Podkotiranjem se podrazumeva unošenje brojnih vrednosti veličina predmeta ucrtež. Kotiranje crteža izvodi se uz pomoć elemenata kotiranja. Kotni broj se uvek daje umilimetrima. Svaka mera se na crtežu kotira samo jednom, i to u izgledu, odnosno preseku koji daje jasnu predstavu o obliku predmeta na tom mestu. Samo izuzetno, i to u slučaju da crtež time postaje jasniji, opravdano je ponavljanje kota u više projekcija.[1]
Potreba za preciznom komunikacijom u izradi funkcionalnog dokumenta razlikuje tehnički crtež od ekspresivnog crtežavizuelnih umetnosti. Umetnički crteži se subjektivno tumače; njihova značenja su višestruko određena. Podrazumeva se da tehnički crteži imaju jedno predviđeno značenje.[2]
kotna linija - dugačka je koliko iznosi rastojanje koje se kotira i crta se punom tankom linijom. Na krajevima kotne linije nalaze se kotne strelice koje dodiruju pomoćne kotne linije.
kotni broj - na tehničkim crtežima označavaju mere označene u milimetrima. Kotni brojevi se ispisuju iznad kotne linije, na sredini linije. Veličina kotnih brojeva u okviru jednog crteža treba da je ista i čitljiva (obično 3 mm). Kotni brojevi zavise od pravca kotnih linija, moraju biti tako ispisani da se čitaju sleva nadesno i odozdo naviše.
kotna strelica - crtaju se na krajevima kotne linije i svojim vrhovima dodiruju pomoćne kotne linije. Crtaju se u pravcu kotne linije i suprotnog su smera. Krajevi kotnih strelica crtaju se uz kotnu liniju.
pomoćna kotna linija - su produžeci nacrtanih ivica predmeta između kojih se vrši kotiranje. Crta se punom tankom linijom. Pomoćne kotne linije od vrha strelice obavezno prelaze 1 do 2 mm.
Kotiranje se može izvesti redno, paralelno i kombinovano.[3] Koji će se način kotiranja primeniti zavisi od predviđene tehnologije izrade predmeta, tj. od načina merenja i kontrolisanja njegovih dimenzija.
Redno kotiranje se sastoji od upisivanja niza pojedinačnih kota koje se nastavljaju jedna na drugu.
Kodparalelnog kotiranja kotne linije se crtaju međusobno paralelno, a počinju od određene površine – vrednosti osnove.
Kombinovano kotiranje predstavlja kombinaciju prethodna dva načina kotiranja i ono se najčešće upotrebljava.
Kada se kotirajuvaljkasti delovi predmeta, ispred brojke treba uneti kružić precrtan kosom crtom (npr Fi 18), naročito ako to na crtežu nije očigledno. Ako je u pitanjuprofilisani predmet, umesto kružića može se naći mali kvadrat. Zakotiranjeradijusa ispred broja može da se stavi oznakaR ili r i dr.[4]
Da bi planirao renoviranje, ovaj arhitekta uzima mere koje će kasnije uneti u svojkompjuterski sistem projektovanja.
Umetnost i dizajn koji se koriste u izgradnji zgrada poznati su kaoarhitektura. Da bi se preneli svi aspekti oblika ili dizajna, koriste se crteži detalja. U ovoj oblasti, terminplan se često koristi kada se odnosi na prikaz celog preseka ovih crteža gledano sa tri stope iznad gotovog poda kako bi se prikazale lokacije vrata, prozora, stepeništa, itd.[5] Arhitektonski crteži opisuju i dokumentuju dizajn arhitekte.[6]
Inženjerstvo može biti veoma širok pojam. Potiče od latinskogingenerare, što znači „stvarati“.[7] Pošto se ovo može primeniti na sve što ljudi stvaraju, data je uža definicija u kontekstu tehničkog crtanja. Inženjerski crteži se uglavnom bave mašinskim inženjeringom, kao što su proizvedeni delovi i oprema.
Inženjerski crteži se obično prave u skladu sa standardizovanim konvencijama za postavku, nomenklaturu, tumačenje, izgled (kao što sufontovi i stilovi linija), veličinu itd.
Njegova svrha je da tačno i nedvosmisleno uhvati sve geometrijske karakteristike proizvoda ili komponente. Krajnji cilj inženjerskog crteža je da prenese sve potrebne informacije koje će omogućiti proizvođaču da proizvede tu komponentu.
Praktičari smatraju da izrada dijagrama pomože u analizizahteva,[8]:539 dizajnu,refaktorisanju, dokumentaciji,uključivanju, komunikaciji sa zainteresovanim stranama.[9]:560 Dijagrami su često prolazni ili precrtani po potrebi. Ponovo nacrtani dijagrami mogu delovati kao oblik zajedničkog razumevanja u timu.[9]:561
Tehnička ilustracija je upotrebailustracije za vizuelno saopštavanje informacija tehničke prirode. Tehničke ilustracije mogu biti komponentni tehnički crteži ilidijagrami. Cilj tehničke ilustracije je „generisanje ekspresivnihslika koje efektivno prenose određeneinformacije preko vizuelnog kanala do ljudskog posmatrača“.[10]
Glavna svrha tehničke ilustracije je da opiše ili objasni ove stavke manje ili više netehničkoj publici. Vizuelna slika treba da bude tačna u pogledu dimenzija i proporcija, i treba da pruži „ukupan utisak o tome šta objekat jeste ili radi, kako bi se povećalo interesovanje i razumevanje gledaoca“.[11]
Prema Violi (2005), „ilustrativne tehnike su često dizajnirane na način da čak i osoba bez tehničkog razumevanja jasno razume umetničko delo. Upotreba različitih širina linija da se naglasi masa, blizina i razmera pomogla je da se napravi jednostavan linijski crtež razumljiv laiku. Unakrsno šrafiranje, iscrtavanje i druge tehnike niske apstrakcije dale su veću dubinu i dimenziju temi."[10]
CrtežNeša 600, američkog automobila iz četrdesetih godina prošlog veka
Crtež sa izrezom je tehnička ilustracija, u kojoj se uklanja deo površine trodimenzionalnog modela kako bi se prikazao deo unutrašnjosti modela u odnosu na njegovu spoljašnjost.
Svrha isečenog crteža je da „omogući gledaocu da pogleda u inače čvrst neproziran objekat. Umesto da unutrašnji objekat bude vidljiv kroz okolnu površinu, delovi spoljašnjeg objekta se jednostavno uklanjaju. Ovo stvara vizuelni izgled kao da neko je izrezao komad objekta ili ga isekao na delove. Ilustracije sa izrezima izbegavaju dvosmislenosti u pogledu prostornog uređenja, pružaju oštar kontrast između objekata u prvom planu i pozadini i olakšavaju dobro razumevanje prostornog uređenja.”[12]
^абIvan Viola and Meister E. Gröller (2005). "Smart Visibility in Visualization". In:Computational Aesthetics in Graphics, Visualization and Imaging. L. Neumann et al. (Ed.)
Wolfgang Lefèvre ed.Picturing Machines 1400–1700: How technical drawings shaped early engineering practice. MIT Press. 2004.ISBN978-0-262-12269-6.
M. Maitra, Gitin (2000).Practical Engineering Drawing. 4835/24, Ansari Road, Daryaganj, New Delhi - 110002: New Age International (P) Limited, Publishers. стр. 2—5; 183.ISBN81-224-1176-2.
French, Thomas E.; Vierck, Charles J. (1953),A manual of engineering drawing for students and draftsmen (8th изд.), New York, New York, USA: McGraw-Hill,LCCN52013455. :Engineering Drawing (book)
David A. Madsen, Karen Schertz, (2001).Engineering Drawing & Design.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). Delmar Thomson Learning.[2]
Cecil Howard Jensen, Jay D. Helsel, Donald D. Voisinet.Computer-aided engineering drawing using AutoCAD.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
Warren Jacob Luzadder (1959).Fundamentals of engineering drawing for technical students and professional..
M.A. Parker, F. Pickup (1990)Engineering Drawing with Worked Examples.
.doi:10.1145/2635868.2635891. 
