„App packages and deployment (Windows Store apps) (Windows)”. Msdn.microsoft.com.Архивирано из оригинала 30. 3. 2014. г. Приступљено5. 4. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  4. ^„The Unusual History of Microsoft Windows”. Приступљено22. 4. 2007. CS1 одржавање: Формат датума (веза)[мртва веза]
  5. ^„Operating System Market Share Worldwide”.StatCounter Global Stats (на језику: енглески). Приступљено2021-01-05. 
  6. ^„Desktop Operating System Market Share Worldwide”.StatCounter Global Stats (на језику: енглески). Приступљено2021-01-05. 
  7. ^Keizer, Gregg (14. 7. 2014).„Microsoft gets real, admits its device share is just 14%”.Computerworld.IDG.Архивирано из оригинала 21. 8. 2016. г. „[Microsoft's chief operating officer] Turner's 14% came from a new forecast released last week by Gartner, which estimated Windows' share of the shipped device market last year was 14%, and would decrease slightly to 13.7% in 2014. Android will dominate, Gartner said, with a 48% share this year CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  8. ^„Microsoft”.support.microsoft.com. Приступљено2019-05-28. 
  9. ^„Xbox One Architecture Finally Explained - Runs OS 'Virtually Indistinguishable' from Windows 8”.WCCFtech.Архивирано из оригинала 6. 9. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  10. ^„RTOS: Embedded Real Time Operating Systems”.microsoft.com.Microsoft. Приступљено7. 11. 2014. 
  11. ^„The 25 Worst Tech Products of All Time”.PC World.IDG.Архивирано из оригинала 15. 2. 2012. г. Приступљено10. 2. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  12. ^„Microsoft KILLS Windows 8.1 Update 2 and Patch Tuesday”.The Register. The Register. 
  13. ^„Desktop Operating System Market Share Worldwide | StatCounter Global Stats”.gs.statcounter.com (на језику: енглески). Приступљено7. 2. 2018. 
  14. ^„Desktop Windows Version Market Share Worldwide | StatCounter Global Stats”.gs.statcounter.com (на језику: енглески). Приступљено7. 2. 2018. 
  15. ^„Windows 10 has finally surpassed Windows 7's market share”.OC3D (на језику: енглески). 2. 2. 2018. Архивирано изоригинала 08. 02. 2018. г. Приступљено7. 2. 2018. 

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Људи
(листа)
Оснивачи
Одбор директора
Тим вишег руководства
Корпоративне VPs
Управе
Регионални огранци
Породице производа
Веб поседовања
Конференције
Критика
Парница
Аквизиције
Државне
Остале
Портал:
Microsoft Windows насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Новости на Викиновостима
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Microsoft_Windows&oldid=30553188
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2026 Movatter.jp