Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

MS-DOS

С Википедије, слободне енциклопедије
MS-DOS
Написан уАсемблер x86,[1] касније верзије су такође користилеC
ОС породицаДОС
Пуштен у
производњу
12. август 1981.; пре 44 године (1981-08-12)[2]
ЛиценцаВласнички
МИТ лиценца (v1.25 & v2.0)[3]
Званични веб-сајтwww.microsoft.com/resources/documentation/windows/xp/all/proddocs/en-us/windows_dos_overview.mspx

МС-ДОС је познати производ компанијеМајкрософт чије име долази од сложеницеМајкрософтDisk Operating System која је примењена на првомIBM PC рачунару којег је развила компанијаIBM1981. године, и у готово неизмењеном облику, с обзиром на кориснички интерфејс, задржао се све до краја деведесетих година 20. века. У основи, ради се ооперативном систему који се искључиво бавио дисковима илиДОСом у којем нема никаквог графичког интерфејса (дакле искључиво текстуални интерфејс), и покретање апликација и уношење наредби систему обавља се тастатуром.

Из масовне употребе почео га је истискиватиWindows који је у својим почецима изразито зависио о МС-ДОС-у. Представљао је тек нешто више од графичког интерфејса ДОС-а, али од NT и МЕ верзијаВиндоуса ДОС је постао непотребан и престао се користити.

Данас га користе једино рачунарски носталгичари за покретање старих програма који не функционишу наWindows-а. Инсталирање ДОС-а на рачунарима новије генерације је понекад немогуће, и најлакши начин покретања је иземулатора.

Током његовог живота објављено јенеколико конкурентних производа за платформу к86,[4] а МС-ДОС је прошао кроз осам верзија, све док развој није престао 2000. године.

Историја развоја

[уреди |уреди извор]
МС-ДОС командна линија

МС-ДОС је био преименован облик86-ДОС-а[5] – у власништвуСијетл рачунарских производа, који је написаоТим Патерсон. Развој 86-ДОС-а трајао је само шест недеља, јер је у основи био клонCP/M-а предузећаDigital Research (за процесоре 8080/Z80), портованог за рад на8086 процесорима и са две значајне разлике у односу на CP/M: побољшану диск логику међуспремника сектора и увођењеFAT12 уместоCP/M датотечног система. Ова прва верзија је испоручена у августу 1980.[2] Мајкрософт, коме је био потребан оперативни систем заIBM персонални рачунар,[6][7] ангажовао је Тима Патерсона у мају 1981. године и купио 86-ДОС 1.10 за УС$75.000 у јулу исте године. Мајкрософт је задржао број верзије, али га је преименовао у МС-ДОС. Такође су лиценцирали МС-ДОС 1.10/1.14 IBM-у, који га је у августу 1981. понудио каоПЦ ДОС 1.0 као један од три оперативна система[8] заIBM 5150 илиIBM PC.[2]

У року од годину дана, Мајкрософт је лиценцирао МС-ДОС сету од преко 70 других компанија.[9] Дизајниран је да буде ОС који може да ради на било ком рачунару породице 8086.

Мајкрософт је изоставиовишекорисничку подршку из МС-ДОС-а јер је Мајкрософтов оперативни систем, базиран наЈуниксу,Ксеникс, био потпуно вишекориснички.[10] Компанија је с временом планирала да побољша МС-ДОС тако да се готово не разликује од Ксеникса за једног корисника, илиXEDOS, који би такође радио наМотороли 68000,Зилог З8000 иЛСИ-11; они би били навише компатибилни са Ксеником, који је часописByte 1983. описао као „вишекориснички МС-ДОС будућности”.[11][12] Мајкрософт је заједнички оглашавао МС-ДОС и Ксеникс, наводећи заједничке карактеристике свог „једнокорисничког ОС“ и „вишекорисничког,вишезадатног оперативног система изведеног изЈуникса“, и обећавајући лако портирање између њих.[13] Наконраскида са Бел системом, међутим,АТ&Т компјутерски системи су почели да продајуЈуникс систем V. Верујући да се не може такмичити са АТ&Т на Јуниксовом тржишту, Мајкрософт је напустио Ксеникс, а 1987. године пренео власништво над Ксениксом наСанта Круз операцију (SCO).

Мајкрософт је 25. марта 2014. године ставио код заSCP MS-DOS 1.25 и мешавинуAltos MS-DOS 2.11 иTeleVideo PC DOS 2.11 на доступ јавности у складу са Мајкрософтовим истраживачким уговором олиценци, који чинидоступним изворни код, али ниотвореним извором како је дефинисано стандардимаИницијативе отвореног кода илиЗадужбине за слободни софтвер.[14][15][16][17] Мајкрософт је касније поново лиценцирао код подМИТ лиценцом 28. септембра 2018. године, чинећи ове верзијебесплатним софтвером.[3]

Каопрвоаприлска шала 2015. године,Мајкрософт Мобајл је покренуоВиндоус фоун апликацију под називомМС-ДОС Мобајл која је представљена као нови мобилни оперативни систем и радила је слично као МС-ДОС.[18]

Верзије

[уреди |уреди извор]

Све верзије с PC-DOS у називуМајкрософт је развио заIBM и за њихове рачунаре, док верзије с префиксом МС Мајкрософт је издавао и продавао посебно и њих су користили произвођачи клонова иликомпатибилних рачунара.

  • PC-DOS 1.0 - август, 1981 - с првимIBM PC
  • PC-DOS 1.1 - јануар, 1982.
  • MS-DOS 1.25 - јануар, 1982 - За прве компатибилне IBM рачунаре
  • MS-DOS 2.0 - март, 1983.
  • PC-DOS 2.1 - октобар, 1983.
  • MS-DOS 2.11 - март, 1984.
  • MS-DOS 3.0 - август, 1984.
  • MS-DOS 3.1 - новембар, 1984.
  • MS-DOS 3.2 - јануар, 1986.
  • PC-DOS 3.3 - април, 1987.
  • MS-DOS 3.3 - август, 1987.
  • MS-DOS 4.0 - јун, 1988.
  • PC-DOS 4.0 - мај, 1988.
  • MS-DOS 4.01 - новембар, 1988.
  • MS-DOS 5.0 - јун, 1991.
  • MS-DOS 6.0 - март, 1993.
  • MS-DOS 6.2 - новембар, 1993.
  • MS-DOS 6.21 - фебруар, 1994.
  • PC-DOS 6.3 - април, 1994.
  • MS-DOS 6.22 - јун, 1994 - последња самостална верзија
  • PC-ДОС 7.0 - април, 1995.
  • Windows 95/ДОС 7.0 - август, 1995 - прва несамостална верзија
  • Windows 95 ОСР2/ДОС 7.1 - август, 1997 - додата подршка за систем датотека ФАТ32

Компатибилне верзије

[уреди |уреди извор]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^Paterson, Tim (јун 1983).„An Inside Look at MS-DOS”.Seattle Computer Products. Seattle. Архивирано изоригинала 6. 5. 2017. г. Приступљено16. 4. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  2. ^абв„MS-DOS: A Brief Introduction”.The Linux Information Project.Архивирано из оригинала 14. 12. 2017. г. Приступљено14. 12. 2017. 
  3. ^абTurner, Rich.„Re-Open-Sourcing MS-DOS 1.25 and 2.0”.Windows Command Line Tools For Developers. Приступљено29. 9. 2018. 
  4. ^Allan, Roy A. (2001). „Microsoft in the 1980s, part III 1980s – The IBM/Macintosh era”.A history of the personal computer: the people and the technology.London, Ontario: Allan Pub. стр. 14.ISBN 0-9689108-0-7. Архивирано изоригинала 2. 7. 2006. г. Приступљено5. 12. 2009. (PDF)https://web.archive.org/web/20060715184453/http://www.retrocomputing.net/info/allan/eBook12.pdf. Архивирано изоригинала(PDF) 15. 07. 2006. г. Приступљено30. 09. 2021. Недостаје или је празан параметар|title= (помоћ)
  5. ^Conner, Doug.„Father of DOS Still Having Fun at Microsoft”.patersontech.com. Micronews. Архивирано изоригинала 9. 2. 2010. г. Приступљено5. 12. 2009. 
  6. ^„A history of Windows”.microsoft.com.Microsoft. новембар 2013. Архивирано изоригинала 10. 5. 2015. г. Приступљено10. 5. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  7. ^Antov, Leven (1996).„History of MS-DOS”.Digital Research.Архивирано из оригинала 2. 10. 2017. г. Приступљено6. 5. 2015. 
  8. ^„Personal Computer Announced by IBM”(PDF).ibm.com.IBM. Приступљено27. 9. 2014. 
  9. ^Freiberger, Paul (23. 8. 1982).„Bill Gates, Microsoft and the IBM Personal Computer”.InfoWorld. стр. 22. Приступљено29. 1. 2015. 
  10. ^Swaine, Michael (23. 8. 1982).„MS-DOS: examining IBM PC's disk-operating system”.InfoWorld. стр. 24. Приступљено29. 1. 2015. 
  11. ^Morgan, Chris (јануар 1982).„Of IBM, Operating Systems, and Rosetta Stones”.BYTE. стр. 6. Приступљено19. 10. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  12. ^Fiedler, Ryan (октобар 1983).„The Unix Tutorial / Part 3: Unix in the Microcomputer Marketplace”.BYTE. стр. 132. Приступљено30. 1. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  13. ^„Before you bet your business software on an OS, look who's betting on MS-DOS and XENIX.”.InfoWorld (advertisement). 27. 6. 1983. стр. 44. Приступљено31. 1. 2015. 
  14. ^Paterson, Tim (19. 12. 2013) [1983-05-17].„Microsoft DOS V1.1 and V2.0: /msdos/v11source/MSDOS.ASM”.Computer History Museum,Microsoft. Приступљено25. 3. 2014.  (NB. While the publishers claim this would be MS-DOS 1.1 and 2.0, it actually isSCP MS-DOS 1.25 and a mixture ofAltos MS-DOS 2.11 andTeleVideo PC DOS 2.11.)
  15. ^Shustek, Len (24. 3. 2014).„Microsoft MS-DOS early source code”. Software Gems: The Computer History Museum Historical Source Code Series. Приступљено29. 3. 2014.  (NB. While the author claims this would be MS-DOS 1.1 and 2.0, it actually isSCP MS-DOS 1.25 and a mixture ofAltos MS-DOS 2.11 andTeleVideo PC DOS 2.11.)
  16. ^Levin, Roy (25. 3. 2014).„Microsoft makes source code for MS-DOS and Word for Windows available to public”.Official Microsoft Blog. Приступљено29. 3. 2014.  (NB. While the author claims this would be MS-DOS 1.1 and 2.0, it actually isSCP MS-DOS 1.25 and a mixture ofAltos MS-DOS 2.11 andTeleVideo PC DOS 2.11.)
  17. ^Phipps, Simon (26. 3. 2014).„Psych! Microsoft didn't really open-source MS-DOS”.InfoWorld. Приступљено27. 3. 2014. 
  18. ^Peters, Luke (1. 4. 2015).„Microsoft launches MS-DOS Mobile”.Microsoft Lumia.Microsoft. Архивирано изоригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено2. 4. 2015. „The MS-DOS Mobile preview is an essential download 

Литература

[уреди |уреди извор]

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Normativna kontrola: DržavneУреди на Википодацима
MS-DOS nasrodnim projektima Vikipedije:
Mediji na Ostavi
Podaci na Vikipodacima
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=MS-DOS&oldid=30555853
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2026 Movatter.jp