| Marsel Maus | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 10. maj 1872. |
| Mesto rođenja | Epinal,Vogezi,Francuska |
| Datum smrti | 10. фебруар 1950.(1950-02-10) (77 год.) |
| Mesto smrti | Pariz,Francuska |
| Naučni rad | |
| Polje | Sociologija,antropologija |
| Potpis | [[File:{{{потпис}}}Signature de Marcel Mauss.svg|frameless|upright=0.72|alt=potpis_alt}}}]] |
Marsel Maus (fr.Marcel Mauss; rođen 10. maja 1872. – umro 10. februara 1950) je bio francuskisociolog. SestrićEmila Dirkema, Mausovo akademsko delo se graniči sa sociologijom iantropologoijom. Danas je, poznatiji po svom uticaju na druge discipline, posebno kroz analizu tema kao što sumagija,žrtvovanje idarivanje, odnosno razmena poklona u različitimkulturama širom sveta. Maus je imao značajan uticaj naKloda Levija-Strosa, osnivačastrukturalne antropologije.[1] Njegova najpoznatija knjiga jeThe Gift (Dar).
Maus je rođen uEpinalu, departmanVogezi, ujevrejskoj porodici. Studirao jefilozofiju uBordou, gde je njegov ujakEmil Dirkem predavao u to vreme. Bio je prvi rođak dosta mlađe Klaudije (Rafael) Bloš, biologa i majkeMaurisa Bloša koji je postao svetski poznati antropolog. Umesto da je krenuo uobičajnim putem, da predaje naliceju posle fakulteta, Maus se preselio uPariz i otpočeo studijukomparativne religije isanskrita.
Njegova prva publikacija 1896. označila je početak jedne višestrane karijere koja je izrodila nekoliko prekretnica u sociološkoj literaturi. Kao i mnogi članovi časopisaAnnée Sociologique , Mausa je privlačiosocijalizam, posebno onaj zagovaran od straneŽan Žoresa. Bio je dosta aktivan u događajimaDrejfusove afere. Pred kraj veka, pomogao je da se urede novine kao sto suLe Populaire,L'Humanité iLe Mouvement socialiste, gde je na poslednje navedenim sarađivao saŽoržom Sorelom.
Godine 1991. Maus je zauzeo mesto u ,,„storiji religije i necivilizovanog naroda” uÉcole pratique des hautes études (EPHE) jedne od najvećih škola u Parizu. U to vreme počela je više da ga privlačietnografija i njegov rad je počeo da dobija formu antropologije.
GodinePrvog svetskog rata su bile potpuno poražavajuće za Mausa. Mnogo njegovih prijatelja i kolega je poginulo u ratu, a njegov ujak je preminuo pre kraja rata. Politički gledano, godine nakon rata su takođe bile teške za Mausa. Dirkem je uveo promene u nastavnom planu škola širom Francuske, a nakon njegove smrti otpočela je negativna reakcija na njegove učenike.
Kao mnogi drugi pratioci Dirkema, Maus je našao utočište u administraciji. Osigurao je Dirkemovo nasledstvo time što je pronašao institucije koje bi preuzele uputstva za istraživanje, kao sto sul'Institut Français de Sociologie (1924) il'Institut d'Ethnologie (1926). Među učenicima, na koje je ostavio uticaj, bio jeŽorž Devro, kasnije uticajan antropolog, koji je kombinovao etnologiju sapsihoanalizom.
Godine 1931. Maus je zauzeo mesto sociologa na koledžu u Francuskoj. Aktivno se borio protivantisemitizma irasne politike, pre i posleDrugog svetskog rata. Umro je 1950.
U njegovom klasičnom deluThe Gift, Maus tvrdi da pokloni nikada nisu „besplatni”. Ljudska istorija je puna primera u kojima su pokloni uslovljeni uzajamnom razmenom. Poznato pitanje koje je odvelo njegovo istraživanje u antropologiju u Poklonu je bilo: „Koja jačina stoji iza datog objekta koja tera primaoca da uzvrati to isto?” (1990:3)
Odgovor je jednostavan: poklon jeapsolutna medalja (vidiobligaciono pravo), prožeta „duhovnim mehanizmima”, koja spaja čast i davaoca i primaoca (terminapsolutna medalja iliapsolutna društvena činjenica potiče od njegovog učenika Maurisa Linarda na osnovu Dirkemovesocijalne činjenice). Takve transakcije nadmašuju podelu između duhovnog i materijalnog tako da Maus smatra da je skoro „magično.” Davalac ne poklanja samo objekat, već i deo sebe, zato što je objekat neraskidivo vezan za njega: „objekti nikada nisu u potpunosti razdvojeni od čoveka koji ih daje”. Zbog ove veze između davaoca i poklona, čin poklanjanja stvara društvenu vezu sa obavezom vraćanja koja se pruža primaocu. Ne uzvratiti znači izgubitičast istatus, mada duhovna implikacija može biti još gora npr. uPolineziji, ne uzvratiti znači gubitakmane, jer se gubi duhovni izvor bogatstva i autoriteta.
Maus je istakao razliku između 3 obaveze:
Važan pojam u Mausovoj konceptualizaciji razmenjivanja poklona je ono što se zoveneotuđivost. U ekonomiji robe, postoji snažna razlika između objekata i osoba u pojmuprivatne imovine. Objekti se prodaju, što znači da se sva prava posedovanja prenose na novog vlasnika. Objekat onda postaje otuđen od svog prvobitnog vlasnika. U ekonomiji poklona, ipak, objekti koju su poklonjeni postaju otuđeni od davaoca; oni su pre pozajmljeni nego prodati. Činjenica je da je identitet davaoca povezan sa datim objektom što prouzrokuje da poklon ima snagu koja primorava primaoca da uzvrati poklon. Zato što su pokloni neotuđivi, zato i moraju biti vraćeni; čin davanja stvaradug, koji mora biti vraćen. Zbog ovoga, pojam očekivanog uzvraćanja poklona, stvara vezu između dve individue. Drugim rečima, kroz poklanjanje, stvara sedruštvena veza koja raste kroz vreme i prostor sve do budućeg momenta razmene. Dakle, razmena poklona dovodi do obostrane zavisnosti između davaoca i primaoca. Prema Mausu, poklon koji se ne uzvrati stvara kontradikciju zato što ne može da stvori društvene veze. Prateći Dirkemovo traganje za razumevanjedruštvene kohezije kroz konceptsolidarnosti, Maussov argument je da se solidarnost stiče kroz društvene veze stvorene razmenjivanjem poklona. Maus naglašava da je razmena nastala iz volje za pričvršćivanjem drugim ljudima - „da se ljudi obavežu”, zato što u teoriji pokloni se daju svojevoljno, ali u stvari oni su dati i uzvraćeni pod određenim obavezom.[2]
Mausovi pogledi na prirodu razmene poklona su bili kritikovani. Francuski antropologAlen Testart (1998), na primer, smatra da postojebesplatni pokloni, kao što je davanje novca prosjacima. Tu davalac i primalac ne poznaju jedno drugo i retkost je da će se uopšte ikada više sresti. U ovom kontekstu, donacija ne stvara nikakvu obavezu prosjaku da išta uzvrati; ni davalac ni prosjak nemaju takva očekivanja. Testart smatra da se jedino drugo može sprovesti. On smatra da je Maus preterao u opisu veličine obaveze stvorenedruštvenim pritiskom, posebno u njegovom opisupotlača (potlatch) međjuSeverno američkim indijancima.
Još jedan primer o neuzvraćenombesplatnom, poklonu je dao britanski antropologDžejms Lejdlov (2000). On opisuje socijalni kontekst Indijca koji su se odrekliđainizma - grupe celibatskih odricatelja koji živeasketski život duhovnog pročišćenja i spasenja. Đainistička interpretacija doktirneahimsa (rigorozne aplikacije pricnipa o nenasilju) utiče na ishranu đainista i sprečava ih da spremaju hranu, jer bi tako potencijalno bili umešani u nasilje nad mikroskopskim organizmima. Kako đainisti ne rade, oni se oslanjaju na donacije hrane od drugih porodica. Međutim, oni ne smeju da pokažu nikakvu želju za hranom i jedino mogu sa velikom neodlučnošću da je primaju.
Besplatni pokloni dakle, dovode u pitanje aspekte Mausovog koncepta o poklonu, ako se ne uzimaju u obzir moralni i nematerijalni kvaliteti davanja.
Dok je Maus poznat po nekoliko njegovih radova-njegovo najznačajnije remek delo je „The Gift” - većina njegovih radova je urađena u sradnji sa članovimaAnnée Sociologique, uključujući Dirkema,Henri Huberta i dr. Kao I mnogi ugledni francuski akademici, Maus je podučavao veliki broj učenika. Mnogi antropolozi tvrde da su išli njegovim stopama, pre svega Klod Levi-Stros.
Esej oPoklon-u predstavlja osnov za antropološke studijereciprociteta. Njegova analizaotlatch-a je inspirisalaŽorž Bataja (The Accursed Share); a onda i situaconiste ).Ovaj termin se koristi od strane mnogih zainteresovanih za ekonomske poklone i softvera otvornog koda, iako se ova druga upotreba ponekad razlikuje od originalne Mausove formulacije.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Људи | |
| Остале | |
.svg)
