Mango (лат.Mangifera) jebiljka (voće) koja raste u tropskim krajevima. Postoji oko 35 različitihvrsta manga. Nadrvetu manga rasteplod, koji se komercijalno koristi. Mango se uzgaja naročito uIndiji iIndokini.[1] Oko 5. veka p. n. e. prenesen je iz Indije do ostalih delova tropskeAzije, odakle se daljom kultivacijom raširio po svetu.Portugalci su ga preneli uBrazil, odakle je stigao doFloride tokom18. veka.
Većina vrsta u prirodi se nalazi kao divlji mango. RodMangifera pripada porodiciindijskog orahaAnacardiaceae. Mangoi suporeklom izjužne Azije,[2][3] odakle je „obični mango” ili „indijski mango”,Mangifera indica, distribuiran širom sveta, i postao jedan od široko kultiviranih plodova u tropima. Ostale vrsteMangifera (npr. konjski mango,Mangifera foetida) uzgajaju se u većoj meri na lokaliziranoj osnovi.
Mango je neraskidivo povezan sfolklornim i vjerskim običajima uIndiji. Plodovi i listovi manga koriste se za ukrašavanje svatova te javnih i religijskih ceremonija. I samBuda je sedio ispod drveta manga kad je doživeo prosvetljenje, pa se mango i danas koristi u mnogim obredima.[4] On jenacionalno voćeIndije iPakistana i nacionalno drvoBangladeša.[5] On je nezvanično nacionalno voćeFilipina.[6]
Mango je oko 500. p. n. e. prenesen izIndijskog podkontinenta u ostale delove tropskeAzije. Verojatno se zbog teškoća u transportu semena (koje vrlo brzo propadne), mangova stabla nisu dugo mogla presaditi po zapadnoj hemisferi, tek oko1700, uspešno su zasađena prva stabla poBrazilu, a naKaribima tek oko1740.[4]
Imemango, po kome je to voće danas poznato, izvedeno je iztamilskogman-kay iliman-gay, kojeg suPortugalci čuli kao mango kad su se naselili u zapadnoj Indiji.[4]
Stablo manga je zimzeleno, naraste od 15 do 18 metara u visinu, i živi izuzetno dugo (do 300 godina). Listovi manga su duguljasti narastu do 30 cm, cvetovi su mali, ružičasti i neobično mirisni, rastu u velikim bokorima.Poligamni su, odnosno neki imaju iprašnik itučak, a drugi samoprašnike.[4]
Plodovi manga variraju kako veličinom tako i ostalim osobinama, najmanji nisu puno veći odšljiva, dok najveći mogu težiti od 1,8 do 2,3 kg. Oblik im varira od ovala, lopte, kruške do srcolike forme. Neki plodovi su jarko obojeni crvenom i žutom, dok su drugi jednolično zeleni. U sredini ploda je velika plosnata semenka, okružena sočnim mesom od žute do narančaste boje, vrlo prepoznatljivog ukusa.[4] Postoji oko 35vrsta i oko 500 podvrsta manga.
Stabla manga ne zahtevaju nikakvu posebnu zemlju, ali ukoliko je tlo dobro i suvo stablo daje više plodova. Ukoliko raste na vlažnom tlu, oboleva od gljivične bolestiantraknoze koja uništavacvet i mlade plodove.[4]
Mango se razmnožava presađivanjem ili kalemljenjem na postojeća stabla ali i biozenozom. PoAziji se praktikuje relativno skup i zamoran postupak kalemljenja novih stabljika. PoFloridi su razvijene efikasnije metode kalemljenja, koje se danas koriste u komercijalne svrhe.[4]
Mango se bere i transportuje dok je još zelen. Zreoplod ima intenzivnicvetnimiris, koji ispušta pod blagim pritiskom. Da bi sazreo, polu zrelom plodu na sobnoj temperaturi treba 3 do 5 dana, dok se zreo može držati u frižideru 2 do 3 dana.[7]
Iseckan na komade često se kombinuje sapapajom,bananama ikokosom, u voćnim salatama. Takođe se koristi samleven uz led ijogurt, kako bi se dobio osvežavajući napitak. Od manga se pravi imarinada za grilovanomeso ili desertnesosove. Uglavnom se konzumira svež, ali postoje i različite kombinacije konzervisanog. Od manga se prave i voćni sokovi.[7]
Energetska vrednost po 100 g (3,5 oz) serviranju običnog manga je 250 kJ (60 kcal), a količina za mango jabuku je nešto veća (330 kJ (79 kcal) na 100 g). Sveži mango sadrži nizhranljivih sastojaka (desna tabela), ali samovitamin C ifolati su u značajnim količinamadnevne vrednosti od 44% i 11%, respektivno.[8][9]
Fitohemijski i hranljivi sastojci se razlikuju međukultivarima manga.[16] Do 25 različitih karotenoida je izolovano iz pulpe manga, od kojih je najgušći bio beta-karoten, koji predstavlja žuto-narandžastupigmentaciju većine kultivara manga.[17] Listovi manga takođe imaju značajan sadržaj polifenola, uključujućiksantonoide, mangiferin i galnu kiselinu.[18]
Za pigment euksantin, poznat kaoindijsko žuto, često se smatra da se proizvodi izurina stoke koja je hranjena lišćem manga. Ova praksa može da dovede do malnutracije stoke i mogućeg trovanjaurušiolom.[19] Indijski pravni spisi ne zabranjuju takvu praksu.[20]
Ukusu mango voća doprinosi nekoliko isparljivih organskih jedinjenja koja uglavnom pripadajuterpenskoj,furanonskoj,laktonskoj, iestarskoj klasi. Različite sorte ilikultivari manga mogu imati ukus sastavljen od različitih isparljivih hemikalija ili istih isparljivih hemikalija u različitim količinama.[21] Generalno, kultivare manga izNovog sveta karakteriše dominacija δ-3-karena, monoterpenskog ukusa; dok je visoka koncentracija drugih monoterpena poput (Z)-okimena i mircena, kao i prisustvo laktona i furanona jedinstveno svojstvo kultivara izStarog sveta.[22][23][24] U Indiji je'Alfonso' jedan od najpopularnijih kultivara. U 'Alfonso' mangu, laktoni i furanoni se sintetišu tokom zrenja; budući da su terpeni i drugi formirači arome prisutni i u plodovima tokom razvoja (nezrelim) i u zrelom voću.[25][26][27]Etilen, hormon povezan sa zrenjem za koji je poznato da učestvuje u sazrevanju plodova manga, izaziva promene u sastavu ukusa plodova manga i nakon egzogene primene.[28][29] Za razliku od ogromne količine dostupnih informacija o hemijskom sastavu arome manga,biosinteza ovih hemikalija nije detaljno proučena; do danas je okarakterisana samo šačica gena koji kodiraju enzime aromatičnih biosintetskih puteva..[30][31][32][33]
^Berardini N, Fezer R, Conrad J, Beifuss U, Carle R, Schieber A (2005). „Screening of mango (Mangifera indica L.) cultivars for their contents of flavonolO – and xanthoneC-glycosides, anthocyanins, and pectin”.J Agric Food Chem.53 (5): 1563—70.Bibcode:2005JAFC...53.1563B.PMID15740041.doi:10.1021/jf0484069.
^Narain N, Bora PS, Narain R and Shaw PE (1998). Mango, In: Tropical and Subtropical Fruits, Edt. by Shaw PE, Chan HT and Nagy S. Agscience, Auburndale, FL, USA, pp. 1–77.
^Kulkarni RS, Chidley HG, Pujari KH, Giri AP and Gupta VS, 2012, Flavor of mango: A pleasant but complex blend of compounds, In„Mango Vol. 1: Production and Processing Technology”. Архивирано изоригинала 03. 12. 2013. г. Приступљено31. 07. 2019. (Eds. Sudha G Valavi, K Rajmohan, JN Govil, KV Peter and George Thottappilly) Studium Press LLC.
^Pandit, Sagar S.; Kulkarni, Ram S.; Chidley, Hemangi G.; Giri, Ashok P.; Pujari, Keshav H.; Köllner, Tobias G.; Degenhardt, Jörg; Gershenzon, Jonathan; Gupta, Vidya S. (2009). „Changes in volatile composition during fruit development and ripening of 'Alphonso' mango”.Journal of the Science of Food and Agriculture.89 (12): 2071—2081.Bibcode:2009JSFA...89.2071P.doi:10.1002/jsfa.3692.
^Gholap, A. S., Bandyopadhyay, C., 1977. Characterization of green aroma of raw mango (Mangifera indica L.). Journal of the Science of Food and Agriculture 28, 885–888
^Kulkarni, Ram S.; Chidley, Hemangi G.; Pujari, Keshav H.; Giri, Ashok P.; Gupta, Vidya S. (2012). „Geographic variation in the flavour volatiles of Alphonso mango”.Food Chemistry.130: 58—66.doi:10.1016/j.foodchem.2011.06.053.
^Lalel HJD, Singh Z, Tan S, 2003, The role of ethylene in mango fruit aroma volatiles biosynthesis, Journal of Horticultural Science and Biotechnology, 78, 485–496.
^Chidley, Hemangi G.; Kulkarni, Ram S.; Pujari, Keshav H.; Giri, Ashok P.; Gupta, Vidya S. (2013). „Spatial and temporal changes in the volatile profile of Alphonso mango upon exogenous ethylene treatment”.Food Chemistry.136 (2): 585—594.PMID23122101.doi:10.1016/j.foodchem.2012.08.029.
^Pandit, S. S.; Kulkarni, R. S.; Giri, A. P.; Köllner, T. G.; Degenhardt, J.; Gershenzon, J.; Gupta, V. S. (jun 2010). „Expression profiling of various genes during the development and ripening of Alphonso mango”.Plant Physiology and Biochemistry.48 (6): 426—433.PMID20363641.doi:10.1016/j.plaphy.2010.02.012.
^Singh, Rajesh K.; Sane, Vidhu A.; Misra, Aparna; Ali, Sharique A.; Nath, Pravendra (2010). „Differential expression of the mango alcohol dehydrogenase gene family during ripening”.Phytochemistry.71 (13): 1485—1494.Bibcode:2010PChem..71.1485S.PMID20598721.doi:10.1016/j.phytochem.2010.05.024.
^Kulkarni, Ram; Pandit, Sagar; Chidley, Hemangi; Nagel, Raimund; Schmidt, Axel; Gershenzon, Jonathan; Pujari, Keshav; Giri, Ashok; Gupta, Vidya (2013). „Characterization of three novel isoprenyl diphosphate synthases from the terpenoid rich mango fruit”.Plant Physiology and Biochemistry.71: 121—131.Bibcode:2013PlPB...71..121K.PMID23911730.doi:10.1016/j.plaphy.2013.07.006.
