Малави (чев.Malaŵi,енгл.Malawi),[3] или званичноРепублика Малави (чев.Dziko la Malaŵi,енгл.Republic of Malawi) је држава уисточној Африци.[4][5]Граничи се саТанзанијом на северу,Мозамбиком на истоку, југу и југозападу, иЗамбијом на северозападу. Нема излаз на море, алиЈезеро Малави заузима око једне петине територије и протеже се дуж већег дела источне границе.[6] Малави се простире на преко 118.484 km2 (45.747 sq mi) и има процењену популацију од 18,09 милиона становника (према процени из јула 2016). Главни град јеЛилонгве, који је уједно и највећи град Малавија; други по величини јеБлантајер, трећи јеМзузу, а четврти по величини је његова стара престоницаЗомба. Име Малави долази одМарави, старог именаЧева народа који насељава то подручје. Земља је добила надимак „топло срце Африке” због љубазности људи.[7]
На подручју Малавија суБанту народи почели да се досељавају око10. века да би у15. веку основали велику племенску државу која је обухватала и делове данашње Замбије, Танзаније и Зимбабвеа. Ова држава се распала већ у 16. веку када су Португалци открили језеро Малави. ПоредПортугалаца у овом пределу су били присутни иАрапи, а 1835. године јужне делове данашњег Малавија су освојили припаднициЗулу народа. Енглески истраживачДејвид Ливингстон је прокрчио пут британској колонијалној експанзији након чега је шкотска презбитеријанска црква послала више мисија око језера. Група трговаца изГлазгова је1878. основала „Компанију афричких језера“ да би осигурала снабдевање мисионара. Британци су1891. године основали Протекторат Британска Централна Африка који је1907. преименован у протекторат Њасаланд. Иако су Британци задржали контролу током прве половине XX века, период су обележили бројни и неуспешни покушаји да Малави стекне независност. Афричка елита која се школовала у европским и америчким школама је основала1944. Њасаланд Афрички Конгрес. Британци су1953. године спојили Њасаланд саСеверном иЈужном Родезијом и створили Централноафричку Федерацију. Хастингс Камузу Банда је постао1958. лидер Њасаланд Афричког Конгреса који постаје Конгресна Партија Малавија. Банда је1959. послат у затвор Гвело због својих политичких активности, али је пуштен1960. да би учествовао на Уставној конференцији уЛондону. Конгресна партија је 15. априла1961. освојила изборе у законодавном савету, добивши тако контролу извршног савета Њасаланда.
На другој Уставној конференцији у Лондону1962. британска влада је дала Њасаланду право на самоопредељење. Банда је постао премијер 1. фебруара1963. док су Британци још увек контролисали финансије, безбедност и правни систем земље. Федерација Родезије и Њасаланда је престала да постоји 31. децембра 1963. и 6. јула1964. проглашена је независност Малавија који је приступиоКомонвелту.[5] Две године касније, Малави је усвојио нови устав са једнопартијским системом.Хејстингс Банда је постао први председник.1970. године Банда је проглашен доживотним председником Конгресне Партије, а1971. доживотним председником Малавија.[5]
Притисак цркава Малавија и међународне заједнице је довео до референдума 14. јуна1993. на коме су грађани изабрали нови вишепартијски систем. На првим слободним изборима 17. маја1994.[5] победио је Бекили Мулузи лидер партије Уједињени Демократски Фронт (УДФ), који је формирао владајућу коалицију са партијом Алијанса за Демократију. Коалиција је распуштена јуна1996. али неки њени чланови су остали у влади.
На новим изборима маја2004. победио је кандидат партије УДФ, Бингу ва Мутарика, али како није имао већину у парламенту формирао је владу националног јединства са више других партија. Бингу ва Матарика је2005. напустио партију УДФ, због недостатка подршке од стране партије у његовој борби противкорупције.
Око 20% површине Малавија чинијезеро Малави, треће језеро по величини у Африци, у језеру се налазе острва Ликома и Чизумулу која припадају Малавију иако се налазе у територијалним водама Мозамбика. Река Шире почиње на јужном крају језера и улива се 400 km јужније у рекуЗамбези. Друга већа језера су Чилва 2500 km², Маломбе 390 km² и Чиута 200 km².
Клима Малавија је суптропска. Кишна сезона траје од новембра до априла. Од маја до октобра кише постају ретке. Од октобра до априла клима је топла и влажна дуж обала језера, као и у долини реке Шире и у зони Лилонгвеа, влажност у остатку земље је слабија. Од јуна до августа, у области око језера и на југу земље, температура је пријатно топла, у остатку земље ноћи могу бити хладне са температурама од 5 °C до -14 °C.
Највећи број становника Малавија се бави пољопривредом. За исхрану становништва се највише гајекукуруз,пиринач,кромпир,маниока,банане, док се за комерцијалне сврхе највише гајечај,дуван,шећерна трска,памук,кикирики икафа. Сточарство је оријентисано на узгојговеда,коза,свиња,оваца икокоши.Риболов на језеру Малави има велики значај.Шуме покривају половину државне територије и то дрво се експлоатише, од племенитих врста то су махагонија, тиково дрво, кедар.
Индустрија, рударство и туризам су слабо развијени.
Производи које Малави највише извози су дуван, чај, шећер, памук, кафа, кикирики, банане и дрво. Најзаступљенији увозни производи су нафта, грађевински материјал, пољопривредна механизација, ђубрива итд. Најзначајнији спољнотрговински партнери су: Европска унија (највишеНемачка),САД,Јапан,Јужноафричка република,Мозамбик.
У Малавију су заступљени сви видови саобраћаја. Друмска мрежа је густа и релативно квалитетна. Железничком пругом Малави је повезан са Мозамбиком, што је значајна веза са лукамаБеира и Накала. Пловидба појезеру Малави има велики национални значај. Међународни аеродроми суЛилонгве иБлантајер.
Малави је једна од подсахарских држава са највећом густином насељености.Лилонгве, главни град Малавија од 1971. броји преко 400000 становника. Сва министарства, парламент и председник државе се налазе у Лилонгвеу.Блантајер је остао главни трговачки центар и највећи град, он је 1966. имао 109000 становника, а 1998. скоро 500000. У њему се налази Врховни суд.
Малави је са 130 становника/км² веома густо насељена афричка земља. Најгушће су насељени јужни делови земље, поготово обале језера Малави и долина реке Шире. Наталитет и морталитет су високи, а просечан животни век становништва је низак (50,03 година). Око 58% становништва припада народу Малави (или Марави), чија су највећа племена Нијанџа (на југу) и Тумбука (на северу). Остатак популације чине припадници народа Ломве (18%), Јао (13%), Нгони (7%) и остали. Службени језици сунијанџа иенглески. Око 75% становника сухришћани, а око 20%муслимани.
^The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. стр. 51–55. Приступљено 11 August 2013.[1]Архивирано на веб-сајтуWayback Machine (4. јул 2014)
.svg)
![[икона]](/image.pl?url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2f%2fupload.wikimedia.org%2fwikipedia%2fcommons%2fthumb%2f1%2f1c%2fWiki_letter_w_cropped.svg%2f20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&f=jpg&w=240)
