 | |
 | |
| Програмер(и) | КДЕ |
|---|---|
| Прво издање | 6. децембар 1999.; пре 25 година (1999-12-06)[1] |
| Стабилно издање | |
| Репозиторијум |  |
| Написан у | C,C++ |
| Оперативни систем | ГНУ/Линукс,Windows,Mac OS (прелиминарно, нема званичног унапред изграђеног инсталационог програма) |
| Доступан на | вишејезични[3] |
| Тип | интегрисано развојно окружење |
| Лиценца | ГОПЈ (верзија 2)[4] |
| Веб-сајт | www |
К-девелоп јеслободноинтегрисано развојно окружење (ИРО) заKDE Platform onUnix-like компјутерскихоперативних система. KDevelop не садржикомпајлер; уместо тога, користи екстерни компајлер као што суGCC илиClang да се продукује бинарни извршни модул.
Тренутна верзија, 4.7.1, је официјелно издата 6-ог фебруара 2015, и то је последња верзија која користи Qt 4 и KDElibs 4, јер ће се следеће велико издање ослањати на Qt 5 и KDE Frameworks 5. Изграђује разноврснеKDE Platform 4 технологије и подржаваC,C++,PHP иПајтон развој, поред осталих.
Последња стабилна верзија претходног великог издања, 3.5.5, која је заснована наK Desktop Environment 3 технологији, подржава многепрограмске језике као што суAda,Bash, C, C++,Фортран,Јава,Паскал,Perl, PHP, Пајтон иРуби. Издани под ГНУ-овом општом јавном лиценцом KDevelop јеслободан софтвер.
| KDevelop Сусрет | |||
|---|---|---|---|
| Година | Место | Датум | Белешке |
| 2008 | Минхен,Немачка | 4/12-4/18 | |
| 2009 | Миколајив,Украјина | 4/19-4/26 | |
| 2010 | Берлин,Немачка | 2/13-2/21 | ко - домаћинКејт саОкета сусрет |
| 2012 | Беч,Аустрија | 23–29-ти Окт | ко - домаћин саКејт сусрет |
| 2014 | Барселона,Каталонија,Шпанија | 18/1-25/1 | ко - домаћин саКејт сусрет |
KDevelop 1.x и 2.x су развијени за период од 4 године од почетне KDevelop код базе. Бернд Герман је почео комплетнупрерписку са огреботине и најавио KDevelop 3.x 30-ог марта, 2001 године. Прво издање је било саК Десктоп Окружењем у фебруару 2004. године. Развој KDevelop-а 3.x је престао 2008 године.
KDevelop 4.x се развија од августа 2005. године. То је потпун препис са бољим језгром и више објектно оријентисаним програмским моделом. У мају 2010. године, коначна верзија KDevelop 4.0.0 је издата.
KDevelop 4.7 ће означити последњу издање KDevelop за KDE 4. Даље програмирање ће се наставити користећи KDE Frameworks 5.
KDevelop користи уграђениуређивач текста прекоKPart фрејмворка. Уобичајени уређивач јеKDE напредни уређивач текста, који може бити опционално замењен саQt дизајнер уређивачем. Ова листа се фокусира на функције KDevelop-а. За спецификације функција компоненте уређивача, видети чланак наКејт.
KDevelop 4 је архитектура комплетно заснована наприкључцима. Када програмер направи промену, они морајукомпилисати прикључак. Постоји могућност да се задржи неколико профила од којих сваки одређује који ће се додаци учитати. KDevelop не долази са уређивачем текста, већ користи прикључак за ту сврху. KDevelop је независан од програмских језика и уграђених система, подржаваKDE,GNOME, и многе остале технологије као што су Qt,GTK+, иwxWidgets.
KDevelop је подржавао разноврсне програмске језике, укључујући C, C++,Perl,Пајтон,PHP, Јава,Фортран,Руби,Ada,Паскал,SQL, иBash скриптовање. Подржани уграђени системи укључују GNU (automake), cmake, qmake, и make за пројекте по наруџбини (KDevelop не уништава корисничкеMakefiles ако су коришћени) и пројекте скриптовања којима он не треба.
Завршавање кода је доступно за C и C++. Симболи се чувају у датотециBerkeley DB за брзе прегледе без поновног расчлањивања. KDevelop такође нуди програмеру оквир рада који помаже да се напишу нова расчлањавања за остале програмске језике
Уграђенидебагер дозвољава да се графички изврши свако дебаговање са тачкама прекида и бектрејсовањем.Чак ради са динамички оптерећеним додатакама за разлику одинтерфејса командне линије.
Брзо отварање омогућава брзу навигацију међу фајловима.
Тренутно, око 50 до 100 прикључака постоји за овоИРО.Главни укључују сталне кодиранебелешке широких пројеката,Кодскраћенице које омогућавају брзо ширење текста,форматер извора који реформатира код настилског водича пре снимања,регуларни изрази за претрагу, и претраживање/мењање широког пројекта који помаже урефракторирању кода.